Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

26.09.2021 u 14:19

Digitalizacijom i veštačkom inteligencijom do većeg privrednog rasta

Preduzeće koje namerava da digitalizuje poslovanje dobiće od države bespovratno do 6.000 evra, a pravo na ovu pogodnost imaju sve firme, koje zapošljavaju od pet do 249 radnika, pod uslovom da su u Agenciji za privredne registre upisane do 1. januara prošle godine i da su u većinskom privatnom vlasništvu. Ovako glasi javni poziv Ministarstva privrede za učešće u novom programu podrške digitalnoj transformaciji za mikro, mala i srednja preduzeća. Predrag Nikolić, direktor Centra za digitalnu transformaciju PKS, kaže da je to odlična prilika za mikro, mala i srednja preduzeća da ranim usvajanjem digitalnih tehnologija uvedu inovativne poslovne modele, znatno unaprede radne procese i stvore nove proizvode koji će im obezbediti brzi rast, konkurentsku prednost i osvajanje novih

Ekonomija

21.09.2021 u 09:00

„Fijat” i štrajkači odvojeno pregovaraju sa državom

Pregovori štrajkača „Fijat plastika” i poslodavca nastavljaju se u dva odvojena sastanka sa Agencijom za mirno rešavanje sporova, a prvi će biti održan danas sa radnicima u Kragujevcu. Zoran Miljković, predsednik štrajkačkog odbora „Fijat plastika”, kaže da je sastanak miriteljke sa „Fijatom” pomeren za poslednju sedmicu septembra zato što Marčelo Batalja, menadžer „Fijata” zadužen za FCA i „Fijat plastiku” u Srbiji, neće moći ranije da dođe u našu zemlju. U dosadašnjem toku pregovora u postupku mirenja nije se postigao dogovor štrajkača i „Fijata”, čak su se stavovi još više udaljili. Radnici su nastavili da protestuju. Pozvali su i ministarku rada Dariju Kisić Tepavčević da dođe sa miriteljkom na današnji sastanak u Kragujevac. – Na prošlom sastanku Italijani ništa nisu ni

Ekonomija

16.09.2021 u 19:16

ASEAN - nova tržišta za sirovine

Zbog niza problema tokom pandemija virusa korona drastično je poskupeo transport robe iz Kine, što je uzrokovalo porast cena sirovina i finalnih proizvoda i većina zemalja je u potrazi za alternativnim tržištima. Težište ostaje na azijskom kontinentu, a nizom pogodnosti nametnuo se Savez država jugoistočne Azije – ASEAN, koji čine Bruneji, Indonezija, Kambodža, Laos, Malezija, Mjanmar, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam. Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u „Kargo-partner Srbija”, kaže da bi naša zemlja takođe, kao što to već čine zemlje EU, trebalo da iskoristi potencijale ove oblasti, ali i Indije i Australije. U ovim regijama su najznačajniji sektori za elektroniku, automobile, proizvode na bazi gume, tekstil, odeću i obuću, kao i poljoprivredne proizvode. Naš

Ekonomija

13.09.2021 u 09:17

Nemačka nam donosi napredne tehnologije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostiće danas kancelarku Nemačke Angelu Merkel, koja dolazi u zvaničnu posetu Srbiji. Kako je najavljeno, u fokusu razgovora biće bilateralni, ekonomsko-politički odnosi i pitanja evropske perspektive. Ova poseta, iako odlazeće kancelarke, može da bude značajna za dolazak novih ulagača iz Nemačke. Privredna saradnja dveju zemalja je u stalnom usponu. Nemačka je jedan od najvažnijih investitora kod nas. Prema podacima NBS, od 2010. zaključno s drugim tromesečjem 2021. iz ove zemlje je u Srbiju uloženo ukupno 2.013,4 milijarde evra, tako da se po visini ulaganja u našoj zemlji Nemačka nalazi na petom mestu, odmah posle Holandije, Austrije, Ruske Federacije i Kine. Zanimljivo je da u poslednje vreme iz Nemačke dolaze visokotehnološke kompanije, koje

Ekonomija

12.09.2021 u 20:43

Brzi vozovi povezuju region

Prvi Železnički samit zapadnog Balkana biće u ponedeljak održan u Beogradu, a glavna tema je izgradnja moderne, digitalizovane železničke mreže, sa direktnim ekspresnim vozovima koji povezuju najznačajnije gradove u regionu. Šarlot Ru, direktorka za centralnu i jugoistočnu Evropu EBRD-a, očekuje da ministri za saobraćaj zemalja zapadnog Balkana potpišu deklaraciju „Posvećenost železnici”, kojom će se obavezati na modernizaciju svojih nacionalnih železnica i ponovno uspostavljanje veza između glavnih gradova u regionu. – Samit je prilika da se u godini kada EU obeležava godinu železnice i u regionu fokus preusmeri na železnički sektor i da se razgovara o tome kako napredovati u sprovođenju regionalne i evropske saobraćajne politike i doprineti digitalizovanim i održivim železničkim

