Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

11.09.2020 u 22:00

Kineski telekomunikacioni gigant „Huavej”, koji je pretekao „Epl” i „Samsung”, te izbio na prvo mesto po broju prodatih pametnih telefona, i koji je uzdrmao Zapad puštanjem u rad pete generacije mobilne mreže – u Srbiji je za samo tri godine prešao put od „ključnog” do „nepouzdanog” partnera. Stavljanjem potpisa na sporazum u Vašingtonu, u kome se navodi da se „obe strane obavezuju da u svojim mrežama mobilnih komunikacija zabrane 5G opremu koju isporučuje nepouzdani dobavljač, a gde već postoji, da se ukloni”, Srbija se faktički umešala u tehnološki rat između SAD i Kine. Iako se ime kompanije nigde ne navodi, jasno je da se cilja na „Huavej”, kome je Amerika uvela sankcije zbog bliskih veza sa kineskom vladom i optužbi za špijunažu. Budući da Srbija još nema 5G mrežu i da je samo

Ekonomija

09.09.2020 u 22:00

Vašingtonski sporazum donosi unosan posao građevinarima iz SAD

Izgradnja auto-puta Niš–Merdare–Priština i pruge do Prištine vrede 3,7 milijardi evra. Srbija sa SAD ima potpisan ugovor o saradnji na infrastrukturnim projektima na osnovu kojih je izgradnja Moravskog koridora dodeljena konzorcijumu „Behtel-Enka”. Sporazum o ekonomskoj saradnji koji su Beograd i Priština potpisali proteklog petka očigledno je pripreman nekoliko meseci. Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade, otkrila je da je Američka razvojna agencija u februaru posetila Srbiju i da su tada razgovarali o auto-putu Niš–Merdare–Priština i pruzi do Prištine. Ovi infrastrukturni projekti vrede oko 3,7 milijardi evra i Amerikanci će, po svemu sudeći, finansirati obnovu pruge i izgradnju delova Auto-puta mira, za koje od evropskih banaka nisu uzeti krediti. To je na neki način potvrdila

Ekonomija

08.09.2020 u 22:00

Da li će Donald Tramp istisnuti „Huavej” iz Srbije

Mobilna mreža pete generacije, poznatija kao 5G, korisnicima u Srbiji biće dostupna početkom sledeće godine, ali je moguće da mobilni operateri koji budu konkurisali za korišćenje neophodnih radio-frekvencija neće moći da koriste opremu kineskog proizvođača „Huavej”, koji je prvi u svetu pustio mrežu poslednje generacije, ali i preko čijih leđa se lomi trgovinski rat SAD i Kine. Ovo bi moglo da se nasluti iz ekonomskog sporazuma koji su Beograd i Priština proteklog vikenda potpisali u Vašingtonu. U jednom delu tog dokumenta se kaže da će obe strane mrežama mobilne komunikacije zabraniti upotrebu 5G opreme koju isporučuju nepouzdani dobavljači. Onda kada je ta oprema već prisutna, obe strane će se obavezati na njeno uklanjanje. Na nameru da se Kinezi istiskuju iz biznisa izgradnje

Ekonomija

06.09.2020 u 10:00

Plati 500 dinara, pa se žali na porez na imovinu

Nezadovoljni poreski obveznici koji smatraju da im je nepravedno razrezan porez na imovinu, to jest da iznos ovogodišnjeg poreza koji je u pojedinim slučajevima veći i do 100 odsto i nije srazmeran rastu vrednosti nekretnine – mogu da se žale poreskoj administraciji. Bez obzira na ishod njihove pritužbe, moraće da plate taksu od 500 dinara. Građani mogu da se obrate nadležnom opštinskom odeljenju Sekretarijata za javne prihode, koje je i donelo poresko rešenje, kako bi dobili dodatna objašnjenja. Takođe, mogu da ulože žalbu na rešenje u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, što je i navedeno u pouci o pravnom leku u samom rešenju o utvrđivanju poreza na imovinu, kažu u Sekretarijatu za javne prihode. Na naše pitanje zašto se na ulaganje žalbe na visinu poreza plaća taksa od 500 dinara i ko

Ekonomija

02.09.2020 u 20:00

Radnici „Fijata” od danas ponovo u halama

Proizvodnja u kompaniji „Fijat Krajsler automobili Srbija” FCA u Kragujevcu biće danas nastavljena, a radnici se vraćaju na posao posle plaćenog odsustva i kolektivnih godišnjih odmora. Koliko će radnih dana sastaviti u proizvodnim halama, nije poznato, ali se zna da menadžment fabrike ima odobrenje vlade za plaćeno odsustvo radnika do kraja ovog meseca. Nebojša Mandarić, zamenik predsednika Samostalnog sindikata FCA, kaže za „Politiku” da su pripreme za početak proizvodnje počele u ponedeljak i da danas prva i druga smena počinju da rade uz poštovanje mera zaštite. To znači da se radnicima pri ulasku u hale meri temperatura, da dobijaju po dve maske, rukavice i dezinfekciono sredstvo za dezinfekciju radnih mesta. On kaže da se propisana distanca mora poštovati, kako u halama tako i u

