Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.72	117.37
102.73	103.35	103.04
126.86	127.63	127.24

Ekonomija

26.08.2016 u 22:05

Ima li nade kad supružnici ostanu bez zarade

Mladi, obrazovani ljudi bez posla, koji žive od roditeljske pomoći, njihove plate, ili penzije, čini se, da su još dobro i prošli. Za razliku od njih, kojima još ima neko da pomogne, ima onih kojima ne mogu priteći u pomoć ni otac, ni majka, jer ni sami nisu na platnom spisku, pa pod jednim krovom živi njih troje, četvoro, pa i više, bez dinara. Najčešće je reč o roditeljima koji su proglašeni tehnološkim viškom, a koje u srednjim godinama teško koji poslodavac hoće ponovo da zaposli. Pri tom, još nemaju uslov za penziju. Udruženje sindikata penzionera Srbije skrenulo je nedavno pažnju Fiskalnom savetu, vladi i javnosti na poražavajući podatak da u Srbiji 200.000 penzionera izdržava svoju unučad i nezaposlenu decu. Koliko je roditelja u Srbiji koji dele sudbinu svoje nezaposlene dece? Na

Ekonomija

23.08.2016 u 22:00

Što nam je duži životni vek, duži je i radni

Jedna invalidska penzionerka iz Beograda svoju penziju prima već 70 godina. Prvu penziju primila je davne 1946. godine. Koliko danas godina ima, ne želi da otkriva, jer dame se za godine ne pitaju. Ona je jedna od retkih koja dugo već dočekuje poštara s penzijom, mada je činjenica, a to potvrđuje i statistika Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, da žene u proseku, primaju duže penziju od muškaraca. Prema podacima za 2015. godinu, kada su u pitanju starosne penzije, muškarci u proseku penziju primaju 17, a žene 19 godina, dok u slučaju invalidskih penzija muškarci penziju primaju 18, a žene 22 godine. S obzirom na to da se starosna granica za odlazak u penziju stalno povećava i kod nas i u zemljama Evropske unije, postavlja se pitanje koliko će ubuduće biti penzionera koji će narednih

Ekonomija

22.08.2016 u 08:46

Srpske banje između propadanja i razvojnog aduta

Imovina najstarijih ne može da se rasprodaje kao alajbegova slama, poručuju iz Udruženja sindikata penzionera Srbije i oštro osuđuju ideju o prodaji banja koje su građene parama današnjih penzionera. – Oni koji nikada nisu ulagali u PIO fond, niti učestvovali u stvaranju kapitalnih dobara, nemaju pravo da odlučuju i da rasprodaju imovinu koja nije njihova. Prosto je neverovatno da rukovodstvo PIO fonda podržava prodaju sopstvene imovine, vredne, procenjuje se, pet milijardi evra – kaže za naš list Mihajlo Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije za grad Beograd. – Ako se zna da je ta imovina stvarana decenijama s namerom da sačuva kapital PIO fonda, obezbedi penzije onima koji su završili radni vek i donese dodatne prihode, pitamo se danas kako je moguće da naslednici žele

Ekonomija

19.08.2016 u 22:00

Energetska zajednica ne može da uvede sankcije Srbiji

Energetska zajednice jugoistočne Evrope, drugi put od početka ove godine najavljuje sankcije Srbiji, zbog „Srbijagasa”. Prvi put početkom marta Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope, najavio je da bi Srbiji zbog nerešenih pitanja u energetici, od 1. jula mogle da budu uvedene energetske sankcije što je tada ministar energetike Aleksandar Antić ocenio kao „čistu politiku”. Kako je Kopač tada objasnio, sankcije bi bile simbolične, poput zabrane glasanja na sastancima EZ i uskraćivanje naknade za troškove dolazaka koji su tokom prošle godine iznosili 5.027 evra, ali i ozbiljnije, kao što je uskraćivanje evropskih sredstava iz IPA fondova Srbiji iz oblasti energetike. Ovoga puta, kako pišu pojedini mediji, Srbiji je dat rok do sredine oktobra da

