Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Gastronomija

28.04.2021 u 13:11

Ušli smo u poslednju sedmicu velikog uskršnjeg posta. Širom Srbije vernici koji slave jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika okupiće se oko trpeze u svojim domovima, u društvu najbližih. Tradicija proslave Uskrsa nalaže da se uz farbana jaja – prvi mrsni zalogaj onima koji su postili – za ovaj dan na stolu nađu raznovrsne đakonije: supe, čorbe, jela od mesa, salate, drugi slani zalogaji, obavezno poslastice. Da bi se izbegao stres i da na vreme sve bude spremljeno, jer u danima pre Uskrsa domaćice su najviše zauzete oko farbanja jaja, najbolje je osmisliti i odrediti šta želite da spremite za ovogodišnji, svečani uskršnji ručak. Nabavite na vreme namirnice i odmorni, s ukućanima proslavite veliki verski praznik. Stanovnici većih gradova širom Srbije poslednjih godina znaju da

Magazin

23.04.2021 u 13:19

Svima najvažnija borba za klikove

Teško je pretpostaviti da je Džek Dorsi, aj-ti preduzetnik, s proleća 2006. godine, kada je prvi put tvitnuo, mislio da će posle decenije i po njegovo tehnološko čudo biti globalno poznato i nadasve uticajno. –Upravo postavljam svoj prvi tvit – bila je prva rečenica poslata u etar mreže mikrobloga koja je u početku bila limitirana na objave do 140 karaktera. Još manje je mogao da sanja da će „Tviter” za obraćanje vernicima lično koristiti papa ili prvi crni američki predsednik Barak Obama, koji posle dva mandata ima više od 130 miliona pratilaca na svom nalogu. Prethodnih dana „Tviter” je obeležio 15. rođendan. Narednog februara planetu očekuje proslava punoletstva „Fejsbuka”. Borba za publiku Istraživanja pokazuju da sve više provodimo vreme na društvenim mrežama i da se preko njih

Gastronomija

16.04.2021 u 15:05

Recepti šumadijskog šefa

Ivan Marković veruje da zbog pandemije naši građani više otkrivaju i prepoznaju ukuse Srbije: vraćaju se jela koja su tihovala u domaćinstvima – Trudim se da moji recepti budu „prizemni” i da iz svakog jela izvučem maksimum u ukusu, kvalitetu i estetici. Skuvan od kvalitetnih namirnica, obrok ne mora da bude skup. Jedna od prednosti života u Srbiji jeste što i dalje imamo kvalitetne namirnice, po pristupačnim cenama, pa nije čudno što se stranci oduševe pravim mirisom, sočnim ukusima našeg voća, povrća, mesa. Ovako svoje umeće u kuhinji sumira Ivan Marković, profesionalac u vodama marketinga i velikih korporacija, a amaterski vrsni kulinar i poznavalac domaće trpeze. Od najranijeg detinjstva zavoleo je kuhinju. Još kao osnovac znao je da skuva pojedina jela, poput musake. Obrazovanje i

Magazin

10.03.2021 u 13:22

Kupuj, kupuj, bacaj, bacaj

Budite iskreni, najpre prema sebi, a onda i planeti, pa priznajte koliko ste brašna, kvasca, tegli, mesa, konzervi bacili, mahnito nakupovanih prošlog marta, kada je proglašeno vanredno stanje zbog virusa korona. Pojedinim namirnicama istekao je rok trajanja. Druge niste znali kako da koristite. Od trećih je napravljeno jelo, ali niko od ukućana nije hteo da jede. Čak i u doba korone, u mesecima brojnih praznika, dugih, zimskih dana tradicionalno u srpskim kuhinjama spremaju se „tone” hrane od kojih značajan deo ostane nepojeden. I bačen! Neupotrebljena hrana iz domaćinstava, trgovinskih lanaca, ugostiteljskih objekata, velikih sistema u kojima se spremaju obroci poput bolnica, vrtića i koja završi na đubrištu, osim što je bačen novac ujedno je veliki zagađivač

Gastronomija

02.03.2021 u 14:16

Šareno, veselo i od kvalitetnih namirnica

Pice, sendviči, roštilj, sokići u tetrapaku, pitice i projice, naručena torta od poslastičara profesionalca čine najčešće meni na dečjim rođendanima poslednjih godina. Roditelji najčešće odlučuju da slane i slatke zalogaje naruče od ketering službi. Malobrojni su oni koji sami spremaju hranu za male i odrasle goste. Pandemija nije mnogo uticala na ovaj trend jer, čini se, da su obeležavanja dečjih rođendana ostala jedina „masovna” manifestacija u proteklih godinu dana. Istina, ne slave se po igraonicama i dečjim klubovima, koji su većinom zatvoreni, već u kućama, s ograničenim brojem pozvanih članova familije i malih drugara. U takvim okolnostima jela koja se spremaju svakog dana za domaću trpezu mogu da se naprave i dekorišu te prilagode svečanoj prilici. Na sreću, poslednjih

