Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
114.17	114.86	114.52
117.91	118.62	118.26

Kolumnisti

24.06.2022 u 18:00

Ogromno neznanje i kako ga steći

U velikom intervjuu koji je „istoričar i bivši diplomata” Milan St. Protić dao nedeljniku „Vreme”, na pitanje novinara: „Koliko građani Srbije zapravo poznaju Rusiju?”, ovaj daje sledeći odgovor: „Pre neki dan je prvi čovek ove zemlje pomenuo ličnost Nataše Raskoljnikov hvaleći se svojim poznavanjem ruske književnosti. Ta ličnost ne postoji. Postoji Nataša Rostova u Tolstojevom „ Ratu i miru”, a u „ Zločinu i kazni” Dostojevskog postoje Sonja Marmeladova i Dunja Raskoljnikova, sestra glavnog junaka Rodiona Raskoljnikova. Ali Nataša Raskoljnikov ne postoji. To vam je dobra ilustracija da kod nas i u samom vrhu zemlje vlada ogromno neznanje.” Čitam ovo u četvrtak ujutro i zazvuči mi glupo. Pretpostavljam da „istoričar i bivši diplomata” aludira na Aleksandra Vučića, a opet mi Aleksandar Vučić ne

Kolumnisti

14.05.2022 u 18:00

Stihovi i šoferi

Vozio sam se u prvoj nedelji maja dva puta relacijom između Beograda i Travnika, najpre od Beograda do Travnika, a zatim od Travnika do Beograda. Ruta je bila ista auto-putem što je nekad nosio ime „Bratstvo i jedinstvo” do Slavonskog Šamca, preko Save od Bosanskog Šamca, dolinom reke Bosne, kraj Doboja, Maglaja, Žepča do Lašvanske doline i Travnika. U optimalnim uslovima, taj put traje pet sati. Dug je oko tri stotine i četrdeset kilometara, sa vrlo jasnim „markerom” polovine puta. Ona se nalazi na reci Savi, na granici između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, odnosno između Slavonskog Šamca i Šamca na bosanskoj strani: sto sedamdeset kilometara do tamo, sto sedamdeset kilometara od tamo. Putujući za Travnik, prvog majskog dana, učinilo mi se najpre da je Bosna mnogo živopisnija od

Kolumnisti

02.04.2022 u 18:00

Ljutnja na selo

Bliže nam se, evo, još jedni izbori, pa možda nije zgoreg podsetiti na verovatno najuporniju i najdugovečniju kritiku ideje demokratije. To je ona famozna teza po kojoj je najveći problem demokratije to što u njoj jednako vredi glas genija i glas kretena. Kad na biralište izađe neki poslovični Ajnštajn, njegov glas ne vredi ni trunke više od glasa nekog poluretardiranog Džona Smita koji ne zna da veže pertle na cipelama ili ne zna koja mu je desna, a koja leva ruka. Nije ovo prostor ni za sumiranje te viševekovne „polemike”, a kamoli za bilo kakav pokušaj varijacije na temu. Ne, ovde je to tek šlagvort za impresiju da je upravo ta karakteristika demokratije njen zapravo najbolji deo. Neki predizborni istupi zorno pokazuju kako ima malo politički nepismenijeg sveta od takozvanih srpskih

Kolumnisti

12.03.2022 u 18:00

Tim koji (ne) pobeđuje

Sudeći prema Ustavu Republike Srbije, najmoćnija politička funkcija je funkcija predsednika vlade. Bilo je situacija u u poslednjih dvadesetak godina kad je stvarnost odgovarala Ustavu. Zoran Đinđić kao premijer je bio najmoćniji čovek u Srbiji, kao i Aleksandar Vučić dok je bio predsednik vlade. Ipak, najviše zarad činjenice da se bira direktno na izborima, demokratski legitimitet predsednika države čini da se i s te funkcije može neformalno imati najveća moć. Tako je bilo u vreme kad je predsednik bio Boris Tadić, tako je i sada kad je predsednik Aleksandar Vučić. Uostalom, „petooktobarska republika” je pala kada je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića na predsedničkim izborima, mada je te 2012. bilo savršeno moguće formirati vladu bez SNS-a gde bi u takvoj kohabitaciji Tomislav

Kolumnisti

27.02.2022 u 18:00

Promene boja i linija

Ne znam tačan datum kad sam prvi put seo na bicikl. Ne znam tačan datum kad sam prvi put seo u automobil. Ne znam tačan datum kad sam prvi put seo u autobus. Ne znam tačan datum kad sam prvi put seo u trajekt. Ne znam tačan datum kad sam prvi put seo u avion. Ali, eto, znam tačan datum kad sam prvi put seo u voz. Bio je dvadeset i drugi april 1992. godine, bio sam novopečeni izbeglica, vozom sam išao od Rijeke do Zagreba. Prošlo je trideset godina, a imam više od trideset živih slika s tog putovanja u glavi. Evo ovde jedne, skoro slučajne, današnje Moravice u Gorskom Kotaru, tada su još i službeno bile – Srpske Moravice. Bilo je to vreme najdubljeg reza u mom dotadašnjem životu i malo šta je moglo da mi skrene pažnju od situacije u kojoj sam se našao. Voz je bio jedva od tih

