Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

18.03.2020 u 23:29

PENZIONISANjE U VANREDNOM STANjU Zahteve za penziju PIO fondu slati elektronski ili poštom

Umesto da dolaze na šaltere PIO fonda i predaju zahtev za penziju, svi oni koji ovih dana pune 65 godina i time stiču uslov za punu starosnu penziju treba to urade elektronskim putem dostavom zahteva na mejl adresu e-salter@pio.rs. poručuju iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Fond PIO, u skladu sa zabranom neposrednog prijema stranaka u službenim prostorijama omogućio je elektronski prijem zahteva za ostvarivanje prava na penziju i ostalih prava iz PIO. Svi obrasci zahteva nalaze na sajtu fonda (www.pio.rs/Obrasci). Ovo se odnosi i na sve druge zahteve koji se mogu poslati sa bilo koje mejl adrese, ne mora da bude lična, dodaju u fondu i ističu da će do daljnjeg, na ovaj način primati zahteve građana. Reč je o svim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja od

Ekonomija

17.03.2020 u 21:00

Dizel u Makedoniji 50 dinara jeftiniji nego u Srbiji

Od 20. januara do sredine prošle nedelje cene goriva na domaćim pumpama pale su u proseku za pet do 10 dinara u zavisnosti od vrste derivata. Benzin se toči za 144,80 dinara, evrodizel za 154,80, a tečni naftni gas za 79,11 dinara. Ukoliko se uporede cene goriva u regionu, i s ovim pojeftinjenjem, evrodizel je u Srbiji među najskupljim, odmah posle Albanije. U Republici Severna Makedonija ovo gorivo je najjeftinije i toči se čak 50 dinara jeftinije nego kod nas. Ove komšije imaju i najjeftiniji benzin, koji se toči po ceni za 20 dinara nižoj nego u Srbiji, dok je na njihovim pumpama i auto-gas jeftiniji za 22 dinara od domaćeg. Zbog posledica virusa korona, cena nafte na svetskom tržištu pada već petu nedelju zaredom, a trenutne, niže cene, na pumpama u našoj zemlji tek su

Ekonomija

12.03.2020 u 22:55

Preduzeća u Srbiji troše struju na veresiju

Ukupan dug 20 najvećih privrednih dužnika za struju u Srbiji, među kojima su mahom državna preduzeća, juče je iznosio 161 milion evra, što je više nego pre godinu dana, kada je taj dug bio 156 miliona evra. U vrhu liste s najvećim dugom prema „Elektroprivredi Srbije” jeste „Železara Smederevo” d. o. o., koja duguje 4,6 milijardi dinara. Kako se vidi na ovom spisku javno dostupnom na sajtu EPS-a, „Srbija Ciđin” je, za razliku od RTB Bora, svog prethodnika, među retkim kompanijama koje su smanjile dug u protekloj godini dana, i to za skoro 1,9 milijardi dinara. Tu su još i „Infostan tehnologija” i „Holding kablovi” iz Jagodine. Za preostalih 17, koje su uglavnom u kategoriji javnih i državnih preduzeća, dugovanja za struju su se uvećala

Ekonomija

11.03.2020 u 22:55

Dva puta uplatili doprinose, a sada im niko ne vraća pare

Ni posle osam dana otkako je zaštitnik građana javno saopštio da Poreska uprava i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje moraju da vrate sve preplaćene doprinose zaposlenima koji su ih sami sebi uplaćivali, a potom je to za njih uradila i država – oštećeni nemaju informaciju kome da se jave. Ćute i poreznici i penzijski fond, prebacujući odgovornost s jednih na druge. Zaštitnik građana je inače početkom meseca pozvao poreznike i penzijski fond da nađu način da se građanima vrati novac kojim su preplatili doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ekonomija

07.03.2020 u 21:00

Penali trajni čak i ako se penzioner ponovo zaposli

Mladenovčanin, penzioner koji je s 61 godinom starosti i 41 godinom radnog staža morao u prevremenu starosnu penziju jer je proglašen tehnološkim viškom, nije mogao da pretpostavi da to što se ponovo zaposlio i radio do 65. godine ni na koji način ne utiče na ukidanje kaznenih penala. Računao je da će, ako požuri s pronalaskom novog posla i nastavi da radi još četiri godine, ispuniti oba uslova za penziju, te da će mu se penali, koji iznose 0,34 odsto mesečno, ukinuti. Čak je sam sebi od otpremnine koju je dobio uz otkaz uplatio godinu staža jer je čekao da ga novi poslodavac prijavi, pa nije hteo da ima rupu u stažu. Ali se nije, kaže, raspitao da li i pod kojim uslovima neko može da bude oslobođen plaćanja ovih kazni.

