Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

26.07.2019 u 12:33

Gradnja gasovoda „Turski tok” preko Bugarske, od koga zavisi snabdevanje Srbije ruskim gasom, još nije počela, iako je bilo planirano da radovi startuju ovog meseca. Razlog za to je što je cela stvar zastala na sudu. Naime, italijansko-saudijski konzorcijum „Arkada”, koji je prvobitno trebalo da se bavi ovom poslom, a koji je suspendovan zato što dva puta nije dostavio potpunu dokumentaciju u zadatom roku, podneo je tužbu jer se smatra oštećenim. I to pogotovo posle saznanja da je bugarska strana spremna da novoizabranom konzorcijumu za razvoj gasa „Bugarska” spusti cenu za 31,5 odsto od prvobitno ponuđene. Odmah pošto je rečeno da je ovaj italijansko-saudijski konzorcijum suspendovan, Vladimir Malinov, direktor bugarskog operatera gasa, početkom prošlog meseca najavio je da će se gradnjom

Ekonomija

23.07.2019 u 15:00

Uloga čokota na putu „Turskog toka”

Dušan Bajatović (Foto A. Vasiljević) Optužbe, već pristigle u javnost, pojedinih žitelja Ćuprije, vlasnika parcela u okolini ovog grada na račun onih koji grade „Turski tok” kroz Srbiju, da su prilikom prekopavanja zemljišta oštećeni čokoti grožđa ili zasadi paradajza i paprike, mahom su neosnovani. Većina onih koji su se medijima žalili poslednjih dana na pretrpljenu štetu (materijalnu i emotivnu) čak nisu ni vlasnici tih parcela, kojim gasovod treba da prođe, kaže za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”. – Ukoliko bi se utvrdilo da je iko na bilo koji način oštećen, biće obeštećen. Uostalom, onaj ko gradi, po zakonu je u obavezi da u roku od 90 dana plati sve troškove onome preko čijeg imanja prolaze cevi. I to od dana kada počnu radovi na toj deonici.

Svet

11.07.2019 u 13:07

Biblijski potop na Halkidikiju (FOTO)

Nevreme koje je pogodilo Halkidiki ne pamte ni vremešni Grci, s kojima smo razgovarali. Za samo dva sata više od 5.000 munja blesnulo je na nebu a vetar je duvao brzinom od 120 kilometara na sat. Oluja je besnela 20 minuta, kiša je padala bez prestanka duže od četiri sata a nove vremenske prognoze nisu optimističke. Grčki mediji najavljuju da se kiša očekuje i danas, s tim što neće biti jakog olujnog vetra. Struje nije bilo u pojedinim delovima Halkidikija a kako prenose grčki mediji najteža situacija je u Pigipeni i Kasandru. Ekipe su na terenu i još se procenjuje šteta nastala posle velikog nevrmena koje je stiglo i do ostrva Egina, oko 250 kilometara od Halkidikija

Uvodnik

28.06.2019 u 15:16

Vrata i prozori

Struja neće da poskupi, ali će zato građani s avgustovskim računima za svaki utrošeni kilovat električne energije morati da plate dodatnih 0,015 dinara naknade za energetsku efikasnost (čitaj, za zamenu prozora i vrata i postavljanje nove izolacije). Ako se pretpostavi da je prosečna mesečna srpska potrošnja oko 350 kilovata, račun će biti veći za oko 5,5 dinara, a kad se to pomnoženi s 3,5 miliona brojila… Ni gas neće poskupeti, ali će zato građani za svaki potrošeni kubik državi morati da plate dodatnih 0,15 dinara za pomenutu naknadu. Kod prosečne potrošnje od 875 kubika, račun je viši za 131 dinar, pa puta 450.000 gasifikovanih domaćinstava... Gorivo takođe neće poskupeti zbog skoka cene nafte, ali će onaj ko ga toči na svaku litru državi da plati 0,15 dinara, bez logičnog objašnjenja

Ekonomija

27.06.2019 u 21:00

Nameti na energente najlakše pune budžet

Srbija ima najjeftiniju struju, ali zato ima skoro najskuplje gorivo. Uvođenjem novog, petog opterećenja na svaki litar benzina, dizela, mazuta i auto-gasa od 0,15 dinara na ime naknade za energetsku efikasnost (zamena prozora i vrata i stavljanje nove izolacije) maloprodajna cena goriva će biti još veća. Ali će zato i budžet biti puniji, što je, valjda, i cilj uvođenja ovih dažbina, koje plaćaju svi poreski obveznici. Kada je reč o naknadi za energetsku efikasnost, ostaje nejasno zašto bi to plaćali i oni potrošači koji su o svom trošku već ušuškali svoje stanove ili, pak, oni koji troše i struju i gas. Znači – dva puta plaćaju za istu stvar. Bilo kako bilo, apsolutni iznos i relativni udeo dažbina koje se naplaćuju prilikom stavljanja goriva u promet, kad je reč o dizel-gorivu i

Ekonomija

26.06.2019 u 11:31

JOŠ JEDAN NAMET ZA GRAĐANE - sada i stavka za izolaciju zgrada...