Ekonomija

10.09.2021 u 20:58

Objavljen javni poziv za novog vlasnika „Petrohemije”

Vlada Srbije juče je objavila javni poziv za strateškog partnera za pančevačku „Petrohemiju”, koji će dokapitalizovati preduzeće sa 150 miliona evra i steći vlasnički udeo od 90 odsto. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je tim povodom rekao da veruje da će to pitanje konačno biti rešeno, a radnicima poručio da nemaju razloga za brigu, jer „Petrohemija” dobro stoji i na svom računu sada ima 82 miliona evra. To znači da bi, ukoliko bi sama morala da se izdržava u narednih godinu do godinu i po dana, bilo dovoljno novca. Upitan kakvi su uslovi javnog poziva i da li će taj partner možda biti NIS, Vučić je rekao da bi to mogao da bude svako ko ima mogućnost za dovlačenje sirovina na najlakši mogući način. – Sasvim je izvesno da je moguće da ponude budu iz dve ili tri zemlje koje

Ekonomija

08.09.2021 u 13:37

Štrajkači licem u lice sa menadžerima „Fijata”

Predsednik Štrajkačkog odbora Zoran Miljković kaže da je uslov svih uslova da vrate mašine za montažu branika, koje su iz „Fijat plastika” izmeštene u fabriku „Fijat Krajsler automobili Srbija” Štrajkački odbor fabrike „Fijat plastik” i predstavnici kompanije „Fijat” juče su se u Beogradu sastali uz posredovanje državne Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, ali se ništa nisu dogovorili oko isplate regresa zbog čega radnici štrajkuju više od šest meseci. Iz Italije je doputovao Marčelo Batalja, direktor „Fijata” i „Fijat plastika” za Srbiju i zajedno sa generalnim menadžerom kompanije u našoj zemlju Nikolom Jerotijević, direktno učestvuje u pregovorima, a sledeći sastanak zakazan je za četvrtak. Predsednik Štrajkačkog odbora Zoran Miljković kaže da je uslov svih uslova da

Ekonomija

04.09.2021 u 22:00

Svaka deveta firma u blokadi

Svaka deveta firma u Srbiji danas ima probleme sa likvidnošću. Svoje obaveze ne može da ispunjava 39.602 dužnika. Toliko je pravnih lica i preduzetnika imalo blokirane račune poslednjeg avgustovskog dana. Poverioci od njih potražuju 214 milijardi dinara, bez obračunate kamate, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Ipak, broj firmi koje posluju u crvenom, manji je nego prošle godine. Poređenja radi, blokirane račune 31. avgusta 2020. imalo je 41.700 dužnika, od čega je 27.510 pravnih lica i 14.190 preduzetnika. Od njih je pokušano prinudno da se naplati 235,9 milijardi dinara, bez obračunate kamate. U registru Agencije za privredne registre upisano je trenutno 455.948 privrednih društava, preduzetnika, udruženja i turističkih agencija. Što znači da oko 8,6 odsto njih ima blokirane

Ekonomija

28.08.2021 u 21:00

Građevinarstvo brže raste od ostatka ekonomije

Narodna banka Srbije procenjuje da građevinarstvo, koje već nekoliko godina brže raste od ostatka ekonomije, može u srednjem roku da dostigne učešće od sedam odsto BDP-a, što je za jedan procent više u odnosu na ranije projekcije. Analitičari centralne banke su do ovog zaključka došli analizirajući najznačajnije investicije u infrastrukturi. Pre svega izgradnju beogradskog metroa, komunalnu infrastrukturu, pruge Novi Sad – Subotica i Beograd–Niš–Skoplje, auto-puteve i brze saobraćajnice. Ukupnu vrednost svih projekata procenili su na oko 25 milijardi evra, pri čemu svakako postoji mogućnost da taj iznos bude i veći, usled najavljenih projekata u sektoru energetike. Ukupna dodata vrednost svih navedenih projekata, prema njihovoj oceni, iznosi blizu pet milijardi evra i raspoređena je

Ekonomija

27.08.2021 u 23:05

Privrednici se nerado odriču profita

Privrednici ocenjuju da se privreda oporavlja, rastu izvoz, promet i investicije, što potvrđuju i podaci. Kriza je, reklo bi se prošla, ali plate radnika ne rastu tempom dostojnog življenja. Više od mesec dana slušamo razloge zašto je poslodavcima problem da minimalnu mesečnu zaradu povećaju za oko 3.000 dinara i odreknu se dela profita, a niko ne postavlja pitanje kako su, na primer, otpuštene radnice aleksinačkog „Gramera”, za koje smo saznali da su mesečno zarađivale oko 40.000 dinara, sastavljale kraj sa krajem. Ekonomista Danilo Šuković, kaže da se poslodavci ponašaju onako kako im diktira tržište, kada je reč o zaradama. Ako mogu da nađu radnika za neku bednu platu, oni će tu zaradu da drže nisko, da bi sebi ostvarili veći profit. – Privrednici gledaju svoje partikularne,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marijana Avakumović