Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

09.03.2019 u 22:00

EPS od uzdanice do kočnice privrednog rasta

Ako nisu elementarne nepogode praćene poplavama, onda su problemi u Vreocima, gde su se pojavile pukotine i krenulo klizište. Ako nije klizište, onda je suša, ako nije suša, onda je debeli minus… Ovo su samo neki od razloga kojima Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” poslednje dve i po godine uporno pokušava da opravda pad proizvodnje električne energije. Upravo je to bio povod Pavlu Petroviću, predsedniku Fiskalnog saveta, da na „Kopaonik biznis forumu” kaže da ovo preduzeće znatno koči rast srpske privrede, te da naša zemlja zbog toga neće ove godine ostvariti planirani rast od 3,5 odsto, već da će on biti manji. Glavni razlog usporavanja na kraju prošle godine je pad u energetskom sektoru, odnosno problemi sa EPS-om.

Ekonomija

08.03.2019 u 21:30

Ne može svaki invalidski penzioner da postane starosni

Uslov da bi neko bio preveden iz jedne u drugu kategoriju je da mu se ukine invalidska penzija jer je na kontrolnom lekarskom pregledu utvrđeno da nema više potpunog gubitka radne sposobnosti Đorđe P. iz Bele Palanke, 79-godišnji invalidski penzioner s primanjima od 23.650 dinara mesečno, čuo je, kaže, ovih dana, da je još pre 14 godina mogao penzijskom fondu da podnese zahtev za starosnu penziju. Odnosno da s invalidskog penzionera pređe na starosnog. Upravo u času kada je napunio 65 godina, imao 20 godina radnog staža i kada je zakonski stekao uslov za redovnu penziju. Lekar opšte prakse kod koga odlazi na kontrolu, skrenuo mu je, kaže, pažnju na ovu mogućnost, pa se Đorđe posle dugog raspitivanja, javio „Politici” da vidi kakva su zaista njegova prava. – Dobijao sam polovične

Ekonomija

07.03.2019 u 23:00

„Turskim tokom” neće teći samo ruski gas

Savet Agencije za energetiku Republike Srbije odobrio je pre dva dana srpsko-ruskoj firmi „Gastransu” izuzeće od pristupa treće strane na budućem gasovodu „Turski tok”, koji će ići kroz Srbiju i biti povezan na bugarski i mađarski nacionalni transportni sistem. Što bi trebalo da znači da ovim gasovodom teče samo ruski gas. Ali, neće biti baš tako. Jer, u obrazloženju AERS-a na 103 strane, između ostalog stoji da je „Gastrans” u obavezi da manji deo svojih kapaciteta od 12 do 35 odsto, ponudi i trećoj zainteresovanoj strani – kompaniji koja bude dala najbolju ponudu i imala dovoljno gasa za zakup kapaciteta.

Ekonomija

06.03.2019 u 13:54

Balkanska gasna zavrzlama

Kompanija „Gasprom” ne planira da učestvuje u projektu balkanskog gasnog čvorišta u Bugarskoj, izjavio je direktor ove gasne kompanije Aleksej Miler nakon sastanka premijera Rusije i Bugarske, Dmitrija Medvedeva i Bojka Borisova, prenosi Sputnjik. – „Gasprom” ne učestvuje u tom projektu. Svi naši resursi gasa u ovom regionu su dugoročno ugovoreni – rekao je on i podsetio da se projekat „Južni tok” nije realizovao iz poznatih razloga, a projekat „Turski tok” je realizovan za vrlo kratko vreme. Dva kraka novog morskog gasovoda preko Crnog mora izgrađena su pre roka – istakao je Miler. Bugarska vlada, koja je i došla na ideju gradnje čvorišta gasa pre tri godine, objasnila je da je novim ambicioznim projektom predviđeno da u čvorište stiže gas iz Rusije, Azerbejdžana i Turkmenije,

Ekonomija

02.03.2019 u 21:01

Bugarska opet pokrenula tender za „Turski tok”

Bugarsko državno preduzeće „Bulgartransgas” ponovo je pokrenulo tender za gasovod koji će prolaziti kroz tu zemlju od granice sa Turskom do Srbije. Tender je vredan 1,4 milijarde evra, prenosi AP. Iz te kompanije saopšteno je da će ponude za izgradnju 484 kilometra gasovoda, koji će uglavnom dovoditi ruski gas do granice sa Srbijom, biti primane do srede šestog marta. Bugarska kompanija je, inače, pre dve i po nedelje privremeno suspendovala tender od kompresorske stanice Nova Provadija do granice sa Srbijom. Tender je obustavljen zbog žalbe koju je bugarskoj komisiji za zaštitu konkurencije podnela državna kompanija „Atomenergoremont”, koja se bavi održavanjem i popravkom opreme u bugarskim elektranama