Javno preduzeće „Srbijagas” obavestilo je ovih dana sve svoje potrošače da im s julskim računima za gas počinje obračun nove naknade za unapređenje energetske efikasnosti od 0,15 dinara po kubiku, koja će se usklađivati jednom godišnje, navodi se u saopštenju na sajtu ovog preduzeća. Ovaj novac biće iskorišćen za zamenu vrata i prozora u zgradama i bolju toplotnu izolaciju. Ali, i za ulaganja u kotlove za grejanje. Uvećani julski računu za 0,015 dinara po kilovat-satu električne energije stići će u avgustu i na adrese svih onih koji imaju brojila, jer je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara predviđeno da ovaj namet plaćaju i svi koji troše struju. Ali, ni tu nije kraj, jer će povećanju energetske efikasnosti morati da doprinosu i vozači. I to tako što će na svaki litar benzina,

Ekonomija

20.06.2019 u 22:55

Podneta 194 zahteva za ruske penzije

Od 1. marta ove godine, od kada je počela da se primenjuje Konvencija o socijalnom osiguranju s Rusijom, kojom se priznaje staž radnicima koji su tamo radili, Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije zahtev za ostvarivanje penzija podnelo je 194 radnika. Toliki broj zahteva samo potvrđuje da je interesovanje radnika iz Srbije da reše pitanje uplate doprinosa i priznavanja staža u Ruskoj Federaciji, ali i bivšim republikama SSSR-a, izuzetno veliko. Konvencija će svima njima omogućiti da, ukoliko nemaju dovoljno staža da bi se penzionisali, sada to mogu da učine.

Ekonomija

18.06.2019 u 21:51

Gorivo skupo zbog državne takse

Gorivo u Srbiji pojeftiniće narednih dana oko jedan dinar. Tu nižu cenu vozači neće ni osetiti, ali će zato i te kako osetiti razliku ukoliko rezervoare na putu ka grčkom moru budu punili u Severnoj Makedoniji gde je evrodizel, primera radi, jeftiniji 40 dinara, a benzin 17 dinara po litru. Glavni razlog visokih cene goriva u Srbiji su velika državna zahvatanja, koja idu od 49,6 odsto kolika su u maloprodajnoj ceni auto-gasa, do 56,5 kolika su u ceni benzina. Istovremeno, država na svaku litru evrodizela uzima 53,88 odsto. Za osam godina akcize na benzin veće za 11,34 dizela 27,16 a TNG 28,52 dinara. Za to vreme udeo države u ceni evrodizela u Severnoj Makedoniji je 41,19 odsto, u Bugarskoj 45,9, a u BiH 46,7 procenata. Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija

Ekonomija

16.06.2019 u 14:50

Za beneficirani radni staž nema penala

Dok sindikati u Srbiji i dalje vode borbu da se Zakonom o PIO ukinu penali za prevremeno penzionisanje, pre 65. godine života, zaposleni s beneficijama pitaju šta je s njima. Oni po slovu zakona odlaze u penziju pre 65. godine, jer su radili na teškim i po život opasnim poslovima pa ih zanima da li će zbog toga morati da budu kažnjeni. Jer, kažu, ima mnogo onih koji su zbog propalih firmi i gubitka posla, dakle, ne svojom voljom, morali da se penzionišu pre 65. godine pa ih država zbog toga danas kažnjava. U Fondu PIO odgovaraju da se olakšice za ovu vrstu zaposlenih ogledaju u sticanju prava na starosnu penziju pre 65. godine života, kao i povoljnijim načinom obračuna penzije.

Ekonomija

15.06.2019 u 22:30

Dileme o invalidskim penzijama

Invalid koji radi i koji za dve godine puni 65 godina, a hteo bi ranije u penziju, javio se ovih dana „Politici” u nedoumici šta da radi. Da li da zatraži invalidsku penziju (veruje da bi je dobio), ili, da ipak sačeka još dve godine i ode u punu, starosnu penziju. – Znam da u slučaju pune starosne penzije ne bih plaćao penale. Ne znam da li bih odlaskom u invalidsku pre 65. godine morao da ih plaćam. A i čuo sam da jednog dana svi invalidski penzioneri kada napune 65 godina budu prevedeni u starosne. Pa ne znam da li bi mi to umanjilo, ili možda povećalo penziju – pita on. Nije se, kaže, ni setio da se ranije raspita za ova svoja prava. Možda bi, inače, već dugo bio u penziji. Invalidnost mu nije smetala da radi i zato o penziji nije ranije ni razmišljao. U Fondu za penzijsko i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jasna Petrović-Stojanović