Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

27.11.2018 u 23:40

Kada je Milici A. iz Sombora ovih dana na kućnu adresu stigao poziv da se u roku od dva dana javi Poreskoj upravi, žena nije mogla da pretpostavi o čemu se radi. Zna da na vreme plaća porez na imovinu, da poslodavac redovno izmiruje poreze i doprinose… – Bila sam zapanjena kada su mi rekli da ću morati da platim godišnji porez na dohodak građana, jer su moje ukupne uplate prešle 2,3 miliona dinara, koliki je limit za plaćanje ovog poreza. Objasnila sam im da je to novac koji sam kao odštetu naplatila od poslodavca, budući da mi je pre sedam godina protivzakonito dao otkaz. Podnela sam žalbu i sudila se sve ovo vreme, da bih početkom godina dobila spor. Firma je morala da mi isplati sve zaostale zarade s kamatom, što jeste veliki novac i da me vrati na posao. Znači, ja sam po logici

Ekonomija

27.11.2018 u 23:40

Poskupljenje energenata može da povisi cenu grejanja

Od kako je počela nova grejna sezona javnost ne prestaje da pita zašto ne pojeftinjuje grejanja preko toplana? Kako to može da pojeftini grejanje u Nišu, a ne može u Beogradu? Tolike prethodne zime bile su blage da su toplane sigurno sačuvale na zalihama energente te imaju prostora da snize cene, a one to ne čine. Pri tome grejanje se plaća 12, a stanovi greju pet ili šest meseci godišnje. Najviše povika na cenu grejanja stiže početkom oktobra kada su stanovi hladni zbog niske spoljne temperature, a toplane se drže propisa da pre 15. u mesecu ne podlože kotlove. To je period kada najviše potrošača odluči i da se odjavi s ovog grejanja. Cena grejanja ide od 90 do 114 dinara po kvadratu grejne površine i zavisi od grada do grada, jer su lokalne samouprave te koje određuju koliko će

Ekonomija

25.11.2018 u 23:40

Nećemo stati dok ne postanemo lideri

Uveren sam da ćemo od „Telekoma Srbija” da stvorimo ne samo telekomunikacionog lidera u regionu već i oslonac za koji bi se vezao digitalni razvoj Srbije. Nastavićemo da ukrupnjavamo ovo tržište sve dok ne postanemo lider i u Srbiji – zemlji odakle smo i počeli. Problem ovog tržišta je što još nije uređeno i što u Srbiji, za razliku od zemalja regiona, postoji 90 kablovskih provajdera koji su neka vrsta koalicije protiv „Telekoma”, jedni druge uglavnom ne napadaju, ali „jedu” korisnike „Telekoma Srbije”, kaže u razgovoru za „Politiku” Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju „Telekom Srbija grupe”, koji je prošle godine proglašen i menadžerom godine u Crnoj Gori. Poznati ste kao čovek koji je podigao „Mobilnu telefoniju Srbije”. Sada ste u „Telekomu Srbije” u drugoj ulozi,

Ekonomija

23.11.2018 u 15:17

„Turski tok” će mnogi pokušati da potope

Ruski energetski gigant „Gasprom” odlučio je da ruta gasovoda „Turski tok” bude nastavljena preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovačke i već je pokrenuo potrebne procedure za novi cevovod u tim zemljama, piše ruski list „Komersant”. „Gasprom” planira da sa isporukama gasa Bugarskoj i Srbiji preko „Turskog toka” krene 2020. godine, a Mađarskoj 2021. godine, što će kompaniji omogućiti da obustavi tranzit preko Ukrajine počev od 2022, navodi list, a prenosi agencija Tas. Reč je zapravo o ranije planiranoj ruti za gasovod „Južni tok” koji je Evropska unija zamrzla 2014. godine pod pritiskom Amerike, dodaje se u tekstu. Vrednost projekta širenja sistema ovog gasovoda procenjuje se na 1,63 milijarde dolara. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije isključio mogućnost restriktivnih mera

Ekonomija

22.11.2018 u 20:44

Više para za vojsku i policiju, manje za socijalnu zaštitu i integracije

U budžetu za 2019. godinu, koji je vlada usvojila pre dva dana, a koji će se uskoro naći pred narodnim poslanicima, više para nego lane trebalo bi da dobije većina ministarstava, osim Ministarstva rada i Ministarstva za evropske integracije, kojima je budžet smanjen. Najveće povećanje planirano ja za ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova, a najmanje ministarstvima turizma i sporta, potvrđuju podaci Ministarstva finansija. Očekivani ukupni prihodi i primanja u narednoj godini iznose 1.246,2 milijarde dinara, što je povećanje od oko dva odsto u odnosu na ovu godinu. Istovremeno, planiran je i budžetski deficit od 22,9 milijardi dinara.

