Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

09.11.2018 u 22:46

Povišice do 12 odsto, platni razredi odloženi

Zaposleni u javnom sektoru mogu da odahnu. Plate će im sledeće godine biti povećane od sedam do 12 odsto. Platni razredi – odnosno pravilo „jednake plate za isti posao”, prema kojem bi, na primer, pravnik u ministarstvu imao istu platu kao njegov kolega u državnoj agenciji – neće biti uvedeni od 1. januara 2019. godine, kao što je planirano – već od 2020. Najveće povećanje mogu očekivati zdravstveni radnici, i to 12 odsto za medicinske i stomatološke tehničare, a uvećanje od 10 odsto dobiće lekari i zubari, objavilo je juče Ministarstvo finansija. Prema uputstvu za pripremu budžeta za 2019, službenicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane sleduje povišica od devet odsto. Isto toliko uvećanje plata planirano je i za zaposlene u

Ekonomija

08.11.2018 u 16:39

Ko je kriv za pad Srbije na Duing biznis listi

Dok su prethodnih dana svi pokušavali da pronađu opravdanje zašto je Srbija nazadovala za pet mesta na Duing biznis listi Svetske banke, govoreći da nismo toliko loši, a drugi su brže sprovodili reforme, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, otvoreno je kritikovao ministarstva privrede i energetike, kao i pojedina javna preduzeća. On smatra da je brže i bolje trebalo da se reši dobijanje priključka za električnu energiju i stečaja, koji između ostalog vuku nazad našu zemlju na toj listi. Predsednik Srbije nije izostavio ni Zoranu Mihajlović, koja u vladi vodi radnu grupu za listu po lakoći poslovanja, rekavši da je morala da bude posvećenija. Za njega nije nikakvo opravdanje metodologija Svetske banke, odnosno to što efekte propisa ocenjuje do juna, a ključni zakoni koji bi mogli da doprinesu

Ekonomija

01.11.2018 u 19:05

A od privrednika – stabilna trojka

Uslovi poslovanja u Srbiji dobili su stabilnu trojku. Ovu ocenu nije izrekla Svetska banka, na čijoj tek objavljenoj listi smo po lakoći poslovanja pali za pet mesta – već privrednici, članovi Američke privredne komore. Vlada Srbije, prema njihovoj oceni, najuspešnija je bila u zauzdavanju budžetskog deficita. Potom slede efikasnost izdavanja građevinskih dozvola, započeta reforma e-Uprave i reforma propisa o radu. Tako su vrednovali privredni ambijent u istraživanju „Šesto prolazno vreme – otključavanje reformi”, koje je juče predstavljeno javnosti. – Oblasti u kojima nije bilo reformi, ili su lošije ocenjene, jesu reforma javnih preduzeća, zdravstva i pravosuđa – navela je Jelena Pavlović, predsednica Američke komore. Istakla je da je članicama tog udruženja, koje okuplja 200

Ekonomija

31.10.2018 u 16:46

Višak para u budžetu – za puteve i pruge

U budžetu Srbije za narednu godinu na raspolaganju će biti dodatnih 400 do 450 miliona evra, koje bi trebalo iskoristiti za povećanje javnih investicija, pre svega izgradnju puteva i pruga i smanjenje poreza na zarade sa 63 na 60 odsto, pokazuje analiza Fiskalnog saveta. Preporuka je da se taj novac iskoristi tako što bi se oko 200 miliona evra usmerilo u smanjenje poreza na zarade i ukupno opterećenje sa 63 odsto spustilo na 60 odsto. Ostatak raspoloživih para u državnoj kasi trebalo bi upotrebiti na povećanje javnih investicija, jer Srbiji nedostaje infrastruktura, a drugi razlog je to što one podstiču privredni rast brže od svih drugih oblika javne potrošnje. Polovinu fiskalnog prostora, oko 0,5 odsto BDP-a, trebalo bi iskoristiti za povećanje javnih investicija u 2019. To znači

Ekonomija

25.10.2018 u 12:29

U EU sve više izvozimo gotove proizvode

Glavna tržišta na koja odlaze srpski proizvodi su zemlje Evropske unije, potom u CEFTA region, a na trećem mestu je Ruska Federacija. Osim najvećim trgovinskim partnerima, Srbija svoju robu prodaje na svim kontinentima, a ukupna robna razmena sa svetom porasla je u prvih osam meseci ove godine 11 odsto i dostigla 24,88 milijardi evra. Naši privrednici su izvezli robu vrednu 10,73 milijarde evra, što je 8,5 odsto više nego u istom periodu 2017. Osim što raste vrednost izvoza, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, ukazuje da se povećava broj izvoznika, širi se lista izvoznih proizvoda, naše kompanije osvajaju nova tržišta i najbitnije, poboljšava se struktura izvoza. – U svet plasiramo sve više finalnih proizvoda i robe višeg stepena prerade, čemu su umnogome doprinele i

