Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

25.02.2021 u 22:00

Bitkoin tanji živce svetskim investitorima

Trgovanje bitkoinom je kao vožnja rolerkosterom – vrednost ove kriptovalute je prethodne sedmice iznenađivala iz sata u sat i neprekidno rasla do 58.200 dolara, da bi ove nedelje u jednom trenutku pala za petinu. Strmoglavi pad počeo je posle izjave milijardera Ilona Maska, vlasnika Tesle, da je cena bitkoina prebrzo otišla tako previsoko. Vrednost ove digitalne valute prekjuče se survala za 20 odsto na oko 45.000 dolara i pretrpela najveći dnevni pad u poslednjih mesec dana, pokrenuvši rasprodaju na tržištima kriptovaluta jer su investitori postali nervozni zbog brzog astronomskog rasta njegove cene, a berzanski igrači s kratkim pozicijama pohitali da unovče profit. U tom danu vlasnik kompanije „Tesla” izgubio je 15 milijardi dolara. Već juče bitkoin je porastao na oko 50.000 dolara, a

Ekonomija

22.02.2021 u 21:22

Gotovinom se kupuje 80 odsto stanova

U Srbiji, u kojoj je prosečna plata oko 500 evra, u poslednjem kvartalu prošle godine kroz tržište nekretnina procirkulisalo je oko milijardu evra u gotovini. Za zemlju u kojoj propisi ne dozvoljavaju gotovinske novčane transakcije veće od 10.000 evra, ovakav podatak nameće pitanje da li se kontroliše poreklo novca i ko su ljudi koji stanove isplaćuju odjednom umesto na rate, budući da se kreditno zadužuje tek 20 odsto kupaca nekretnina. Kaća Lazarević, agent za nekretnine, naglašava da sumnjive transakcije ne idu preko agencija zato što su one prema Zakonu o sprečavanju pranja novca u obavezi da urade sve analize rizika pre nego što se neko uopšte upusti u kupovinu. Agencije, kaže, i te kako vode račun o tome, a onaj ko neće da radi po zakonu sigurno neće doći u agenciju. Prema njenim

Ekonomija

20.02.2021 u 10:27

Branici stopirali proizvodnju u „Fijatu”

Radnici fabrike „Fijat Krajsler automobili Srbija” juče su bili na plaćenom odsustvu, ali nije najjasnije da li zato što nisu imali poručena vozila ili im nedostaju branici, koje proizvodi „Fijat plastika”, a u kojoj je već dva dana potpuno obustavljena proizvodnja. Radnici ove sestrinske firme, koja je takođe smeštena u Kragujevcu, ali je u apsolutnom vlasništvu FCA grupe iz Italije, odnosno novoformiranog „Stelantisa”, od četvrtka su u generalnom štrajku. Oni traže da im se regres vrati na iznos od pre 1. januara i da naknada za plaćeno odsustvo bude 65 odsto, umesto dosadašnjih 60 procenata. Aleksandar Korać, predsednik Sindikata „Fijat plastike”, kaže da su juče menadžmentu poslali poziv za pregovore. – Čekamo reakciju poslodavca, pa ćemo da vidimo šta ćemo dalje. Zahteve

Ekonomija

17.02.2021 u 21:21

Država umanjila dug frilenserima za 30 odsto

Država je i previše popustila frilenserima i prostora za nove ustupke nema, smatra stručna javnost. Radnici na internetu su nezadovoljni onim što su im prošlog petka ponudili u vladi: obustava slanja poreskih rešenja za neplaćene poreze i doprinose na uplate iz inostranstva u poslednjih pet godina, otpis kamata, priznanje normiranih troškova od 43 odsto i reprogram duga na 10 godina. Ovo važi samo za frilensere koji zaista žive od rada na internetu, dok trgovci kriptovalutama i oni koji se klade na internetu ili izdaju stanove na dan moraju da plate pun iznos poreskog duga. Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da ova ponuda kojom se otpisuju kamate stavlja one koji nisu platili porez na vreme u povlašćeni položaj u odnosu na sve ostale građane Srbije koji su na vreme

Ekonomija

16.02.2021 u 20:38

Za 1.700 naslednika dogodine novčana restitucija

Bivši vlasnici, odnosno njihovi naslednici kojima je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata dobiće novčano obeštećenje u visini od 15 odsto vrednosti nepokretnosti, koja ne može da bude vraćana u naturalnoj restituciji. Za sada je sigurno – 1.700 naslednika, koliko trenutno ima pravosnažna rešenja – dogodine će dobiti akontaciju, kada će biti emitovane i prve obveznice. To znači da će za nekretninu koja vredi milion evra, iznos za isplatu obeštećenja primenom koeficijenta za onoga ko je jedini naslednik biti 150.000 evra. S tim što postoji ograničenje da iznos nikada po starom vlasniku i po podnosiocu zahteva ne može da pređe 500.000 evra. Akontacija od 10 odsto, iznosi 15.000 evra. Ostatak iznosa biće isplaćivan putem obveznica. One će dospevati godišnje, a prva isplata je 15. januara

