Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.37
102.16	102.77	102.47
127.35	128.12	127.74

Politika

08.06.2019 u 22:00

Kosovo je do danas mesto na kome se testira demokratija i zato sam ponosna što je Nacionalni institut za demokratiju tamo na terenu, kao što smo prisutni u više od 50 zemalja, pomažući i podržavajući mir, demokratiju i jačanje položaja žena – ovu poruku o prisustvu i uticaju u južnoj srpskoj pokrajini i dve decenije posle agresije NATO-a i ulaska trupa alijanse na Kosmet uputila je Madlen Olbrajt, američka državna sekretarka u vreme bombardovanja SR Jugoslavije, a danas na čelu NDI. „Ponosna sam što čitava generacija devojčica na Kosovu danas nosi ime Madlen”, naglasila je nedavno Olbrajtova.

Tema nedelje

17.03.2019 u 21:21

Đurić: Prizren najviše razaran zbog simboličkog značaja

U danima martovskog pogroma oštećeno je ili uništeno 35 crkava i manastira, a najveća razaranja srpskih svetinja dogodila su se Prizrenu, što, uveren sam, nije slučajno, zbog simboličkog značaja tog grada kao srpske carske prestonice, ističe za „Politiku” direktor Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Marko Đurić. Na 15. godišnjicu stradanja srpskog naroda i baštine na Kosmetu, Đurić podseća da su „samo u Prizrenu ekstremisti uništili ili oštetili 12 crkava i manastira, a više od polovine datira iz 13. veka”. „Reč je, dakle, o lokalitetima od neprocenjivog verskog, kulturnog i istorijskog značaja za naš narod, ali i biserima svetske kulturne baštine, poput Bogorodice Ljeviške. Masovni napadi i razaranja dogodili su se i u Peći, Uroševcu, Đakovici i mnogim drugim mestima širom

Politika

07.02.2019 u 23:30

Kosovo nema budućnost ni 20 godina posle Rambujea

Dve decenije od početka neuspelih pregovora predstavnika Beograda i kosovskih Albanaca čiji je epilog bilo NATO bombardovanje SRJ, navršeno je juče, u momentu kada su na snazi jednostrano uvedene takse Prištine na robu iz centralne Srbije, uz pokušaje vlasti takozvanog Kosova da preuzme rudnik „Trepča” i pretnje ratom iz južne Mitrovice, ako severni srpski deo grada ostane izdvojen. Razgovori u francuskom dvorcu, udaljenom 50 kilometara od Versaja, najavljivani kao velika mirovna konferencija koja treba da omogući sporazum, završili su se debaklom, a nerešena pitanja i danas opterećuju Srbe i Albance.

Politika

07.02.2019 u 11:52

Priština prekinula komunikaciju sa Unmikom

U trenutku kad je predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači, za vreme posete Americi, ponovio poruku o neophodnosti donošenja sporazuma sa Beogradom, prištinski premijer Ramuš Haradinaj poručio je da je njegova vlada prekinula kontakte sa Unmikom. Time je faktički Priština načinila još jedan korak ka udaljavanju od postizanja kompromisa sa Beogradom. I to uoči današnje odluke o tome da li će na dnevnom redu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija biti i najnoviji tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Guteresa o situaciji na Kosovu i Metohiji, u kojem se kao najveći problem u odnosima Beograda i Prištine ističu takse koje su jednostrano uvele kosovske vlasti. Haradinaj je rekao i da zbog prekida komunikacija sa Unmikom pisma o KiM koja šalju predstavnici ove misije

Politika

11.01.2019 u 17:33

Zločinci iz OVK na letu za Hag

Na dan kada je u kosovskim medijima najavljeno da će prva grupa bivših pripadnika takozvane OVK strogo čuvanim tajnim letom otići u Specijalno tužilaštvo u Hagu zamenik predsednika kosovske skupštine Džavit Haliti potvrdio je da ova institucija može da pozove svakog pojedinca kojeg je u svom izveštaju pomenuo bivši izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, ako se za to pronađu dokazi. To praktično znači da bi na spisku suda u čijoj je nadležnosti istraživanje zločina ove terorističke paravojne formacije mogao da se nađe čitav vrh vlasti u Prištini, uključujući Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja, Kadrija Veselija, Fatmira Limaja. U središtu Martijevog izveštaja uz njih se nalaze i Šaip Muja, Azem Sulja i sam Haliti. Bez obzira na to što je nemoguće pouzdano proceniti da li će se i ko od njih naći na