Ekonomija

20.11.2018 u 19:30

Neki penzioneri se žale na iznos oktobarskog čeka

Umesto da nakon što je posle četiri godine, 30. septembra, prestao da važi Zakon o privremenom umanjenju penzija, penzionerima bude jasno šta su dobili sa prvim delom primanja za oktobar, za većinu najstarijih nastala je prava zbrka. Mnogima je i dalje nejasna računica kojom su se rukovodila ministarstva finansija i rada, pa im je utoliko teže da objasne iznos na čeku. Pitaju da li je reč o vraćanju na 2014., usklađivanju ili nečem trećem. Penzioner Dragomir Ponjavić upravo se ovim povodom javio redakciji podsećajući da su se najviši državni zvaničnici od maja neprekidno upinjali da procenat povećanja predstave većim nego što je stvarno, vezujući ga za iznose penzija iz oktobra 2014. a ne za pripadajuće iznose osnovnih penzija iz septembra 2018. godine. – Situacija je sada potpuno

Ekonomija

18.11.2018 u 16:18

Studenti koji stupe u brak ne gube pravo na porodičnu penziju

Devetnaestogodišnja devojka, student druge godine stomatologije, koja već desetak godina prima porodičnu penziju od preminulog oca, rešila je da se uda. Razlog je, kaže, s jedne strane trudnoća, a s druge želja njenog izabranika da žive zajedno i da se venčaju. Budući suprug joj je, kaže, u penziji, imao je beneficirani radni staž, radio je kao pilot. Iako, priča ona, mogu da žive od njegovih primanja i vrlo pristojne penzije, ona bi da nastavi da prima i očevu penziju. Ali, koliko se raspitivala teško da će na to imati pravo ukoliko promeni prezime i uda se. Njoj se to, međutim, ne mili. Volela bi mirno da spava i da ne brine brigu. Upitani kakva su prava korisnika porodične penzije u slučaju kada se naslednik uda ili oženi i dobije dete, u Fondu za penzijsko i invalidsko

Ekonomija

15.11.2018 u 22:01

Za neke penzionere povećanje samo obećanje

Zamolio bih merodavan odgovor da li su oni koji su otišli u penziju 2018, 2017, 2016. ili 2015. godine zakinuti za uvećanje od osam do 13 odsto i zašto? Da li povišicu primaju samo oni koji su u penziji od 2014. i ranije? Naime, u penziji sam od januara ove godine i konačno sam je dobio shodno (još uvek) privremenom rešenju, ali bez ikakvog uvećanja. Da li je tako propisano aktom o uvećanju penzija? Pretpostavljam da ima mnogo ovakvih ,,slučajeva” koje interesuje odgovor, pita dr Dragan S. Vujnović iz Beograda koji se javio redakciji „Politike” Slobodan Ilić, penzioner, pita kojom su se računicom rukovodili ministarstva finansija i rada, kada je obelodanjeno da će penzioneri, koji su pre umanjenja imali 40.000 dinara, penziju sada dobiti 43.626.

Ekonomija

11.11.2018 u 21:15

Proširenje „Banatskog dvora”

Umesto 450 miliona kubika gasa, koliko sada staje u jedino srpsko podzemno skladište gasa, ubuduće će se u „Banatskom dvoru” nalaziti 750 miliona kubika, potvrdio je za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”. Reč je o zajedničkom projektu „Gasproma” i „Srbijagasa” gde ruski partner ima 51 a srpska strana 49, zahvaljujući kome je ovo skladište posle 25 godina prvi put počelo da radi. U prvoj fazi kapacitet je bio 450 miliona kubika sada će se proširiti na 750 miliona. – Osim povećanja ukupnog kapaciteta očekuje se i povećanje dnevnog kapaciteta sa sadašnjih pet na maksimalno 10 miliona na dan. To praktično znači da sada u slučaju restrikcija ili prekida isporuka gasa na zalihama imamo ovog energenta za 75 dana – kaže Bajatović. Ali, dodaje on, to nije jedina

Ekonomija

10.11.2018 u 17:13

Gorivo opet pojeftinjuje

Gorivo u Srbiji nastavilo je da pojeftinjuje, kako je „Politika” i pisala početkom nedelje, pa je litar benzina juče na pumpama koštao za oko dva dinara manje, a dizel prvi put posle dužeg vremena za oko 50 para, s tendencijom daljeg pada cena. Ono što bi, međutim, moglo da pokvari „sreću” vozačima, jeste izuzetno nizak vodostaj reka, koji će dodatno otežati dopremanje nafte i derivata baržama narednih dana. A svako zaustavljanje brodova s ovim teretom dodatni je trošak za naftne kompanije koji se prelije na džepove vozača. – Cena goriva bi već sada mogla biti još niža da se ne uvozi. Ovako troškovi transporta to ne dozvoljavaju. Iako ovo nije znatnije pojeftinjenje derivata, važno je, pogotovo kada je reč o evrodizelu, kaže Mićović. On podseća da se jedna trećina evrodizela

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jasna Petrović-Stojanović