Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Društvo

12.07.2021 u 18:44

Prava hrišćana danas ugrožena možda više nego ikada pre

Ovo je jedan od najtežih istorijskih trenutaka za hrišćanstvo jer su ugroženi ne samo njegovi moralni i duhovni svetonazori već je doveden u pitanje i sam opstanak vere. Ovom konstatacijom započeo je svoje nedavno predavanje u beogradskom Narodnom muzeju Diogenis Valavanidis, predsednik Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta, nevladine organizacije osnovane 2015. godine, koja, između ostalog, upozorava međunarodnu javnost na konkretne slučajeve ugrožavanja prava hrišćana ili nasrtaja na njihove svetinje. Valavanidis smatra da bi zaštita hrišćanskog identiteta trebalo da bude jedan od prioriteta hrišćanskih crkava, navodeći da se, prema izveštajima različitih međunarodnih organizacija, svake godine dogodi između 3.000 i 4.500 napada na ovu versku zajednicu ili njene svetinje. – Paralelno s

Društvo

12.07.2021 u 09:05

Umesto odlaska na hadž – iskrena molitva

Drugu godinu zaredom muslimani iz Srbije, poput onih iz drugih zemalja sveta, ne mogu da odu na hadžiluk u Meku i obave petu temeljnu dužnost islama. Zbog pandemije virusa korona, a kako bi se sprečilo širenje zaraze, hadž je i ove, kao i prošle godine, ograničen na manji broj vernika, i to na one koji dolaze iz Saudijske Arabije. Prošle godine obrede hadža obavljalo je svega 1.000 hodočasnika, ove godine, 11. jula, hadžiluk će u Meki započeti mnogo veći broj njih, 60.000 muslimana, ali je to i dalje veoma malo budući da uobičajeno u ovo doba godine Meka postaje mesto molitve za oko dva i po miliona vernika iz celog sveta. Suštinski je to velika opomena celom ljudskom rodu, konstatuje u razgovoru za „Politiku” Mustafa Jusufspahić, muftija beogradski Islamske zajednice Srbije. – Opomena

Društvo

01.07.2021 u 17:30

Odlazak poslednjeg preživelog učesnika proboja iz logora Jasenovac

Bazil Zukolo, poslednji preživeli učesnik proboja zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu, preminuo je u 99. godini, saopštio je juče Muzej žrtava genocida. U saopštenju se podseća na biografiju Zukola, koji je rođen u Novskoj 1922, a zajedno s bratom, kao italijanski državljani i simpatizeri narodnooslobodilačkog pokreta, uspeo je da izbegne pozive za mobilizaciju u jedinice hrvatskog domobranstva. Kada je 1943. godine srednji brat Tomislav mobilisan u italijansku vojsku, Bazil i on odlučili su da se priključe partizanskom pokretu. Iste godine najstariji brat Stjepan i Bazil uhapšeni su u kratkom vremenskom razmaku i vezani žicom prebačeni su u novembru 1944. u Jasenovac. Muzej žrtava genocida dalje navodi da su Bazil i Stjepan u logoru raspoređeni u radnu grupu sedam – razni terenski

Društvo

08.06.2021 u 18:00

Najveći mogući oprez u procenjivanju stvarne smrti

Hrišćanske crkve u načelu odobravaju transplantaciju jer je njen cilj očuvanje svetinje života, ali upozoravaju i da ovom složenom pitanju treba prilaziti oprezno, kako se dobro delo ne bi izvrnulo u svoju suprotnost. Crkve i verske zajednice pitanju doniranja organa pristupaju s dužnom pažnjom i većina ima desetine stranica studija i dokumenata u kojima se ova važna tema detaljno elaborira. Ovo je samo kratki prikaz najvažnijih načela kojima se tradicionalne crkve i verske zajednice u našoj zemlji vode. Polazna tačka u sagledavanju tema u vezi s transplantacijom, po rečima episkopa bačkog Irineja, koji je napisao tekst o tome još 2011, jeste neprikosnovena vrednost, sloboda i dostojanstvo ljudske ličnosti i svetinja života kao neopozivog dara Božje ljubavi, kaže protojerej-stavrofor Vladimir

Društvo

06.06.2021 u 20:00

Manastir Mateič: svedok vekova i nemara

Dominira krajolikom i svedoči o nemanjićkoj prošlosti ovog kraja, iz Kumanova se, kažu, vidi golim okom, ali su putevi do njega loši i može mu se doći u pohode samo terenskim vozilom. To je, međutim, najmanje važan razlog zbog čega je manastir Mateič, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, jedna od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih zadužbina, danas, kao i godinama unazad opusteo, teško oštećen, zapušten. Mauzolej carice Jelene i mladog Uroša Petog Nemanjića iz oko 1345. godine, s jedinstvenom dvanaestostranom glavnom kupolom i vrednim živopisom, najteže trenutke svoje duge istorije preživljavao je upravo u naše dane, 2001. godine, kada su ga kao svoju bazu koristili albanski separatisti koji su naneli teška oštećenja na kompleksu. Od tih rana manastir se ni danas nije oporavio, kao što se

