Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Region

06.08.2022 u 17:11

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – „Moramo znati kuda idemo, moramo znati za kim idemo, moramo poznavati onoga koji staje ispred nas, moramo znati kakav je čovek, moramo znati u šta veruje, je li hrabar, moramo znati hoće li nas ostaviti kad bude teško”, reči su muslimanskog poglavara u BiH reisa Huseina Kavazovića, koje je izgovorio pred vernicima u Karićima, a koje su opoziciju u Sarajevu digle na noge i navele da se pismima požali poglavaru Islamske zajednice zbog „pristrasnosti u korist lidera SDA Bakira Izetbegovića”, dva meseca pred izbore. Iako se iz kompletnog govora vidi da Kavazović nije nikoga pomenuo po imenu, opozicija – koja prvi put ima jedinstvenog kandidata koji je ozbiljan konkurent lideru SDA – verovatno je zaključila da je mislio na Izetbegovića iz reči koje

Region

02.08.2022 u 20:12

Hrvati prete podelom BiH, a Izetbegović ulicom

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Iako je Kristijan Šmit, supervizor kog RS ne priznaje, pre nekoliko dana nametnuo tehničke izmene Izbornog zakona BiH, a one političke, koje se tiču osetljivih etničkih odnosa između Bošnjaka i Hrvata i njihovih izbornih prava, navodno privremeno ostavio po strani, izgleda da su već počele pripreme za moguću novu intervenciju nemačkog diplomate. Kao svojevrsno upozorenje Šmitu, iz bošnjačkih i hrvatskih stranaka već nekoliko dana dolaze grube poruke, koje se u javnosti tumače kao platforma za eventualne pregovore, ali i kao poruka Kancelariji visokog predstavnika (OHR) koja pokazuje šta od njega očekuju u slučaju nametanja izmena zakona i Ustava Federacije BiH. Hrvatski narodni sabor (HNS), već u prvim reakcijama na „Šmitovo uzmicanje pred

Region

01.08.2022 u 20:00

Bošnjake plaše prava Hrvata u BiH

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – „Ostaju nam dva izbora – Anadolija ili neki novi rat”, reči su direktora Memorijalnog centra u Potočarima Emira Suljagića na predlog izmena Izbornog zakona BiH i onoga što je tada bilo u domenu spekulacija da bi Kristijan Šmit mogao da uvaži i zahteve Hrvata koji se žale na „diskriminaciju”, od čega je (ne)imenovani supervizor privremeno odustao. Sem što je takva vrsta preterivanja od strane Suljagića i drugih mnoge podsetila na izjavu Radovana Karadžića, čije su reči o „autostradi pakla” korišćene kao dokaz genocidne namere, pravo čuđenje je usledilo kada je njegovu misao produbio vođa Bošnjaka Bakir Izetbegović: „Prebrojali smo se – i koliko lovaca imamo, i koliko mladih ljudi, i koliko imamo instruktora na dronovima, i tako dalje. Neću

Region

31.07.2022 u 19:42

Da li Šmitove odluke vode zabrani Dodikove kandidature

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Da li bi se moglo ispostaviti da takozvane tehničke izmene Izbornog zakona BiH, koje je pre neki dan nametnuo Kristijan Šmit, u stvari delimično sadrže i moguću političku pozadinu s obzirom na to da rešenja koje je nametnuo supervizor – kog RS ne priznaje – Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH proširuju ovlašćenja da s izborne liste ukloni kandidate, stranke i koalicije? „CIK-u su ovim odredbama date mogućnosti da s liste skine bilo kog kandidata, pod uslovom da izborna komisija utvrdi da kandidat ili partija krše izborne propise i provedbene akte. Doduše, takva mogućnost je postojala i u dosadašnjem izbornom zakonodavstvu, ali su te odredbe Šmitovom intervencijom dodatno precizirane, što je, po mom ubeđenju, bilo neophodno uraditi. U slučaju

Region

30.07.2022 u 19:03

Tela ubijene srpske dece računali kao „komade”

Banjaluka – Već danima u Republici Srpskoj ne prestaju reagovanja i osude pisma iz Zagreba koje su hrvatski biskupi uputili srpskom patrijarhu Porfiriju, u kojem katolički poglavari negiraju postojanje logora za decu u Jastrebarskom i Sisku, što je izazvalo nevericu u Srpskoj, ali je to opisano i kao čin revizionizma, utoliko neprimereniji jer iza njega stoje crkvene vlasti. Preživeli logoraši svedoče o brutalnosti logora za decu u jedinoj državi na svetu koja je u Drugom svetskom ratu imala logore za decu – Nezavisnoj državi Hrvatskoj, koje su biskupi nazvali „prihvatilištima”, u kojima su, navodno, časne sestre lečile decu, izveštava RTRS. „Osuđena sam od ustaše Petra Lovrina da me on lično zakolje. Imao je dug nož, kao kad se kolju janjci, zabio direktno u grkljan i kad izađe na

