Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Digitalni svet

26.09.2016 u 22:00

U Srbiji 64,7 odsto domaćinstava ima pristup internetu, što je bolje od svetskog proseka od 52,3 odsto, ali znatno lošije u odnosu na Evropu, u kojoj je na mreži 84 odsto domaćinstava. Najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) pokazuje da je rast najvažnijih parametara slabiji nego prethodnih godina. Broj internet priključaka se povećao za samo 0,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je, na primer, 2013. godine povećanje iznosilo 8,3 odsto. Širokopojasnu vezu, jedan od osnovnih pokazatelja razvijenosti IKT sektora, ima 57,8 odsto domaćinstava, dvadeset procenata manje nego u EU

Život i stil

22.09.2016 u 13:19

Švedska podstiče građane da popravljaju umesto da bacaju

Da bi se smanjila potrošnja i emisije ugljen-dioksida, stvari moraju da se koriste što duže, a ne da se odbacuju posle najmanjeg kvara zato što je isplativije kupiti novo nego popravljati staro. U borbi protiv „kulture bacanja”, švedska vlada je nedavno predložila da se smanji PDV na popravke svega, od bicikala do bele tehnike. Ako parlament bude prihvatio predlog na glasanju o budžetu u decembru, od januara sledeće godine porez na popravku odeće, obuće i bicikala biće snižen s 25 na 12 procenata. Inicijativa vladajuće koalicije Socijaldemokratske i stranke Zelenih sadrži takođe poreske olakšice za majstore koji vrše skuplje popravke, na primer, uređaja kao što su frižideri, rerne, sudo-mašine i veš-mašine, preneo je „Gardijan”. Istovremeno, trebalo bi da poskupe nova bela tehnika i

Život i stil

21.09.2016 u 21:00

U paklu paparaca i borbe za decu

Dve godine posle bajkovitog venčanja u Francuskoj i 11 godina otkako su buknule varnice na snimanju zajedničkog akcionog filma „Gospodin i gospođa Smit”, Bred Pit (52) i Andželina Džoli (41) zvanično više nisu zajedno. Vest su juče mnogi primili s rezervom, budući da su tabloidi dosad više puta „razvodili” jedan od najintrigantnijih holivudskih parova. Međutim, oboje su preko predstavnika za medije potvrdili da se razilaze i zamolili novinare da poštuju njihovu privatnost. Dok se nagađa šta bi mogao da bude stvarni razlog razvoda, skriven iza uobičajene fraze o nepomirljivim razlikama, ljudi bliski paru kažu da se prava borba neće voditi oko novca, već oko dece. Advokati su za američke medije prokomentarisali da je čudno to što je Džolijeva tražila isključivo

Život i stil

19.09.2016 u 18:45

Francuska prva u svetu zabranjuje plastične čaše i tanjire

U Francuskoj je nedavno usvojen zakon koji predviđa potpunu zabranu plastičnih čaša i tanjira i pribora za jednokratnu upotrebu. Proizvođačima je ostavljen rok od nekoliko godina da se prilagode i pređu na nove biorazgradive materijale, ali od 2020. godine proizvodi koje najčešće koriste izletnici i deca na rođendanima neće više biti od plastike. Zakon je usvojen u okviru inicijative „Energetska tranzicija za zeleni rast”, kojom Francuska, domaćin istorijske konferencije o klimatskim promenama 2015. godine, doprinosi borbi protiv globalnog zagrevanja. Proizvođači plastičnog posuđa razumljivo su ogorčeni, piše francusko izdanje onlajn portala „Lokal”. „Pozivamo Evropsku komisiju da preduzme pravne korake protiv Francuske zbog toga što krši zakone EU”, rekao je za londonski

Život i stil

15.09.2016 u 22:05

Podmićivali naučnike da skrenu pažnju sa štetnosti šećera

Šezdesetih godina prošlog veka, kada nije postojala obaveza da se obelodani eventualni sukob interesa u naučnom istraživanju, industrija zaslađene hrane i sokova sponzorisala je studije u kojima je mast proglašena za glavnog uzročnika bolesti srca i krvnih sudova, objavio je „Njujork tajms”, pozivajući se na izveštaj objavljen u jednom naučnom časopisu. U vreme kada su kardiovaskularne bolesti bile u porastu među Amerikancima, istraživači su počeli da upiru prstom u šećer kao u mogućeg krivca. Onda je udruženje proizvođača „kupilo” svoje naučnike da skrene pažnju na nekog drugog, u ovom slučaju zasićene masti. U studiji objavljenoj 1967. godine u uglednom Medicinskom žurnalu Nove Engleske kao krivci za bolesti srca proglašeni su holesterol i mast, a nisu pomenuti dokazi iz pedesetih

