Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Magazin

20.01.2019 u 12:21

Osama i Sibir nesuđenog slikara

U decembarskom sumiranju utrošenih 365 dana, pre nekoliko godina, Vladimir Kecmanović (1972) u „Politikinoj” anketi napisao je da sport nije najznačajnija sporedna stvar na svetu, mada danas kaže da je zbog zdravlja važno baviti se sportom. Šta je onda najvažnije u životu našem nagrađivanom piscu, autoru romana „Sadržaj šupljine”, „Poslednja šansa”, „Feliks” , „Top je bio vreo”, „Sibir”, „Osama”; zbirki pripovedaka od kojih je za onu „Kao u sobi sa ogledalima” dobio Andrićevu nagradu za 2017, scenaristi, uredniku…? Da li su mu važne, na primer, umetnost, knjige, nespretno pitamo? – Umetnost je moj primarni posao, pa ne mogu da odgovorim tako. Svakom je važno ono što lično voli. Nema mora za budućeg slikara Odrastao je u porodici gde su knjige bile „nadohvat ruke”, otac

Magazin

01.12.2018 u 12:00

Smeh koji je nadživeo Jugoslaviju

Kada bi za svaki korak iz karijere koja traje tri i po decenije Branko Đurić Đuro otvorao po jedna folder memorija na novom pametnom uređaju ubrzo bi se napunila. Diplomirani glumac sarajevske Akademije igrao je na pozorišnim daskama od Krležinih junaka, likova grčkih tragedija do monokomedije „Đurologija” koju izvodi poslednjih godina u punim salama nekadašnje Jugoslavije. Tumačio je glavnu ulogu u filmu „Ničija zemlja”, ostvarenju nagrađenim Oskarom za najbolji film van engleskog govornog područja 2001. Od prvih dana navikao se na popularnost sa kolegama iz kultne televizijske serije „Top lista nadrealista“ snimane od sredine osamdesetih do početka devedesetih godina 20. veka. Ne samo tadašnje generacije koje su stasavale uz crno-bele epizode ovog serijala već i današnji klinci, zahvaljujući

Magazin

13.10.2018 u 13:35

Uhodite decu za njihovo dobro

Ružni komentari na društvenim mrežama koje vršnjaci ostavljaju ispod slika drugara iz razreda, ulice ili kraja nisu samo bezazleni nestašluci. Mogu da izazovu ozbiljne posledice po tanane dečije duše. Još je opasnije predatorstvo odraslih prestupnika i pedofila u virtuelnom svetu. Zato svi saveti koji se tiču vaspitanja dece, recimo da na ulici ne razgovaraju sa nepoznatima osobama niti da prihvataju da sa njima nekuda odu, važe i za svet ekrana. U vremenu kada deca u proseku provode više od pet sati dnevno ispred računara, sa tabletom ili pametnim telefonom u rukama, majke i očevi moraju da ih paze baš kao i kada su van doma. Internet uz svoje prednosti i olakšice koje je uneo, naročito poslednjih godina, nije imun na kriminal i zlo koje može da naškodi naročito najmlađima. Koliko

Magazin

29.08.2018 u 14:00

Duhovnom muzikom greje srca

Kažu da je prvo propevala pa potom progovorila. Roditelji Divne Ljubojević, jedne od naših najpriznatijih interpretatora pravoslavne duhovne muzike, dirigentkinje i rukovodioca hora „Melodi” zaslužni su upravo što je njen dar od Boga prepoznat i razvijen i što je odmalena odlazila u crkvu. „Roditelji su me uveli u crkvu i vera mi je darovana kao maloj. A ko me je uveo u muziku? Božjim darom sam inicirana od malih nogu. Duhovna muzika je moj osnov. Ne postoji ništa izazovnije od tradicije te vrste, on je prirodni tok mojih muzičkih i životnih koraka; ovoga što i danas radim. I to je upravo ono čemu su me roditelji učili”, kaže za Magazin, solistkinja, predana baštinarka srpske, bugarske, ruske, vizantijske muzičke baštine. Početak u manastiru Vavedenje Priseća se da je prvo pevala ono što je

Magazin

25.08.2018 u 08:15

Cveće i pruge za sve generacije

Poslednjih sezona cvetni deseni dominiraju u odevnim kolekcijama. Modni puritanci negoduju ukoliko se ovom trendu priklone žene koje su izašle iz mladalačkog doba, ali dizajneri smatraju da takva vrsta segregacije nije poželjna i da nema razloga da ovaj motiv, koji je već nekoliko sezona hit, bude „zabranjen” za neku životnu dob. Trebalo bi samo povesti računa o bojama i veličini printova, da oni za starije osobe nisu previše napadni, i da su svedenih bojama, kaže za „Magazin” Tanja Šepić, modna dizajnerka. Kojim odevnim predmetima i asesoarom možemo da produžimo osećaj da još traje najtoplije i najbezbrižnije godišnje doba? – Mornarski stil nikada ne izlazi iz mode. Jeste sinonim za leto, ali može se nositi i kasnije, tokom čitave godine. Ima brendova kojima je to takoreći zaštitni