Ekonomija

06.03.2020 u 21:00

Gas u Srbiji među najjeftinijim u Evropi

Bojko Borisov, premijer Bugarske, saopštio je početkom nedelje da su s ruskim „Gaspromom” postigli sporazum o smanjenju cene za 40 odsto za prirodni gas uvezen iz Rusije. Bugarska, prema ugovoru koji važi do 2022. godine, uvozi 2,9 milijardi kubnih metara ruskog prirodnog gasa, javlja Rojters, a prenosi Tanjug. Napori te zemlje da smanji skoro potpunu zavisnost od ruskog gasa daju rezultate, pa je prošle godine prvi put uvezla 500 miliona kubika od drugih snabdevača, najviše tečni prirodni gas iz SAD. Nakon što bude završen deo Južnog gasnog koridora između Grčke i Bugarske, ta zemlja će kasnije ove godine uvesti milijardu kubnih metara gasa iz Azerbejdžana. Vest iz Bugarske se proširila i na Srbiju, pa se postavilo pitanje može li Srbija isto što i Bugarska. Pri tome ne uzimajući u

Ekonomija

05.03.2020 u 19:35

Prvo švajcarska formula pa 440 evra

Najave najviših državnih zvaničnika da bi penzije za pet godina s sadašnjih 235 evra mogle da porastu na 430 do 440 teorijski lepo zvuče, a biće još lepše ako se stvarno i realizuju. To bi ukratko mogao biti komentar predstavnika penzionera, koji željno očekuju da čuju i šta konkretno znači novi predlog dopune švajcarske formule „plus plus”. Siniša Mali, ministar finansija, ponovio je ovo i na Kopaonik biznisu forumu, uz objašnjenje da će bruto domaći proizvod Srbije 2025. godine biti 73 milijarde evra (skoro 30 milijardi veći od sadašnjeg) i da je sasvim moguće da u decembru 2025. godine prosečna plata bude 900 evra. On je, takođe, rekao da se sa MMF-om pregovara o formuli za usklađivanje penzija

Ekonomija

24.02.2020 u 12:30

Firma koja je gradila „Turski tok” u Srbiji gradiće i u Bugarskoj

Rusko preduzeće IDC („Infrastruktura development i konstrakšn d. o. o.”), registrovano u Beogradu, koje je bilo glavni izvođač radova na gradnji trase gasovoda „Turski tok” preko Srbije biće podizvođač i za deo bugarske deonice ovog gasovoda, saznaje nezvanično „Politika”. Dozvolu za gradnju gasovoda od Bugarske do Srbije dobio je saudijski konzorcijum „Arkad”. Portal „Si njuz” podseća da je „Bulgartransgas” potpisao ugovor vredan 1,1 milijardu evra sa konzorcijumom „Akad”, čije je sedište u Saudijskoj Arabiji. IDC će graditi više od 100 kilometara gasovoda kroz Bugarsku, od granice s Srbijom, kao jedan od podizvođača, i to tako što će biti iskorišćena mehanizacija kojom se radilo u našoj zemlji, a radiće i deo radnika koji su gradili „Turski tok” preko Srbije i imaju iskustvo u

Društvo

22.02.2020 u 10:26

Vojni penzioneri: Nagrada pretvorena u kaznu

Udruženje vojnih penzionera Srbije uputilo je juče pismo premijerki Srbije Ani Brnabić, ministrima odbrane i unutrašnjih poslova Aleksandru Vulinu i Nebojši Stefanoviću, predlažući im da se Zakon o oružju i municiji koji je izazvao mnogo negodovanja u javnosti dopuni. Reč je o članu zakona kojim bi profesionalna vojna lica bila oslobođena obaveze preregistracije oružja koje su tokom službe ili prilikom penzionisanja dobili od vojske kao nagradu, odnosno poklon za zasluge u vojnoj službi. Kao alternativno, predlaže se da se preregistracija tog oružja omogući bez dokazivanja ispunjenosti uslova propisanih ovim zakonom, uz eventualno

Ekonomija

20.02.2020 u 22:55

Kopač: Biće „Turskog toka“, struja mora da poskupi

Javno preduzeće „Srbijagas” ostalo je i dalje monopolista kad je reč o uvozu gasa u Srbiji, iako bi na Horgošu, gde se preuzima ruski gas, mogao da se nađe i neki drugi uvoznik, izjavio je juče Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, predstavljajući godišnji izveštaj o napretku Srbije u energetici u 2019. godini. Kao glavne zamerke izneo je i to da „Srbijagas” nije završio transformaciju i razdvojio delatnost transporta od distribucije, što je bila davnašnja obaveza ovog preduzeća. Kopač je rekao da ništa bolja situacija nije ni kad je reč o električnoj energiji, gde je EPS i dalje dominantan. Istakao je i da bi Srbija trebalo da se okrene korišćenju tečnog prirodnog gasa, koji je najjeftiniji u poslednjoj deceniji zbog velike proizvodnje.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jasna Petrović-Stojanović