Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Svet

19.07.2018 u 21:31

Lažna vest o novičoku uznemirila Britaniju

Ko je nervnim agensom otrovao dvostrukog rusko-britanskog špijuna Sergeja Skripalja, njegovu ćerku Juliju i još troje Britanaca u periodu između 31. marta i 30. juna ove godine, u dva gradića, Solzberiju i Ejmsberiju, na jugu Ostrva? Britanska policija ni juče – četiri meseca otkako su Sergej i Julija Skripalj pronađeni bez svesti na klupi u jednom parku u Solzberiju i 11 dana od smrti majke troje dece Don Sturdžes (44) u Ejmsberiju – nije imala odgovor. Izvesno je jedino da su ovi incidenti dodatno zaoštrili odnose Londona i Zapada sa Moskvom.

Svet

17.07.2018 u 22:00

Berlin između „Severnog toka 2” i NATO

„Prva runda trojnih pregovora Kijeva, Moskve i Brisela o dugoročnom tranzitu gasa preko Ukrajine do EU otvorena je u nemačkoj prestonici i ja sam veoma srećan što u Berlinu mogu da pozdravim pristigle delegacije.” Tim rečima Maroš Šefčovič, zamenik predsednika Evropske komisije (EK) zadužen za energetiku, pozdravio je juče Pavla Klimkina, ministra inostranih poslova Ukrajine i Aleksandera Novaka, ruskog ministra energetike, neposredno pred početak dugo očekivanog sastanka o trasama sibirskog gasa ka Evropi od početka 2020, nakon što tekući ugovor između ruskog „Gasproma” i ukrajinskog „Naftogasa” i formalno istekne. Zašto se ovi strateški pregovori, koje je inicirala EU, vode u Berlinu, a ne u Briselu, Šefčovič ovog puta nije objasnio.

Svet

16.07.2018 u 22:00

Nemačka brani ruski gasovod od Amerike

„Severni mtok 2”, 1.200 kilometara dug gasovod između Usta-Luge u Rusiji i Grajfsvalda u Nemačkoj, projekat koji prema najavama njegovih međunarodnih finansijera treba da bude završen decembra 2019, prerastao je ovih dana u ispit održivosti tekućih političkih i ekonomskih veza između Amerike i Nemačke. „’Severni tok 2’ je, najpre i iznad svega, komercijalni projekat”, istakao je juče na konferenciji za štampu portparol vlade u Berlinu Štefen Zajbert. Još prošle nedelje, uoči samita NATO-a, američki predsednik Donald Tramp proglasio je podršku Berlina privatnom investicionom projektu teškom 11 milijardi evra „neprikladnom”, nazvavši Nemačku energetskim „zatočenikom” Rusije. Merkelova je Trampu uzvratila „uljudno i odlučno”, ocenio je „Njujork tajms”.

Svet

06.07.2018 u 21:33

Amerika i Kina ušle u trgovinski rat

Amerika i Kina, dve najveće ekonomske sile sveta, ušle su u otvoreni trgovinski sukob, neizvesnog trajanja i posledica kako po dalje odnose Vašingtona i Pekinga, tako i po sudbinu privrede ostatka sveta. Minut iza ponoći po istočnoameričkom vremenu, Vašington je ozvaničio dodatne carine (25 odsto) na 818 kineskih artikala iz uvoza, mahom elektronske komponente, delove za automobile i avionske motore, kompresore i drugu mašinsku robu, u ukupnoj vrednosti od oko 34 milijarde dolara. Nekoliko sati kasnije, Peking je uzvratio novim carinama (25 odsto) na 545 američkih proizvoda, mahom na uvoz soje, kukuruza, pamuka, motornih vozila i aviona, u ukupnoj vrednosti od oko 34 milijarde dolara. Između Vašingtona i Pekinga, koliko nije bilo „nikakvih znakova obnove (trgovinskih) pregovora”,

Svet

05.07.2018 u 22:10

Vašington i Peking na pragu trgovinskog rata

Amerika i Kina, dve vodeće globalne ekonomske sile, sve su bliže odluci da otvore novo neprijateljsko poglavlje svetskih trgovinskih odnosa, budući da danas ističe rok koji je Vašington dao Pekingu za uvođenje novih carina (25 odsto) na 818 proizvoda „azijskog tigra”. Kina istovremeno preti protivmerama i zavođenjem novih dažbina na 545 artikala iz SAD. Ova runda američkih carina – kao odgovor Vašingtona na „kinesku krađu američke intelektualne svojine” i razne „protekcionističke mere” Pekinga, kako je to u više navrata opisivao predsednik Donald Tramp – odnosi se na robu vrednu 34 milijarde dolara, uglavnom poljoprivrednih proizvoda. Nove kineske carine ovog puta ciljaju američke artikle u vrednosti od oko 30 milijardi dolara, uglavnom uvoz soje, svinjskog mesa i živine, terenskih i

