Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

06.08.2022 u 19:06

Zašto se NLB Komercijalna banka povlači sa berze

NLB Komercijalna banka najavila je održavanje skupštine akcionara na kojoj će biti odlučeno da se povuče sa berze. U dokumentu objavljenom na Beogradskoj berzi navodi se da će vanredna sednica skupštine NLB Komercijalne banke biti održana 22. avgusta. Jedina tačka dnevnog reda je donošenje odluke o povlačenju akcija te banke sa regulisanog tržišta i prestanku svojstva javnog društva. Vlasnik ove banke nastale pripajanje posle privatizacije Komercijalne banke je NLB DD. Iz NLB Komercijalne banke navode da se povlači sa berze, nakon što je NLB grupa postala njen jedini i stoprocentni vlasnik. – To podrazumeva da su sve akcije već otkupljene od akcionara, odnosno da je ceo postupak otkupa, uključujući i obračun cene akcija, sproveden i okončan u skladu sa Zakonom o privrednim društvima

Ekonomija

03.08.2022 u 19:19

Poslodavci traže smanjenje doprinosa na zarade

Oko 87 odsto poslodavaca u Srbiji smatra da je nužno umanjiti porez i doprinos na zaradu, kako bi privreda mogla da isplati povećanu minimalnu cenu rada, pokazala je anketa koju je sprovela Unija poslodavaca Srbije (UPS). Pregovori unije, reprezentativnih sindikata i vlade o minimalnoj ceni rada za 2023. treba da počnu ovih dana, a unija tradicionalno pre početka pregovora istražuje stavove preduzeća o ovoj temi. Od ukupnog broja anketiranih poslodavaca 68,3 odsto ili pet procenata više nego 2021. složilo se sa ocenom da su se stekli uslovi za povećanje minimalne cene rada. Kako je navedeno u saopštenju UPS-a, nešto manje od trećine poslodavaca, oko 31,7 odsto, smatra da za povećanje ne postoje uslovi. Kao meru koja bi pomogla preduzećima da isplati povećani minimalac, većina anketiranih

Ekonomija

30.07.2022 u 19:55

Moguće odustajanje od infrastrukturnih projekata zbog krize

Plate i penzije biće povećane krajem ove ili početkom naredne godine i to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. Ali zbog energetske krize država će možda morati da odustane od nekih infrastrukturnih projekata, koji dosta doprinose privrednom rastu zemlje. Ove vesti preksinoć je saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Objasnio je da zemlja ne može da ima ubrzani rast kada smanjuje plate i penzije jer je potrošnja jedan od generatora rasta. Naglasio je da se zato i ulaže u plate i penzije jer država želi da jedan od stubova rasta bude potrošnja. Naveo je da je za državu važno povećanje penzija od 19 odsto i da će deo povišenja ići od novembra, a pokušaće se da to bude i od oktobra. Plate u javnom sektoru od 1. januara biće povećane između 12,5 i 14 odsto, a možda i od decembra. Brine

Ekonomija

29.07.2022 u 22:23

Kineske investicije opadaju na putu svile, ali ne i u Srbiji

Finansiranje i investicije kineske inicijative „Pojas i put” smanjeni su u prvoj polovini godine, bez novih izdataka za Rusiju, Šri Lanku i Egipat, ali u Srbiji ostaju na viskom nivou i u ovoj godini postaju naš najveći ulagač. Najviši obim izgradnje u prvoj polovini 2022. zabeležen je na Filipinima u iznosu od 3,3 milijarde dolara, zatim u Srbiji 1,9 milijardi i u Iraku oko 1,5 milijardi dolara. Kineske kompanije u Srbiji grade najznačajnije puteve i pruge. One su angažovane na auto-putu „Miloš Veliki” od Novog Beograda do Surčina i od Čačka do Požege, potom na obilaznici oko Beograda, auto-putu između Valjeva i Lajkovca. Kinezi grade i dunavski koridor od Požarevca do Golupca, Fruškogorski koridor, most u Novom Sadu, prugu od Novog Sada do Subotice… Prema podacima Narodne banke

Ekonomija

28.07.2022 u 22:20

Preduzeća u Srbiji u plusu šest milijardi evra

Preduzeća u Srbiji poslovala su prošle godine u plusu 679,9 milijardi dinara ili oko šest milijardi evra. Prema preliminarnim podacima Agencije za privredne registre (APR) privredu u 2021. karakteriše rast zaposlenosti i profitabilnosti, uz jačanje finansijskih kapaciteta. Završni računi srpskih preduzeća pokazuju da je dobit u odnosu na pandemijsku 2020. porasla za čak 79,3 odsto. Kada je reč o preduzetnicima, i oni su poslovali pozitivno i ostvarili su dobit od 44,4 milijarde dinara, gotovo trećinu više nego godinu dana ranije, što zajedno sa profitom privrednih društava premašuje šest milijardi evra. Za razliku od preduzeća, koja su 2021. imala 11.531 radnika više nego u 2020. kod preduzetnika je broj zaposlenih manji za 5.327. Tokom 2021. započet je privredni oporavak posle