Ekonomija

02.09.2020 u 21:00

Pojedinim Beograđanima veći porez na imovinu – čak 7.000 dinara

Ko živi u gradskoj zoni u kojoj se prethodne godine dobro trgovalo nekretninama, pa je cena kvadrata skočila, ove godine mu je usledilo povećanje poreza na imovinu. Osim toga, gradska odluka da porez na imovinu ne može biti uvećan više od dva odsto, koja je važila u prestonici prethodnih nekoliko godina – više ne postoji. Tako da su pojedine Beograđane ovih dana u poštanskim sandučićima sačekala poreska rešenja sa prilično šarenolikim uvećanjima, od nekoliko stotina do više hiljada dinara, čak i u okviru iste zone stanovanja. Za stan površine od 108 metara kvadratnih u Beogradskoj ulici na Vračaru ove godine je razrezan porez od 34.427 dinara, što je za 7.000 dinara više nego prošle godine. Kako je došlo do uvećanja od 25 odsto, nije najjasnije, budući da je vrednost kvadratnog metra u

Ekonomija

30.08.2020 u 21:00

Srbi na kredit kupuju stanove, a Turci zlato

Dok Srbi u ovom kriznom vremenu podižu kredite za kupovinu stanova, jer procenjuju da im je to trenutno isplativo ulaganje, Turci u svojim bankama zajme novac da bi pazarili zlato. Kupovina ovog plemenitog metala postala je nova moda u celom svetu. Nemci su u prvoj polovini godine kupili 83,5 tona zlata, čime su pretekli i Kineze. S obzirom na to da mnogi investitori u ovom metalu vide sigurnu luku za zaštitu imovine od inflacije, koju očekuju zbog štampanja novca centralnih banaka, cena zlata porasla je od početka godine za oko 25 odsto i trenutno vredi oko 1.930 dolara po unci. Dostizala je čak i 2.000 dolara, početkom avgusta, što je istorijski najviša vrednost. Nenad Gujaničić, glavni broker „Momentum sekjuritiza”, kaže da je rast vrednosti zlata posledica velike neizvesnosti oko

Ekonomija

25.08.2020 u 22:00

Železnička preduzeća napravila gubitak od oko 100 miliona evra

Uprkos pohvalama Međunarodnog monetarnog fonda za uspešno re-strukturiranje srpske železnice i uveravanjima da će to preduzeće postati model za reformu drugih javnih preduzeća, sva tri železnička društva, tržišno orijentisana, u periodu od restrukturiranja zaključno sa 2018. posluju sa gubitkom. Iz budžeta Republike Srbije u periodu manjem od četiri godine dato je oko četiri stotine miliona evra, a „Srbija voz” i „In-frastruktura železnice” i pored tolikih subvencija iskazali su gubitak od oko sto miliona evra. Ovo je zaključeno u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije koji je analizirao poslovanje „Infrastrukture železnice”, „Srbija voza” i „Srbije kargo”, koji od 2015. posluju kao zasebna preduzeća. – To što su neka društva u pojedinim godinama iskazala i finansijsku dobit nije realna

Ekonomija

23.08.2020 u 09:25

Nagradnom igrom do bolje naplate poreza

Nakon što smo izdvojili rekordnih 5,8 milijardi evra za pakete pomoći privredi i građanima, doneli smo odluku i o sektorskoj pomoći za hotelijere, koja iznosi još oko 1,2 milijarde dinara. Ona podrazumeva direktne subvencije za hotele u gradovima, i to tako što će svaki dobiti 350 evra po ležaju, kao i 150 evra po sobi. Novac će im biti uplaćen u najkraćem roku kako bismo im pomogli da prevaziđu ovaj težak period. Imaće mogućnost da se prijave na javni poziv koji će biti objavljen u narednih desetak dana, kaže u intervjuu za „Politiku” Siniša Mali, ministar finansija. – Gradski hoteli su najpogođeniji, zato smo pomoć usmerili na njih, dok su hoteli u turističkim mestima radili čak i bolje nego inače. Daću vam primer i za jedan hotel u Beogradu, koji ima 146 smeštajnih jedinica i 237

Ekonomija

22.08.2020 u 22:00

Kupci kreditiraju investitore, ali dobijaju jeftinije stanove

Narodna banka Srbije dozvolila je bankama da odobravaju stambene kredite za nekretnine koje su u grubim radovima, odnosno imaju urađen iskop i konstrukciju, što je 60 odsto završenosti, za razliku od dosadašnje prakse kada su krediti mogli da se odobre samo ako je zgrada završena 80 odsto. Kada je reč o državnim stanovima koje gradi Građevinska direkcija Srbije ili državnim jeftinim stanovima za sektor bezbednosti, banke će moći da odobre kredit bez obzira u kojoj je zgrada fazi izgradnje. Na ovaj način se stimuliše gradnja jer investitor se ne zadužuje. On ima unapred finansiranje, odnosno krajnji kupac kreditira investitora, a zauzvrat dobija jeftiniji stan, jer nije ista cena stana koji se kupuje gotov i kada se kupuje u grubim radovima. Država, dakle, podstiče proizvodnju gradeći

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marijana Avakumović