Magazin

16.12.2020 u 14:57

Duga je nada

U prodavnicama i onlajn šopu „Džon Luis”, jedne od najvećih britanskih robnih kuća, predbožićna kupovina nije ni približna obimu prethodnih godina. U uslovima pandemije i zaključavanja, ipak, izdvojio se jedan proizvod. Novogodišnji ukras u obliku duge, s belom vrpcom, po ceni od osam funti prodavao se „kao lud”. Sve količine raznobojnog, krhkog ukrasa bile su razgrabljene u kratkom vremenu. Objašnjenje je bilo prilično jasno i samo potvrda trenda koji je u martu krenuo iz Italije: duga je u vremenu pandemije postala nezvanični simbol opstanka. Na dečjim crtežima Još je živo sećanje na nevešte dečje crteže šarenih lukova, koje su crtali mali Italijani i kačili na prozore s porukom „Andra tutto bene” . Rečenica „Sve će biti u redu” i nacrtane duge drvenim, voštanim i vodenim bojicama bile

Magazin

14.12.2020 u 14:28

Kostim na sceni – i vizija i čarolija

Ime Borisa Čakširana, kostimografa iz Beograda, proteklih decenija nebrojano puta našlo se na špicama najgledanijih domaćih TV serija i filmova. Radio je kostime za glumce u serijama: „Koreni”, „Senke nad Balkanom”, „Kralj Petar Prvi”, „Otvorena vrata”, „Crni Gruja”, „Vratiće se rode”, „Dinastija Obrenović”. Obukao je i aktere filmova: „Ivkova slava”, „Tito i ja”, „Stršljen”, „Kupi mi Eliota”, „Belo odelo”. Umetniku čije „kreacije” na snimanju i u pozorištima nose najbolji srpski glumci, a mišljenje uvažavaju najveći reditelji nije nimalo bilo dosadno u godini koju je po mnogima „pojela” korona. – Bez obzira na čitavu situaciju, puno sam radio i skoro sve planirano realizovao – kaže Boris. Mnogo posla u domaćim serijama Dodaje da ga u tome nije omeo ni kovid, koji je nedavno

Gastronomija

09.12.2020 u 16:31

Cvekla, zimska trešnja

Okrugla je, crvena, slatka, može da se jede presna, kuvana, pečena. Najavljuje jedno godišnje doba. Cvekla, povrće koje ima sve pobrojane osobine, mogla bi da se nazove zimskom trešnjom, iako je sasvim drugačije botaničke vrste od omiljenog prolećnog voća. Salate, čorbe i variva od cvekle neizbežni su na trpezi od prvih dana jeseni i tokom čitave, hladne zime. Korenasti plod raste u zemlji kao dvogodišnja biljka, a jarku, prepoznatljivu crvenu boju duguje crvenom pigmentu antocijanu, koji poboljšava krvnu sliku. Cvekla je sadrži vitamine Ce, Be 12, minerale: bakar, gvožđe. Preporučuje se u ishrani dece, rekonvalescenata, starijih, osoba s lošom krvnom slikom. Slatkast ukus ima zbog šećera, kojim je bogata. Ipak, postoje oni koji se mršte na pomen ove jesenje lepotice. Kao

Zdravlje

02.12.2020 u 14:33

Korona ne zaustavlja borbu s alkoholizmom

O uzročno-posledičnoj vezi novog virusa korona i alkoholizma tek će se raditi studije. Lekari i naučnici istraživaće da li je pandemija uzrokovala češće posezanje za čašom, da li su se pacijenti tokom ovog perioda hrabrije odlučivali na odvikavanje od alkohola, koliko je među obolelima/umrlima od kovida 19 bilo onih u čijim je zdravstvenim kartonima pisalo – zavisnik od alkohola. Dok se očekuju rezultati budućih istraživanja, može se zaključiti da u našoj zemlji tokom pandemije nije dolazilo do prekida terapija, lečenja, a uspostavljeni su novi načini komunikacije s pacijentima. Lečenje u doba „zaključavanja” – U prvim mesecima pojave kovida 19 redukovali smo rad do nivoa za koji smo smatrali da je neophodan u cilju zaštite pacijenta i zaposlenih od moguće infekcije. Programi lečenja naših

Magazin

15.10.2020 u 15:24

Kao radio, samo krojen po ličnoj meri

Pulicerovu nagradu, prvi put u 103 godina dugoj istoriji, ove godine dobile su Moli O’Tul i Emili Grin za audio-sadržaj, odnosno za podkast. Autorke s radio-stanice „This American life” i istoimenog internet audio-portala istražile su ljudsku dimenziju odnosa Trampove administracije prema „meksičkom pitanju” i za to dobile nagradu. Ova vest ostala je u senci pandemije virusa korona, ali je ipak skrenula pažnju na novi format u medijima. Baš kao što zahvaljujući internetu televizijske serije ne moraju više da se gledaju isključivo određenim danima u određenoj satnici, tako je audio-sadržaj selidbom na globalnu mrežu postao dostupan 365 dana u godini, 24 sata dnevno. Da bi se slušao podkast tako su dovoljne slušalice, internet, telefon ili računar. Isto je i s autorima – podkasterima: svako

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Andrijana Cvetićanin