Region

27.07.2022 u 19:52

Stradanje srpske dece u ratu u BiH

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Sudbina jedanaestogodišnjeg Slobodana Stojanovića iz malog bratunačkog sela, koga su julske noći 1992. zverski ubili pripadnici Armije BiH – nakon što se izdvojio iz zbega kako bi se vratio po psa u selo koje su zauzeli neprijateljski vojnici – jedna je od stotina tužnih priča iz ratnog perioda koje lede krv u venama. „Svaki rat je besmisao, koji najveće posledice ostavlja na deci”, navode autori studije „Deca žrtve rata 1991–1995”, koju je objavio Republički centar za istraživanje rata. Od 1.418 stradale dece, 485 je smrtno stradalo, 428 je ranjeno, a 452 deteta bila su u logorima, zatvorima i kućnim pritvorima. Najviše dece u proteklom ratu stradalo je na području deset sarajevskih opština, gde je ratne strahote osetilo 455 mališana, a njih

Region

26.07.2022 u 19:38

Hrvatski radioaktivni otpad uz granicu sa BiH

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – „Hrvatska će u septembru zvanično obavestiti BiH da je krenula s radovima na uspostavljanju Centra za radioaktivni otpad”, informacije su koje su s javnošću podelili nadležni iz Sarajeva zaduženi za praćenje namera Zagreba da u povratničkoj opštini Dvor, na samoj granici sa BiH, skladišti radioaktivni i institucionalni otpad iz Nuklearne elektrane „Krško”. Na ponašanje Zagreba godinama postoje zamerke, koje se odnose na tajnovitost celog postupka, uključujući i manjak saradnje sa zemljom na čijoj granici planira da smesti skladište sa opasnim materijalom. Ekološki aktivisti, takođe, nisu zadovoljni ni načinom na koji se Bosna i Hercegovina postavila prema ovom problemu jer se navodi da su svi potezi Sarajeva deklarativni i da idu naruku

Region

23.07.2022 u 14:51

Brčko auto-putem spaja Banjaluku, Sarajevo i Beograd

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Planirani auto-putevi koji su minulih godina opisivani kao koridori mira i zbližavanja, a koji Sarajevo i Banjaluku treba da povežu sa Beogradom, ukrstiće se u Brčkom, ali rešenje kuda tačno treba da ide trasa kroz distrikt još nije usaglašeno. Trasu kroz distrikt treba da definiše Zavod za planiranje, projektovanje i razvoj Brčkog. Oni su nadležnim nivoima vlasti u entitetima ranije predložili nekoliko opcija, od one koja bi se kroz distrikt protezala u dužini od 31 kilometar, do nekih drugih ideja po kojima bi deonica kroz Brčko bila dugačka pedesetak kilometara. Kod nadležnih za resor saobraćaja postoji optimizam da bi taj problem, kao jedan u nizu u vezi s realizacijom izgradnje auto-puta Sarajevo–Beograd, mogao biti rešen u narednim

Region

22.07.2022 u 19:45

Sada je i Sarajevo nezadovoljno Šmitom

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Najava da bi Kristijan Šmit mogao da nametne izmene Izbornog zakona BiH, ali i Ustava Federacije BiH, unela je konfuziju u političke krugove u Sarajevu. Do juče najvatreniji zagovornici stranog intervencionizma sada brinu zbog saznanja koja cure iz diplomatskih kanala da bi supervizor – kog RS ne priznaje – mogao da nametne rešenja koja se ne bi dopala bošnjačkim partijama, pa ga lideri tih stranaka upozoravaju da to ne radi. Naime, mada se još ne zna kakva bi rešenja Šmit mogao da nametne, spekulacije koje su u domenu medijskih saznanja kreću se u pravcu nagoveštaja da bi Hrvati mogli da ostanu zadovoljni, jer bi se u nekoj meri moglo udovoljiti njihovim zahtevima da im drugi narodi ne biraju predstavnike. No, to bi po nekim mišljenjima mogla

Region

22.07.2022 u 09:36

Sada je i Sarajevo nezadovoljno Šmitom

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Najava da bi Kristijan Šmit mogao da nametne izmene Izbornog zakona BiH, ali i Ustava Federacije BiH, unela je konfuziju u političke krugove u Sarajevu. Do juče najvatreniji zagovornici stranog intervencionizma sada brinu zbog saznanja koja cure iz diplomatskih kanala da bi supervizor – kog RS ne priznaje – mogao da nametne rešenja koja se ne bi dopala bošnjačkim partijama, pa ga lideri tih stranaka upozoravaju da to ne radi. Naime, mada se još ne zna kakva bi rešenja Šmit mogao da nametne, spekulacije koje su u domenu medijskih saznanja kreću se u pravcu nagoveštaja da bi Hrvati mogli da ostanu zadovoljni, jer bi se u nekoj meri moglo udovoljiti njihovim zahtevima da im drugi narodi ne biraju predstavnike. No, to bi po nekim mišljenjima mogla da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mladen Kremenović