Svet

03.07.2018 u 22:00

Austrija i Italija spremne da zatvore granice

Ako Nemačka prihvati dogovor Angele Merkel i Hersta Zehofera o izgradnji tri sabirna centra za migrante tražioce azila na granici s Austrijom, Beč je spreman da zaštiti svoje južne državne međe, dok bi Rim u tom slučaju rado stavio rampu na granični prelaz Brenero prema Austriji. Ove jučerašnje pretnje zvaničnog Beča i Rima prve su evropske reakcije na krnji kompromis nemačke kancelarke i njenog ministra unutrašnjih poslova koji je spasio vladu u Berlinu od kolapsa, ali je istovremeno otvorio novo preispitivanje održivosti „Šengena”. „Ne znamo šta se može desiti u sledećih nekoliko nedelja, zavisi šta će se dogoditi u Nemačkoj. Ako Berlin uvede nacionalne mere, to bi moglo imati lančane reakcije i moglo bi da znači da i Austrija treba da reaguje.

Svet

02.07.2018 u 22:00

Biti il` ne biti za Angelu Merkel

Drugi put od 1949. godine, osovina političke stabilnosti u Nemačkoj – koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel i Hrišćansko-socijalne unije (CSU), koju u današnjoj vladi predvodi Herst Zehofer, ministar unutrašnjih poslova – dovedena je u pitanje, ovog puta zbog raskola oko dalje migrantske politike Berlina. Koliko juče, a nakon tri odlaganja termina susreta tokom dana, lideri tri članice vladajuće nemačke koalicije: Angela Merkel, Herst Zehofer i Andrea Nales dogovorili su zajednički sastanak kasno sinoć po lokalnom vremenu. Najavljena tema susreta je „pokušaj da se reši kriza oko migrantske politike koja preti tromesečnoj vladi kancelarke Angele Merkel”, preneo je Rojters

Svet

28.06.2018 u 22:00

Grčka spasava Merkelovu od njenog ministra

Evropska unija se suočava sa mnogim izazovima: migracije bi mogle biti onaj presudni. Sa tom porukom nemačkom parlamentu kancelarka Angela Merkel uputila se juče na dvodnevni samit lidera EU u Briselu pritisnuta ultimatumom sopstvenog ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera. Ukoliko lideri EU na tekućem skupu ne iznedre jedinstveno evropsko rešenje za tražioce azila, Zehofer će od sledeće sedmice zatvoriti granice Nemačke za priliv nepoželjnih stranaca, najavila je uprava CSU, koalicionog partnera stranke Merkelove CDU već 70 godina. Posledice takvog eventualnog poteza bivšeg premijera Bavarske – geografski ključne regije Nemačke tokom priliva preko milion migranata u Nemačku 2015. godine – kako za tu zemlju, tako i za EU, teško su dokučive. Ne čudi onda to što se reforma

Svet

28.06.2018 u 10:48

EU nema plan za sabirne centre migranata u Srbiji

Današnji samit lidera EU o reformama migrantske politike Unije u Briselu unapred je ocenjen kao ključan za dalju sudbinu evropskog projekta zbog oštrog raskoraka među članicama oko daljeg rešavanja priliva izbeglica, ekonomskih migranata i tražilaca azila. Osnivanje sabirnih centara za migrante „negde izvan EU”, možda u severnoj Africi i na Balkanu- jedan je spominjanih rešenja migrantske krize u EU. Dimitris Avramopulos, evropski komesar za izbeglice je povodom ovih nedoumica prihvatio intervju za naš list. Predlog o izgradnji sabirnih centara u trećim zemljama gde bi bili poslati migranti tražioci-azila koji su već ušli u EU, „energično je odbačena” na neformalnom sastanku lidera EU - saopštila je Evropska komisija

Svet

27.06.2018 u 22:00

BiH i Albanija neće sabirne centre migranata

BiH i Albanija pridružile su se juče Libiji i Tunisu, otvoreno odbacujući zamisao Brisela da „negde izvan EU” uspostavi sabirne centre za izbeglice, prenele su juče agencije uoči današnjeg ključnog samita lidera EU o reformi migrantske politike unije. „Evropska komisija je odbila da finansira uspostavljanje centara za smeštaj ilegalnih migranata kod Velike Kladuše u BiH, jer smatra da je ta lokacija suviše blizu granice sa Hrvatskom, koja je članica unije, zbog strepnje da bi to mogao biti podsticaj migrantima”, upozorenje Dragana Mektića, ministra sigurnosti BiH, preneo je Tanjug. „Neće se praviti izbeglički kampovi u BiH. Mi smo žrtva migrantske krize i trpimo njene posledice”, dodao je Mektić, optužujući EK da odbijanjem da finansira migrantski centar kod Velike Kladuše Brisel

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Tanja Vujić