Politika

23.12.2018 u 20:00

Razgraničenje je najozbiljnija ideja za Kosovo

Prekretnica u dijalogu Srba i Albanaca mogao bi da bude susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića s Hašimom Tačijem na Evropskom forumu u tirolskom Alpbahu, koji je održan u avgustu, kaže u razgovoru za „Politiku” austrijski publicista, novinar i istoričar Hanes Hofbauer. Ovaj poznavalac balkanskih, ali i globalnih prilika ističe da je tada izneta najozbiljnija ideja o predlogu za rešenje problema Kosova i Metohije, koja se tiče razgraničenja ili razmene teritorije. – Evidentno je da tada iz SAD nije bilo velikih protesta. Takođe, moglo bi da se kaže da ni evropska šefica diplomatije Federika Mogerini nije imala ništa protiv.

Politika

12.11.2018 u 20:54

Potresi u Prištini zbog povlačenja priznanja

Dan pošto je Unija Komora saopštila da više ne priznaje Kosovo, britanski ambasador na Kosovu potvrdio da neke zemlje menjaju ranije odluke, dok DSK i Samoopredeljenje traže od Pacolija i njegovog ministarstva da podnesu izveštaj skupštini Da je pitanje povlačenja priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova izazvalo politički potres u pokrajini svedoči i činjenica da je za petak u Prištini sazvana vanredna sednica skupštine na čijem će se dnevnom redu naći rasprava o ovoj temi i o radu kosovskog ministarstva spoljnih poslova. U međuvremenu, MSP, na čijem je čelu Bedžet Pacoli, prethodnih dana ponovo je bio prinuđen da demantuje vesti o povlačenju priznanja, ali ovoga puta ne samo da je negirana izjava predstavnika Beograda nego i britanskog ambasadora u Prištini Rorija

Društvo

01.10.2018 u 13:43

Počast srpskim ratnicima na dan kapitulacije Bugarske

Od našeg specijalnog izveštača Polikastro, Udovo – Iznad makedonskog sela Udovo i Vardara, na uzvišenju pokraj puta izdiže se kapela do koje se dolazi strmim stepenicama, ugrađenim u suvu i kamenitu zemlju. Na skromnim drvenim vratima malog zdanja, izgrađenog od morskog kamena, stoji natpis da je to spomen-kosturnica srpskih vojnika koje su Bugari ubili u napadu, na Veliki petak 1915. godine. Ovde je zvanično sahranjen 281 ratnik, ali su identifikovani ostaci samo dvadesetak njih. Pali su u odbrani državne granice kada su ih neprijateljski vojnici ubili na vrlo surov način, a njihove kosti danas su smeštene ispod kapele. Na ovom mestu juče je, tačno na dan kada je Bugarska pre jednog veka kapitulirala u Velikom ratu, posle odlučujućeg napada Srba, nastavljeno obeležavanje godišnjice

Društvo

29.09.2018 u 18:05

Vek od proboja u slobodu obeležen na Zejtinliku

Od našeg specijalnog izveštača Solun – Dok se Zejtinlikom razležu zvuci pesme „Ovo je Srbija”, a spomen-kosturnica u kojoj počivaju srpski ratnici nazire se kroz pregršt zastava, poštovaoci i potomci pobednika sa Solunskog fronta sećaju se ovog slavnog proboja. Postrojeni i obučeni u uniforme boraca koji su pre jednog veka oslobodili otadžbinu, glumci na platou mauzoleja dočaravaju ratnu 1918. godinu. Ispred spomen-kosturnice, čije je pročelje pokriveno vencima, okupljeni tiho ponavljaju stihove pesama iz Velikog rata, u kojima se slave žrtve i najveći uspesi Srba. Na ovaj način je svečano obeležena stota godišnjica od proboja Solunskog fronta.

Društvo

29.09.2018 u 17:43

Gde počiva Apis?

U spomen-kosturnici, koja je upravo obnovljena pred obeležavanje stogodišnjice proboja Solunskog fronta, smešteni su i posmrtni ostaci pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa. Ovaj član organizacije „Crna ruka”, streljan je 1917. posle procesa u Solunu. Kada su Apisovi ostaci prebačeni u spomen-kosturnicu na Zejtinliku, kao i u slučaju ostalih crnorukaca zavedeno je da pripadaju N. N. licu. Kako smo čuli juče, mesto u kripti gde je sahranjen obeleženo je tek pre nekoliko godina.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Nikola Belić