Digitalni svet

12.09.2016 u 21:00

Vodootporni smartfon nije za svaku vodu

Nedavno je izašao novi „ajfon”, prvi vodootporni uređaj iz „Eplove” porodice, ali ne i jedini na tržištu, jer se tom osobinom hvali i „Samsungov” „galaksi es 7” i „Sonijeva” „ekspirija iks zed”. Ali šta to zapravo znači i da li će takav telefon preživeti ako upadne u vodu? Za konkretnije karakteristike treba proučiti oznaku koja predstavlja međunarodni standard. Ona sadrži slova IP i dva broja: prvi se odnosi na otpornost na prašinu koja može da dospe u uređaj, a drugi na prodiranje vode. Na primer „ajfon 7” ima oznaku IP67, što je najviši stupanj otpornosti na prašinu i prilično visok kad je reč o vodi – zaranjanje u vodu do metra dubine na 30 minuta. Četvorka, na primer, znači da može da izdrži samo prskanje vodom, osmica da može da izdrži 30 minuta na dubini do metar i po, a

Digitalni svet

08.09.2016 u 19:45

„Ajfon 7” raskrstio sa klasičnim slušalicama

Najnoviji telefon iz „Eplove” porodice prvi je „ajfon” otporan na vodu i prašinu, nema klasičan ulaz za slušalice, a „houm” dugme je drugačije nego do sada. Dugo iščekivani „ajfon 7” predstavio je u sredu u San Francisku direktor Tim Kuk na uobičajeno pompezan način. Do scene ga je dovezao Džejms Korden, glumac koji s poznatima snima popularni prilog „Karpul karaoke”. U kolima im se u jednom trenutku pridružio pevač Farel Vilijams u epizodi koja će biti emitovana u okviru Kordenove zabavne emisije. „Ajfon 7” je dizajnom sličan „šestici es”. Dolazi u dve dimenzije kao i prethodni model – osnovni od 4,7 i „plus” od 5,5 inča. Kućište je od unapređenog aluminijuma. „Epl” se hvali da je telefon u mnogim segmentima najbolji do sada i da mu nema ravnog po procesoru, kameri, muzičkom čipu,

Digitalni svet

07.09.2016 u 22:05

Traže se rešenja za pametne gradove u Srbiji

Barselona, Amsterdam i Kopenhagen poznati su kao „najpametniji” gradovi u Evropi, a i Beč i Luksemburg mogu da se pohvale mnoštvom inovativnih rešenja kojima građanima olakšavaju svakodnevni život. Ove godine je u Srbiji pokrenuto takmičenje čiji je cilj da se urbane sredine „opamete” – da se uz pomoć informaciono-komunikacionih tehnologija poboljša kvalitet života, smanji zagađenost vazduha, unapredi okruženje i sačuva okolina, sve u cilju inovacija i porasta ekonomije. Nevladina organizacija BEUM, uz pomoć kompanije „Telenor”, organizovala je prvo „Smart siti čelindž” takmičenje kod nas, bazirano na softverskim rešenjima mobilnih aplikacija koje treba da donesu poboljšanje na polju ekologije, saobraćaja, prevoza, putovanja i kupovine. U mnoštvu prijavljenih radova, odabrao je

Digitalni svet

06.09.2016 u 22:00

Vlade skupo plaćaju špijunski softver za smartfone

Izraelska grupa NSO jedna je od mnogih koje prodaju špijunske alate pomoću kojih mogu da se nadziru i snimaju sve aktivnosti na pametnom telefonu. Od 2010. godine, njihov sistem poznat kao „pegaz” koristio je veći broj državnih agencija da prate pametne telefone meta, ne ostavljajući nikakve tragove, otkriva „Njujork tajms”. Ovaj softver može da čita tekstualne poruke, kontakte iz imenika, elektronsku poštu i lokaciju, da pristupa istoriji pregledača interneta i blokira neke sajtove. Takođe, može preko mikrofona da snima zvuke i pomoću kamere fotografije. Svi podaci se u realnom vremenu vraćaju onome ko vrši nadzor. Cena instalacije je pola miliona dolara, a ostatak se plaća po broju praćenih uređaja: 650.000 zelenih novčanica za deset „ajfona” ili „androida”, dok su „blekberi” i

Digitalni svet

02.09.2016 u 20:00

Kupovina na dugme stiže i u Evropu

Kompanija „Amazon” predstavila je prošle godine na američkom tržištu uređaj „Deš”, koji omogućava da se određeni proizvod poruči jednim pritiskom na dugme. Odsad je ova spravica nalik na privezak za ključeve na raspolaganju kupcima i u tri evropske zemlje – Austriji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, prenose tehnološki portali. Pretplatnici „prajm” usluge moći će da kupe dugmence za oko pet evra i s njim dobijaju i kredit za kupovinu proizvoda koji poručuju, što praktično znači da je sam gedžet besplatan. Jednim uređajem može da se naruči samo jedna vrsta robe i jedan brend, na primer „kalgonit” za mašinsko pranje sudova ili „pampers” pelene. U početku će biti na raspolaganju oko 40 brendova. Za „prajm” kupce, koji taj status plaćaju oko sto dolara godišnje (a dobijaju razne besplatne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jelena Kavaja