Ekonomija

12.02.2021 u 19:34

Reforma javnih preduzeća počinje ove godine

Vlada Srbije usvojiće ovog meseca strategiju državnog vlasništva i upravljanja preduzećima u vlasništvu države u periodu 2021–2027. i tokom ove godine će početi da se primenjuje. Cilj je odgovorno vlasničko upravljanje državnim preduzećima, kojim će se efikasno i dugoročno štititi vrednost tih kompanija. Namera je i da se uspostavi kvalitetan sistem korporativnog upravljanja u državnim preduzećima. Tako će početi kvalitetna reforma javnih preduzeća za koja se obično kaže da su najveći strukturni problem javnih finansija, najavljuje Anđelka Atanasković, ministarka privrede. Posle nekoliko godina poslovanja sa pozitivnim rezultatima, javna preduzeća su 2019. imala gubitak od 574 miliona dinara. Može li se očekivati da u ovoj godini povećaju investicije? Verujem da će reforma javnih

Ekonomija

12.02.2021 u 12:29

Korona i izbori usporili sporazum sa Britancima

Velika Britanija i Srbija i dalje razgovaraju o bilateralnom trgovinskom sporazumu, a odlaganje je nastalo usled pandemije virusa korona, kao i zbog parlamentarnih izbora u Srbiji, rekla je Šan Meklaud, britanska ambasadorka u Beogradu, navodeći da njena zemlja želi brz dogovor o tom partnerstvu sa Srbijom. Podsetila je da su se pregovarači dve zemlje sastali onlajn, neposredno pre isteka takozvanog tranzicionog perioda 31. decembra, kojim je zaključen izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz jedinstvenog tržišta i carinske unije EU i dodala da je nacrt sporazuma zasnovan na postojećem Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije. – Od Srbije nije traženo da preuzme bilo kakve nove obaveze – saopštila je britanska ambasadorka i naglasila da nacrt sporazuma ne

Ekonomija

08.02.2021 u 15:20

Podstrek ekonomiji ili bacanje novca

Za državu ne bi trebalo da bude problem da hrani vojnike i plaća im naknade za vreme odsluženja vojnog roka, jer preraspodelom u budžetu za to uvek mogu da se pronađu pare, složni su ekonomisti. Ali su njihova mišljenja podeljena da li nam takav trošak treba i kakvu ekonomsku korist ima svaki grad u kome postoji kasarna. Trošak od oko 70 miliona evra za izdržavanje 10.000 vojnika nije mnogo veliki, jer trošimo milijarde evra za razne stvari, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. On smatra da uvođenje obaveznog vojnog roka može Srbiji da donese ekonomsku, ali i društvenu korist. Kao neko ko je služio redovno vojni rok u Somboru, kaže da su meštani dobro živeli od izdavanja stanova rodbini koja je dolazila u posetu vojnicima, lokalni restorani i prodavnice, koje su

Ekonomija

07.02.2021 u 19:15

Država smanjuje subvencije javnim preduzećima

Država je za ovu godinu namenila 120 milijardi dinara na ime subvencija, ali planira da ih u naredne tri godine prilično umanji tako što će ozbiljno zavrnuti slavinu javnim i državnim preduzećima, dok će nastaviti da subvencioniše oblastu poljoprivrede, nauke i zaštite životne sredine. Fiskalnom strategijom za naredni trogodišnji period planira se osetan pad izdvajanja za subvencije i druge vidove pomoći preduzećima u državnom vlasništvu (garancije i budžetske pozajmice). Ta strategija inače predviđa da će se subvencije u srednjem roku smanjiti sa 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2021. na 1,9 odsto BDP-a u 2023. što bi bio njihov istorijski minimum u Srbiji i nivo koji je znatno bliži izdvajanjima za te namene zemalja centralne i istočne Evrope sa kojima se možemo

Ekonomija

05.02.2021 u 21:21

Grdelica se još gradi

Auto-put kroz Grdeličku klisuru otvoren je pre godinu i po dana, a radovi na stabilizaciji kosina neprekidno traju. Desna traka je zatvorena za saobraćaj već neko vreme. Pošto su pre dva dana iz leskovačkog odbora Narodne stranke prijavili da je opet došlo do klizišta na potpornim zidovima u Grdeličkoj klisuri, iz „Koridora Srbije” je saopšteno da ne postoje pomeranja na kosinama u klisuri, niti je aktivirano klizište, već da je reč o spiranju površinskog sloja materijala. Aleksandar Antić, direktor „Koridora Srbije”, u ponedeljak je posetio gradilište i kazao da je zbog obilnih padavina i naglog topljenja snega došlo do manjeg izlivanja vode i blata u dužini od desetak metara, na desnom profilu auto-puta, koji je zatvoren za saobraćaj od oktobra 2020, zbog izvođenja radova na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marijana Avakumović