Magazin

23.08.2018 u 13:15

Malo mesto sa mnogo metli

U mestu sa 3.000 duša postoji čak 25 firmi za proizvodnju metli od sirka, a za potpunu sliku idile tu su uređeni travnjaci, krošnje pune voća, nasmejani i vredni meštani, bašte sa raznobojnim cvećemOd Beograda do Selenče ima 157 kilometara, ako se ide iz pravca Novog Sada i Bačkog Petrovca, pa dalje kroz bačku širinu. Ravan put ostavlja na izbor namernicima da li će preko Sibaša i Parage ili Despotova i Pivnice. Za skoro isto vreme stiže se do naselja u kome žive Slovaci i koje je nedavno proslavilo 260 godina postojanja – datum kada je daleke 1758. godine potpisan ugovor o osnivanju naselja Slovaka koji su se iz severnih delova Ugarskog carstva spuštali južnije vojvođanskom ravnicom. Dan sela je obeležen svečano, uz prigodan program, i mnoštvo gostiju. Kako kažu meštani, leti je selo i

Magazin

15.08.2018 u 13:15

Obavezna jakna za Visočku banju

Do Visočke banje iz centra Arilja vodi četrdesetak kilometara uskog asfaltnog puta. U zelenu oazu ušuškanu u kanjonu Velikog Rzava stiže se za manje od sata obazrive vožnje. Posetioci koji prvi put dolaze trebalo bi da imaju na umu da je na 600 metara nadmorske visine, što je ujedno najniža tačke klisure kroz koju protiče reka sa izvorištem podno planine Mučanj, uvek za nekoliko stepeni hladnije. Bez džempera i ličnog peškira ne dolazi se u banju pod vedrim nebom, ispod sela Visoka. Najčešći gosti su meštani okolnih mesta – Arilja i Ivanjice, Čačani i slučajni turisti. Jer, iako je reč o banji, lokalitet ima samo dva primitivna betonska bazena natkrivena limom, do kojih vodi uska staza – delo ruku lokalnih stanovnika. Zato svako ko očekuje banjanje neka se spremi za potpuno drugačiji

Magazin

07.08.2018 u 14:15

Haljine iz srpskog izloga

Haljine sa neobičnim povezivanjem, suknje koje stoje punijim i mršavim ženama, jednostavne bluze, polurolke... Sve od prirodnih, biomaterijala, u klasičnim ali i neobičnim koloritnim kombinacijama delo su Jovane Kobald, dizajnerke sa dve adrese. Zato njene modele nose i Beograđanke i Bečlijke, dame iz dva grada, na sebi svojstven način. Po završetku školovanja, na smeru Savremenog odevanja na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti, našu sagovornicu sudbinski put je odveo u glavni grad Austrije. Prava je osoba za objašnjenje koliko se ukusi i modne navike žena u ove dve prestonice razlikuju. – Postoje razlike. Kult odevanja u Beču skoro da ne postoji. U svakodnevnom životu kodeks odevanja gotovo da se ne poštuje nigde. Tako možete da vidite potpuno istetoviranog službenika u opštini kako

Magazin

27.07.2018 u 13:15

Omiljene leti, dostupne svima

Nisu obuća, a u stvari jesu. Nose se tokom leta, na nogama su stanovnika Novog Zelanda, Australije, Japana, Kine, do država na severu Evrope, omiljene su u Sjedinjenim Državama. I imaju više naziva : „japanke”, „havajke”, „flip-flops”… Jednostavne ravne papuče sastoje se od tankog đona i kaišića koji prolazi između prva dva nožna prsta, čime su pričvršćene za nogu. Zbog niske cene i kratkog roka trajanja, najprodavaniji su model obuće na svetu. U drugoj polovini 20. veka zaslugu za njihov ulazak u svakodnevnu modu imaju američki vojnici koji su ih nakon Drugog svetskog rata preneli u domovinu. Tokom istorije tragovi nošenja sličnih, primitivnih modela dosežu do drevnog Egipta. Tada su izrađivani od prirodnih materijala, drveta, lišća palme, kože životinja dok su danas najčešće prave

Magazin

27.07.2018 u 08:15

Na čelu žena zmajeva

Radni dan započinje šoljom čaja s mlekom, večeri protiču u rekreiranju sa ćerkama, a između toga Sanja Popović Pantić mora da završi sve poslovne obaveze kao istraživačica u Centru za istraživanje razvoja nauke i tehnologije instituta „Mihajlo Pupin” i predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije. Zato je na početku razgovora za „Magazin” za našu sagovornicu neizbežno pitanje koliko žene u Srbiji mogu da usklade profesionalnu karijeru i obaveze u porodici? – Pronašla sam sinergiju između dva posla. Angažovanje u udruženju, sa preduzetnicama, bila mi je inspiraciju za doktorat, odnosno naučni rad. Praksu sam pretočila u teoriju, a s druge stane, istraživački rad mi je potpora za rad sa preduzećima, posebno kad je reč o njihovom potencijalu i konkurentnosti čime se u Centru bavimo, radeći razne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Andrijana Cvetićanin