Kolumnisti

05.02.2022 u 18:00

Bajdenizacija srpske opozicije

Možda i najvažnije promene u poslednjih stotinu godinu kad je reč o životu u razvijenim društvima jeste ulazak žena na tržište rada i u javnost uopšte te intenzivan rast prosečnog i očekivanog životnog veka. Kao posledica oba ova fenomena, došlo je do velikog pada nataliteta te je prosečna dob stanovništva na Zapadu (i ne samo na Zapadu) viša nego ikad ranije. Poslednjih godina na najuglednijim zapadnim univerzitetima sve više pažnje se posvećuje „studijama starosti”, a u jeziku se ustalio i termin „ejdžizam” kao oznaka za diskriminaciju ljudi zbog njihovih poodmaklih godina. U ekonomskom smislu, mada su u velikoj većini penzioneri, „seniori” su po pravilu finansijski nezavisniji i samostalniji u poređenju sa mlađim generacijama. Ima to veze i sa istorijskim trenutkom gde, po prvi put

Kolumnisti

15.01.2022 u 18:00

Pravna država – od ponedeljka

Umro je čovek, relativno nedavno, pa ga možda nije red imenom pominjati u nekim poluhumorističnim kontekstima, naročito jer je, kad se povuče crta na poslednjih tridesetak godina, zapravo više bio pozitivac nego negativac. Fočak, čovek iz, kako se to kaže, realnog sektora, bio je visoko rangirani funkcioner vodeće bošnjačke partije, Stranke demokratske akcije i potpredsednik Vlade BiH nakon prvih višestranačkih izbora 1990. Svestan zavičajnog iskustva iz Drugog svetskog rata, razumeo je da će ako padne krv između Bošnjaka i Srba, sve otići dovraga. Stoga je srčano radio na tome da politička rukovodstva dva naroda dođu do nekog mirnog rešenja (o tome dosta zna Nenad Kecmanović), ali uzalud. Uglavnom u tih godinu i po dana njegovog mirnodopskog bivanja na vlasti, čovek je postao

Kultura

12.01.2022 u 21:15

Ovaj put za ceo svet

REČ GODINE 2021 Reč vakcinacija dolazi od latinske reči krava – Vacca. Pre 12 godina Svetsko prvenstvo u fudbalu održano je u Južnoafričkoj Republici. Himna tog prvenstva bila je pesma kolumbijske pevačice Šakire Waka Waka (This Time for Africa). Fraza Waka Waka u kamerunskom slengu znači „Uradi to”, a This Time for Africa na engleskom je, naravno, „Ovaj put za Afriku”. Dvanaest godina kasnije kamerunska Waka se kao nikad ranije rimuje s latinskim Vacca. Pesma bi se zapravo mogla zvati Waka Vacca, što će bukvalno reći „Uradi vakcinu” Bolest kovid 19 pojavila se u Kini krajem 2019. godine – otuda joj i ime. Ipak, dok smo čekali novu 2020, malo ko je očekivao da će ta godina biti obeležena pandemijom. Tek u februaru 2020, kad je krenula masovna zaraza u severnoj

Kolumnisti

07.01.2022 u 18:00

Rejting-efendije

Na početku jedno malo priznanje; s grupicom drugara imam grupu na „Viberu” na kojoj uoči svakih izbora u poslednjih sedam- osam godina prognoziramo rezultate. Radimo to iz čiste zabave i za svoj groš, a prognozističke veštine nam variraju. Na poslednjim predsedničkim izborima, ja sam (a imam datirane digitalne dokaze i nekoliko svedoka) u procenat pogodio rezultate Saše Jankovića i Vuka Jeremića. Belog Preletačevića sam bio malo potcenio, ali opet sam pogodio da će proći bolje od Jeremića. Na poslednjim parlamentarnim izborima sam, međutim, zakazao. Tipovao sam da PSG sigurno prelazi cenzus. Jedan prijatelj, drug i kolega, međutim (javna ličnost kojoj ovde neće otkrivati identitet), ispravno je naslutio da nijedna stranka iz „nebojkotaške opozicije” neće preći čak ni umanjeni cenzus. Bila je

Kolumnisti

19.12.2021 u 18:00

Mlatiti gloginje tuđim komforom

Prošlo je otad četiri-pet godina, ali pamtim tu situaciju kao ponešto paradigmatičnu. Dobio sam bio neku stipendiju „Saveta američkih učenih društava” iz Njujorka da se pojavim na konferenciji o Istočnoj Evropi u Lavovu. Dali su mi hiljadu dolara, i trebalo je za taj novac da doputujem, boravim tamo tri-četiri dana i vratim se. Nije tada bilo letova za Ukrajinu iz Beograda, konekcija preko Beča je bila preskupa, pa sam leteo Budimpešta–Kijev, pa Kijev–Lavov, a povratna karta me je došla, čini mi se, oko sto pedeset dolara. Kombi do aerodroma u Budimpešti još pedeset. Dobar hotel u Lavovu možda dve stotine, a imajući u vidu tamošnje cene, sa još stotinu-dve sam mogao da živim maksimalno opušteno. Na kraju sam, dakle, još bio u plusu barem četiristo dolara. Uz ostale konferencijske

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Muharem Bazdulj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће