Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

08.07.2021 u 20:04

Javnom sektoru sleduje povišica, država uvodi novi sistem praćenja zarada

Više puta u poslednjih nekoliko dana čuli smo da će biti para za povećanje plata u javnom sektoru i da će raspodela novca budžetskim korisnicima biti strogo kontrolisana. Koliku povišicu može da očekuje pola miliona zaposlenih znaćemo na jesen kada bude krojen budžet za narednu godinu i kada se bude znalo sa kolikim privrednim rastom bi trebalo da završimo godinu, jer je to parametar koji određuje konačan rast plata i penzija. Znači, veće zarade mogu se očekivati krajem ove ili, verovatnije, od sledeće godine. Ministar finansija Siniša Mali nedavno je izjavio da će očekivane stope privrednog rasta biti šest i više odsto, što znači da će biti novca za investicije, ali i za povećanje plata i penzija i da će već u septembru ili oktobru imati lepe vesti za penzionere i ostale građane. Podsetio

Ekonomija

07.07.2021 u 19:00

NBS: naša zemlja se ne obavezuje MMF-u

Novi program saradnje Srbije sa MMF-om uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike koji je Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio na sednici održanoj 18. juna, kao i prethodni, jeste savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava, odgovaraju u Narodnoj banci Srbije na pitanje „Politike” da li smo se kao država na bilo koji način obavezali MMF-u da ćemo rešiti probleme između banaka i građana povodom tužbi za troškove obrade kredita ili drugih spornih naknada. „Po pitanju koje navodite, kao i po bilo kom drugom, država Srbija se ne obavezuje MMF-u, već je cilj, kako i sam MMF navodi, očuvanje makroekonomske stabilnosti i sprovođenje ambicioznog plana strukturnih reformi. Prioritetne reforme koje su sadržane u ovom novom programu

Ekonomija

16.06.2021 u 20:03

Velike sile se utrkuju ko će dati povoljnije kredite

Novi globalni infrastrukturni plan „Izgradimo bolji svet”, koji su SAD osmislile kao alternativu kineskom „Putu svile”, ne obuhvata Srbiju, ali ako ga sedam najbogatijih zemalja sveta sprovede u delo, i te kako će uticati i na nas. Za početak možemo očekivati da Kina prema nama bude još blagonaklonija, ali i da zapadne zemlje ponude povoljnije uslove kreditiranja. Za dr Gorana Nikolića, višeg naučnog saradnika Instituta za evropske studije, ovo je pokušaj da se svet osvaja šarmom, a ne pritiskom. Velike sile su počele da se utrkuju ko će dati povoljnije kredite jer imaju višak likvidnosti i svi žele da od toga politički poentiraju. – Skeptičan sam da će Amerikanci to sprovesti imajući u vidu njihove probleme s biračima. Francuzi nisu posebno raspoloženi, a Nemačka, Italija i Japan

Ekonomija

13.06.2021 u 20:00

Više čarter-letova nego pre korone

Avio-saobraćaj u Srbiji počeo je da se oporavlja i to tek od pre mesec dana. Ugovorenih hiljadu čarter-letova za sezonu godišnjih odmora, što je više nego pre pandemije virusa korona, ulivaju nadu, da će posle drastičnog prošlogodišnjeg pada zbog nemogućnosti da se putuje, broj putnika na beogradskom aerodromu konačno početi da raste. Prema podacima portala Anker riport, koji se bavi analizama u komercijalnoj avijaciji, Srbija (pre svega zahvaljujući „Er Srbiji”, koja ima tržišni udeo od oko 53 odsto na Beogradskom aerodromu) jedna je od zemalja koje su se najviše oporavile u maju, kada je reč o avio-saobraćaju. Naša zemlja bila je na 48,7 odsto saobraćaja u odnosu na isti mesec 2019, pre pandemije. Poređenja radi, Hrvatska je tek na 20 odsto, a Slovenija na svega oko 10

Ekonomija

12.06.2021 u 19:58

Kazne su nas koštale milijardu evra

Država je na ime kazni i penala platila više od 120 milijardi dinara ili oko milijardu evra, od 2009. do danas. Pri tome, ovi rashodi imaju tendenciju relativno snažnog povećanja s godinama i predstavljaju rastući rizik za javne finansije, upozoravaju iz Fiskalnog saveta. Predstavnici nezavisnog savetodavnog vladinog tela navode da je za kazne i penale na kraju 2010. isplaćeno svega četiri milijarde dinara, a taj iznos je narastao na više od 20 milijardi dinara u 2020. Takođe upozoravaju da bi ovakav trend mogao da se nastavi i u budućnosti. – Iako bi ovaj problem mogao da donese velike troškove budžetu u srednjem roku, fiskalna strategija ga ne adresira na pravi način. Strategijom je planirano smanjenje izdvajanja za ostale tekuće rashode u srednjem roku (gde spadaju kazne i