Ekonomija

24.10.2018 u 12:54

Španske firme sele centrale iz regiona u Beograd

Srbija može sigurno da računa na više španskih investicija u narednom periodu, a neke španske kompanije, koje posluju u regionu, planiraju da u Srbiju presele svoje centrale, rekla je Šiana Mendes, državna sekretarska za trgovinu na poslovnom Forumu Srbija - Španija, koji je juče otvoren u Beogradu. Ona nije želela da otkrije o kojim kompanijama je reč. Španski privrednici su, prema njenim rečima, zainteresovani za strateška partnerstva i javno privatna partnerstva u Srbiji i to najviše u u građevinarstvu, infrastrukturi i zaštiti životne sredine. U Beograd su došli da se između ostalog i informišu kako se finansiraju kapitalni projekti. Mendesova uverava da će povezivanje srpskih i španskih preduzeća mnogo značiti pre svega za Srbiju, jer ulaskom na špansko tržište, srpska

Ekonomija

19.10.2018 u 15:00

Kilometar auto-puta kroz Šumadiju koštaće 7,3 miliona evra

Gradnja Moravskog koridora trebalo bi da počne sledećeg proleća, ali je prilično zaparalo uši da će nas kilometar auto-puta kroz Šumadiju, duž Južne Morave od Pojata do Čačka, koštati 7,3 miliona evra. Odnedavno je poznato da će ga graditi američki „Behtel”, u konzorcijumu sa turskom „Enkom”, premda je bila zainteresovana i kineska kompanija CRBC. Početkom ove nedelje Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade i resorna ministarka, sa Amerikancima je potpisala Memorandum o razumevanju i saradnji za izgradnju Moravskog koridora. Tada je javnost saznala da će 109 kilometara auto-puta od Pojata, preko Kruševca, Trstenika i Kraljeva, do Preljine, koštati oko 800 miliona evra. Radovi podrazumevaju i regulaciju toka reke Morave. Kako će se finansirati – još nije poznato. Ranije je bilo reči o

Ekonomija

15.10.2018 u 23:00

Zakon o naknadama za predvidivost poslovanja

Dugo očekivani zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara trebalo bi da bude usvojen do kraja novembra. Umesto dosadašnjih 500 različitih nameta razbacanih u desetine propisa – ubuduće će sve naknade biti objedinjene na jednom mestu. I ono što je najvažnije, zakonom je propisano ko i koliko tačno plaća korišćenje prirodnih bogatstava, dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi. Lokalne samouprave, ili neki drugi državni organi, više neće moći proizvoljno da određuju visinu naknada i povećavaju ih kada im zafali para u budžetu. Osim preciznih propozicija utvrđivanja načina obračuna i plaćanja novo zakonsko rešenje ne ostavlja prostor za nagađanje kome idu pare i u kom procentu

Ekonomija

13.10.2018 u 17:28

Stop za bespravnu gradnju

Vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat, a takvih je oko dva miliona u Srbiji, biće odgovoran za nelegalnu gradnju. Ovo je predviđeno izmenama Zakona o ozakonjenju, koje je u četvrtak usvojila vlada po hitnom postupku i o kojima bi već početkom naredne sedmici trebalo da raspravljaju poslanici u Skupštini Srbije. Sve nelegalno sagrađene nekretnine, koje nisu dobile građevinsku dozovu jer ne ispunjavaju uslove za legalizaciju, opštine, ili nadležni državni organi, moći će da sruše odmah posle drugostepene odluke. Više neće morati da se čeka ishod eventualnog upravnog spora. Ovo je jedna od najvažnijih promena u zakonu i mera vlade u cilju zaustavljanja bespravne gradnje i sprečavanja zloupotreba u ovoj oblasti. Do sada su nelegalni graditelji, čak i kada bi bi bili

Ekonomija

12.10.2018 u 21:30

Roboti ne otimaju radna mesta

Domaća fabrika iz Kikinde, koja svoje proizvode izvozi u Nemačku i Austriju, odlučila je da robotizuje proizvodnju, jer u celoj Vojvodini nije mogla da pronađe zavarivače. Pokušali su, uz pomoć pokrajinske vlade, da kroz prekvalifikuju obezbede radnike. Pozive su poslali na više od hiljadu adresa. Samo 27 kandidata je odgovorilo. Sa sedam su potpisali ugovore, šest radnika je došlo na posao, a posle pola godine obuke samo jedan je ostao u proizvodnji. U nedostatku radne snage okrenuli su se robotima. S Mašinskim fakultetom iz Beograda pokrenuli su projekat robotizacije zavarivanja u kojem će četiri robota zameniti 12 zavarivača. Na budućoj robotskoj liniji, radiće zajedno ljudi i roboti – ljudi pripremu, a roboti zavarivanje. – To je ozbiljan poslovni manevar, ogromni tehnološki skok, kao

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marijana Avakumović