Kultura

03.06.2021 u 20:00

Kosovizacija ugrožava baštinu na KiM

Najopasniji vid nasrtaja na srpsku kulturnu i duhovnu baštinu na Kosovu i Metohiji jeste njena kosovizacija koja podrazumeva podvođenje srpskog nasleđa pod nasleđe koje pripada svima, a o kojem se stara država, odnosno tzv. republika Kosovo. Na ovo je juče, drugog završnog dana skupa „Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji”, organizovanog u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, ukazao profesor dr Darko Tanasković, govoreći o Unesku i srpskom kulturnom nasleđu na Kosmetu. Profesor univerziteta u penziji i nekadašnji ambasador naše zemlje pri Unesku, prof. dr Tanasković istakao je da su nasrtaji na srpska kulturna i duhovna dobra na KiM stalni, nekad manjeg nekad većeg intenziteta, kao i da postoje tri metoda rasrbljavanja tog nasleđa. Jedan je

Društvo

29.05.2021 u 16:30

Moguće odlaganje izbora novog crnogorskog mitropolita

Posledica „pouzdanih” saznanja da će novi mitropolit crnogorsko-primorski biti izabran već drugog radnog dana zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora, što se nije desilo, brojnih napisa da je jedini kandidat za to mesto episkop budimljansko-nikšićki Joanikije i, konačno, otvorene političke podrške koju mu je u ime „naroda Crne Gore” pružio crnogorski premijer Zdravko Krivokapić biće najverovatnije da novi mitropolit crnogorsko-primorski neće ni biti izabran. Sednicu Sabora, čiji je radni deo počeo u utorak u kripti Hrama Svetog Save, sve vreme je pratio medijski pritisak da se izabere naslednik blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, ali i da to bude vladika Joanikije, koji je trenutno administrator Mitropolije crnogorsko-primorske. Delu episkopata, čini se, više nego sam kandidat smetao je

Društvo

29.05.2021 u 09:26

Saborske odluke donose se jednodušno ili glasom većine

Donoseći odluke, ne u svoje lično ime, već u ime srpske crkve, arhijereji okupljeni na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora, čije je ovogodišnje prolećno zasedanje počelo u ponedeljak, i ovog puta rade pod budnim okom javnosti, s vidljivim i manje vidljivim pritiscima, ali i očekivanjima šta bi trebalo, a šta ne da se nađe među odlukama. Čini se da deo javnosti i pre nego što su počeli zasedanje i rasprava o određenim pitanjima već zna ono što još ni sami arhijereji ne znaju: ko će biti novi episkopi i ko je viđen za člana Sinoda i kada će se o čemu glasati, kada će se Sabor završiti. Najmanje se, izgleda, zna o tome kakvo je, u stvari, telo Sveti arhijerejski sabor, šta ono predstavlja u ustrojstvu crkve i kako prema crkvenim propisima izgleda njegov rad. Konačno, kako donosi odluke

Društvo

24.05.2021 u 08:48

Sabor SPC o kanonskom poretku u SAD i situaciji u Crnoj Gori

Prvi put pod predsedavanjem patrijarha srpskog Porfirija i prvi put u kripti Hrama Svetog Save – redovno zasedanje najvišeg crkvenog tela, Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve počinje danas u Beogradu. Biće ovo prvo zasedanje posle dve godine, budući da se zbog pandemije virusa korona srpski arhijereji nisu sastajali od maja 2019, ne računajući izborni Sabor u februaru ove godine. Ne čudi stoga što se, prema nezvaničnim saznanjima, očekuje širok spektar pitanja kojima će se Sabor SPC baviti: od položaja srpske crkve u zemljama regiona, kanonskih pitanja na severnoameričkom kontinentu, izbora novih arhijereja, do crkvenog školstva i obnove Hrama Svetog Save. Iako neka od njih znače i ozbiljne izazove za srpsku crkvu, uočljivo je da ovo zasedanje najvišeg crkvenog tela

Društvo

09.05.2021 u 21:33

Kralj Milutin – graditelj crkava svetske kulturne baštine

Za današnje istoričare on je nesumnjivo jedan od najznačajnijih srpskih vladara iz loze Nemanjića, dok je za svog savremenika arhiepiskopa Danila Drugog „nenasitni zidatelj božastvenih crkava” i „dobri pastir umnih ovaca cele svoje oblasti”. Kralj Stefan Uroš Drugi Milutin Nemanjić udaljen je tačno 700 godina od nas – tačnije toliko se ove godine navršava od njegovog upokojenja (1321). Tim povodom uveliko se priprema veliki međunarodni simpozijum posvećen ovom značajnom vladaru čiji je istorijski trag i danas i te kako prisutan na našim prostorima, pre svega preko crkava i zadužbina koje je gradio, a koje su vidljiv spomenik njegovih napora i moći. Međunarodni interdisciplinardni naučni skup „Kralj Milutin i doba Paleologa: Istorija, književnost, kulturno nasleđe” okupiće različite

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jelena Čalija