Ekonomija

10.06.2021 u 20:30

„Fijatu 500-L” odbrojani dani

„Fijat” će do kraja ove decenije potpuno preći na proizvodnju električnih automobila, najavio je proteklog vikenda izvršni direktor Olivije Fransoa, povodom dana zaštite životne sredine. Ovo znači da su kragujevačkom „fijatu 500-L” odbrojani dani, jer za četiri godine počinju da izbacuju klasične automobile iz proizvodnje. – Istražujemo područje održive mobilnosti. Ovo je naš najveći projekat. Između 2025. i 2030. naša linija proizvoda će postepeno postajati samo električna. To će biti radikalna promena za „Fijat” – naveo je Fransoa u saopštenju. „Fijat” je inače prošlog proleća u Torinu počeo da proizvodi novi, potpuno električni automobil takozvani „fijat nju 500”. To je samo početak njihove revolucije ka nultoj emisiji štetnih gasova. Iz kompanija je saopšteno da žele da

Ekonomija

06.06.2021 u 21:00

Znanjem do 378 miliona dolara

Branko Milutinović nije koristio subvencije, niti je tražio pomoć države, već se oslanjao isključivo na znanje u proteklih jedanaest godina, koliko je stvarao „Nordeus”, jednu od IT kompanija koje su se najbrže razvijale. Ovaj inženjer elektrotehnike i njegov tim izmislili su fudbalsku igricu za mobilne telefone „Top ileven” i njome osvojili planetu. Srpski proizvod u svetu gejminga ima više od 180 miliona korisnika širom planete, a zaštitno lice je niko drugi nego svetski poznati fudbalski trener Žoze Murinjo. Zbog tolike popularnosti „Nordeus” je dospeo u žižu interesovanja kupaca i lovaca na mlade i perspektivne firme. Milutinović je strpljivo odbijao strane ulagače i oslanjao se na sopstveno znanje i znanje svog tima, do trenutka kada je stigla ponuda koja se ne odbija. Firmu je

Ekonomija

02.06.2021 u 09:26

Kragujevac se nada novom modelu automobila

„Fijatovi” radnici su na plaćenom odsustvu od 28. maja, a u fabričke hale se vraćaju 8. juna. „Stelantis”, zajednička kompanija „Fijata” i „Pežoa”, trebalo bi da do septembra ili najkasnije oktobra obavesti Vladu Srbije, koja je sa 33 odsto udela suvlasnik kragujevačke fabrike automobila, kakvi su joj planovi za postrojenje u Šumadiji. Prema našim saznanjima, svi se nadaju će biti pokrenut novi model automobila, i to u drugoj polovini sledeće godine. To i jeste mnogo verovatnije nego da kragujevački pogon bude zatvoren, budući da spada u jednu u najmodernijih „Fijatovih” fabrika, u kojoj je veći deo procesa proizvodnje automatizovan. Uostalom i iz „Stelantisa”, što u prevodu znači „obasjan zvezdama”, je pre mesec dana saopšteno da nemaju nameru da sele fabriku iz Srbije. Ova

Ekonomija

29.05.2021 u 09:14

Zelena ekonomija i biomedicina novi izvori privrednog rasta

Naša privreda svoj dalji rast treba da bazira na novim tehnologijama za održivi razvoj i to pre svega na energetskoj transformaciji, zelenoj ekonomiji, digitalizaciji zdravstva i biomedicinskoj tehnologiji, rekla je juče premijerka Ana Brnabić, na zatvaranju Kopaonik biznis foruma. – Duboko verujem da su prilike pred nama višestruko veće čak i od onih koje smo do sada imali i da će zelena i biotehnološka transformacija po svom obimu biti mnogo veća od digitalne transformacije kojoj svedočimo. Ključna oblast i izvor rasta u skoroj budućnosti jeste spoj biotehnologije i tehnologije čije rezultate već možemo da vidimo od modernih RNA vakcina protiv kovida 19 do novih lekova za najteže forme bolesti kao što je kancer – kazala je Brnabićeva. Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o zdravlju i

Ekonomija

23.05.2021 u 09:08

Da li je srebro novo zlato

Cena srebra, metala koji je često u senci zlata, skočila je u poslednjih godinu dana za više od 70 odsto, a robni stratezi kažu da će se uspon verovatno nastaviti kako se globalna ekonomija bude ponovo otvarala. Potražnja za ovim plemenitim metalom porasla je u poslednjih godinu dana što se odrazilo i na kretanje cene, koja trenutno iznosi oko 27 dolara po unci. To je za oko 74 odsto više nego pre godinu dana, dok je cena zlata u istom periodu porasla za 6,4 procenta. Srebro ima primenu u brojnim industrijskim delatnostima – od elektronike do izrade fotografija, nakita i kovanog novca. Zbog njegove visoke električne provodljivosti i trajnosti koja omogućava široku industrijsku i tehnološku primenu, skoro svi računari, mobilni telefoni, automobili i drugi uređaji sadrže srebro, prema

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marijana Avakumović