Ekonomija

01.03.2019 u 08:02

Pravo na ruske penzije imaju udovice i udovci u Srbiji

Građani Srbije, koji su deo radnog veka proveli na poslovima u Rusiji, mogu od danas u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da apliciraju da im se uvaži radni staž i tako ostvare pravo na penziju, jer stupa na snagu socijalni sporazuma između Srbije i Ruske Federacije. Ovo pravo moći će da ostare samo zaposleni iz Srbije, koji su radili u Rusiji, ali ne i Rusi koji su zaposleni kod nas, budući da je reč o jednosmernom sporazumu koji je bio važan da se potpiše s obzirom na to da je veliki broj naših građana radio u Rusiji osamdesetih godina, izjavio je juče Zoran Đorđević, ministar rada. S obzirom na to je ovo prvi put da će sadašnji i bivši radnici iz Srbije moći da računaju na primanja iz Rusije, čitateljka „Politike” zainteresovala se da li će kao udova čiji je suprug radio

Ekonomija

24.02.2019 u 17:04

Politička bitka za „Turski tok”

Rusiji su potrebne čvrste garancije Evropske komisije za izgradnju tranzitne linije gasovoda „Turski tok”. Projekat napreduje po planu i razmatra se opcija za produžetak kopnene linije ovog gasovoda u evropskom pravcu, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, prenosi Tas. – S obzirom na tužne lekcije povezane sa „Južnim tokom” čvrste pravne garancije Evropske komisije su svakako potrebne – objasnio je Lavrov. Imajući u vidu prošlonedeljnu vest da su Bugari suspendovali tender za izgradnju ovog gasovoda do granice s Srbijom, zbog kako je rečeno žalbe jedne domaće firme na uslove javne nabavke, a pre toga i pokušaja Majka Pompea

Ekonomija

24.02.2019 u 15:15

Diktat EU: više zelene energije

Dogovor Evropskog parlamenta i članica Evropske unije da se do 2030. godine 32 odsto energije proizvodi iz obnovljivih izvora, više nego što je inicijalno predlagano, ali manje nego što su tražili poslanici i pojedine zemlje, obavezuje i Srbiju da povećava učešće zelene energije u ukupnom energetskom miksu. Ovo tim pre ako se zna da svako malo s iste adrese stižu apeli o gašenju termoelektrana na ugalj, jer bi u suprotnom mogle da budu uvedene takse na ugljen-dioksid. Interesovanje za Srbiju po pitanju gradnje postrojenja, koja proizvode čistu energiju, nije zanemarljivo. Pogotovo što za razliku od drugih evropskih zemalja Srbija i dalje daje podsticaje za

Ekonomija

22.02.2019 u 23:30

Penzionerima dodatak od pet odsto ostaje do novembra

Penzioneri s primanjima do 34.000, koji su nedavno dobili prvi deo januarske penzije, bili su iznenađeni kada na svom isečku nisu videli dodatno povećanje uz penziju od pet odsto. Očekivali su da će posle usklađivanja od pet odsto, koje su dobili za oktobar i novembar, od decembra primiti još jedno uvećanje od pet odsto i da će to zapravo biti povećanje na povećanje. Umesto toga, na čeku penzionera s najnižim primanjima stoji stavka „razno”, koja ih je dodatno zbunila. Penzionerka Z. Milanović iz Beograda, koja se javila našoj redakciji, kaže da je pre oktobarskog povećanja primala polovinu penzije od 13.920, te da je s korekcijom dobila 14.617 dinara, te da isto toliko prima i sada, dakle, da od januara nema novih pet odsto uz penziju. Njena ispisnica D. Pilčević, iz Zemun polja, žali

Ekonomija

19.02.2019 u 23:30

Takse na struju dobijenu iz uglja tek kada uđemo u EU

Upozorenje da bi cena struje za potrošače zapadnog Balkana mogla biti veća i do 30 odsto, ukoliko nam Evropa nametne takse na emisiju ugljen-dioksida, koja se plaća na proizvodnju električne energije iz uglja, ne treba, bar za sada, da brine potrošače u Srbiji. Iako je ova vest došla od direktora Sekretarijata Energetske zajednice, Janeza Kopača, koji je o ovome govorio na sednici Odbora za privredu Skupštine Srbije, naša zemlja neće imati obavezu uvođenja taksi pre nego li postane član Evropske unije. – To što smo članica Energetske zajednice ne obavezuje Srbiju da uvodi ove takse pa samim tim poskupljenja struje neće biti. I kada Srbija postane članica EU, ta regulativa se ne primenjuje automatski već se o njoj pregovara – objasnio je ministar energetike Aleksandar Antić. Tako

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jasna Petrović-Stojanović