Ekonomija

27.07.2022 u 12:41

Kupujte samo uknjižene stanove

Taman kada smo pomisli da su sa pojavom javnih beležnika duple prodaje stanova, poput nekadašnjih filmskih priča u Filmskom gradu, postale prošlost, stvarnost nas je demantovala. Posle najnovije afere oko više puta prodatih stanova u Mirijevu postalo je jasno da sasvim sigurno posle kupovine uknjižene nekretnine neće boleti glava, a sve ostalo je rizik. U Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) potvrđuju da korišćenje podataka katastra garantuje sigurnu kupovinu i da svako prometovanje nepokretnosti koja nije upisana u katastar predstavlja rizik. Katastar štiti upisane vlasnike nepokretnosti, ali garantuje sigurnost i budućim vlasnicima, potencijalnim kupcima. Prilikom kupovine nepokretnosti veoma je važno za sve kupce da razlikuju situacije u kojima je zabranjen promet nepokretnosti od

Ekonomija

22.07.2022 u 20:26

Zašto pada cena bakra

Kada cena bakra počne da pada, to je nagoveštaj da nešto ne ide kako treba. Vrednost „crvenog zlata” je na najnižem nivou u poslednjih dvadeset meseci, a od marta je pala za više od 30 odsto, što je siguran znak usporavanja svetske privrede. Bakar se smatra vodećim pokazateljem ekonomskog zdravlja zbog njegove upotrebe u mnogim sektorima. Kada ekonomija raste, raste i potražnja za bakrom. Kada se privreda smanjuje, ta potražnja nestaje. S obzirom na to da se bakar koristi u mnogim proizvodima, uključujući građevinarstvo, kućne aparate i električna vozila pad cena može biti pokazatelj loših ekonomskih izgleda, jer se povećavaju strahovi od globalnog privrednog usporavanja. Tona bakra juče je koštala 7.378 dolara po toni, cena mu je pala u poslednjih mesec dana za 17,82 odsto.

Ekonomija

20.07.2022 u 20:22

Građevinarstvo očekuje manji rast

Građevinarstvo će zabeležiti manji realni rast od prethodno očekivanog, pre svega kao posledica rastuće globalne neizvesnosti i manjeg obima privatnih investicija, ali i usled snažnog rasta cena građevinskog materijala, navedeno je iz Ministarstva finansija u novoj fiskalnoj strategiji. U prvom kvartalu građevinarstvo je imalo pad od 4,7 odsto. Originalna projekcija rasta ove privredne grane bila je 7,4 procenta za 2022, ali tekuća projekcija predviđa rast od 1,4 odsto. Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta, navodi podatak da građevinska aktivnost u evrozoni ima rast od tri procenta, ali na nekim tržištima poput Nemačke zabeležila je pad od 1,5 u martu i 1,2 u aprilu dok je istog tog meseca u Rumuniji imala međugodišnji pad od 8,1 odsto. – U aprilu je kod nas došlo do

Ekonomija

16.07.2022 u 12:19

Dobri programeri zarađuju u našoj zemlji 4.500 evra mesečno

Informacione tehnologije su postale najbrže rastući sektor naše privrede i najveći izvozni sektor u Srbiji. Premijerka Ana Brnabić je pre dva dana izjavila da smo za poslednjih šest godina tri puta povećali izvoz IT usluga. – U prva četiri meseca ove godine on je jednak našem izvozu IT usluga 2016. i verujemo da će ove godine preći 2,5 milijardi evra – rekla je Brnabićeva na predstavljanju idejnog rešenja kampusa BIO-4, koji treba da privuče domaće naučnike i programere da ostanu u zemlji kako bi radili na nekim od najzanimljivijih i najinovativnijih projekata u oblasti biotehnologije i veštačke inteligencije. Naglasila je da je Srbija od 2016. više

Ekonomija

14.07.2022 u 23:00

Srpski proizvodi mogu da budu konkurentni na kineskom tržištu

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom je na neki način očekivan, jer su ga predstavnici srpske vlade već određeno vreme najavljivali, kaže Katarina Zakić, naučna saradnica i načelnica Centra za studije „Pojasa i puta” u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, povodom vesti da je počela priprema nacrta ovog dokumenta, koji bi trebalo da bude potpisan do kraja godine. Ono što je bitno videti jeste kako će se formalno pravno formulisati ovaj sporazum, i kakve će biti konkretno njegove odrednice, naglašava ona. Članovi tima ovog instituta su pre mesec dana završili izradu javne politike pod nazivom „Mogućnosti unapređenja privredne saradnje NR Kine i Republike Srbije”, u okviru koje su upravo analizirane i trgovina i investicije. Što se tiče srpskog izvoza na kinesko tržište, Zakić kaže

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marijana Avakumović