Ekonomija

20.08.2016 u 08:30

Svadba ne garantuje nasleđivanje penzije

Stjuardesa koja je pre nekoliko godina dobila otkaz, a koja još uvek ne ispunjava uslove za starosnu penziju pa je već neko vreme bez ikakvih primanja, u nadi da može da pomogne sebi potražila je ovih dana pomoć PIO fonda. Ona je uz obrazloženje da se pre 15 godina razvela i da ima decu koja sada imaju i svoju decu, zatražila da joj se prizna porodična penzija. Smatrala je, da samim tim što je bila udata, a bivši muž je preminuo, i iz braka s njim ima dvoje dece, ima pravo i na njegova primanja. Čitala je, kaže, kada se javila našoj redakciji, da u pojedinim slučajevima bivše žene imaju pravo i na po dve penzije, pa ne zna što ona ne bi imala na jednu. Bar po osnovu zajedničke dece iz tog, kako kaže, propalog braka. U Fondu PIO, kažu, da pravo na porodičnu penziju imaju samo supružnici iz

Ekonomija

19.08.2016 u 08:05

Gradnja auto-puta Niš–Priština sredinom naredne godine

Poruka premijera Aleksandra Vučića, poslata iz Pariza početkom jula posle susreta sa albanskim kolegom Edijem Ramom, da će raditi na tome da odnosi Srbije i Albanije budu što bolji, u cilju očuvanja regionalne stabilnosti, ali i zbog ekonomskih interesa naših građana, polako počinje da se realizuje. U prvi plan, bar što se tiče ekonomskih interesa, mogao bi izbiti auto-put Niš–Priština, o čemu će se, kako se saznaje, razgovarati i prilikom očekivane posete albanskog premijera Srbiji, u oktobru ove godine. – Reč je o projektu od strateške važnosti, čija će realizacija doprineti da Srbija potvrdi svoju ulogu saobraćajnog čvorišta zapadnog Balkana, kao i boljem ekonomskom povezivanju i bržem rastu celog regiona – kažu u Ministarstvu građevina, saobraćaja i infrastrukture, na čijem čelu je

Ekonomija

17.08.2016 u 21:04

PIO fond podržava prodaju banja

Imovina penzijskog fonda u čiju se gradnju od sredine sedamdesetih ulagalo širom Srbije i koja se danas procenjuje na oko pet milijardi evra, mogla bi uskoro da dobije novog gazdu. Umesto penzijskog fonda, banjama i rehabilitacionim centrima, upravljaće po pola država i novi privatni vlasnik. A tamo gde za to bude prilike, država je spremna i da sve prepusti novom vlasniku. Osim banja i RH centara, PIO fond je u prošlom veku izgradio više od 225 zdravstvenih ustanova – od dispanzera i bolnica, do Kliničkog centra Srbije u Beogradu, u koji je uloženo oko 35 miliona evra. Izdvajala su se sredstva za izgradnju specijalnih škola za invalidnu decu, kao i za desetine zaštitnih radionica namenjenih za zapošljavanje invalida rada. Novac se ulagao i u prevenciju od širenja zaraznih bolesti, pa

Ekonomija

13.08.2016 u 18:05

Cena auto-gasa kao na početku godine

Cene benzina i dizela u Srbiji treću nedelju zaredom su u padu. Prosečna maloprodajna cena dizela, u odnosu na prethodnu sedmicu, manja je za 80 para za litar, benzina za 45 para, dok je TNG auto-gas poskupeo za dinar i po i sada se toči po gotovo identičnoj ceni kao na početku godine, kada je koštao 69,22 dinara, a sada 69,42 dinara, pokazuju poslednje analize Udruženja naftnih kompanija Srbije. Litar benzina košta 131,83 dinara, dizela 137,62 dinara. Od kraja jula do danas, auto-gas je poskupeo za oko pet dinara sa 65,33 na 69,42 dinara za litar, a glavni razlog je najnoviji skok cena na berzi nastalih zbog promena u Poljskoj, Ukrajini i Belorusiji. – Srpski proizvođači i uvoznici auto-gasa ovo gorivo nabavljaju mahom u Ukrajini i Belorusiji. Čim je tamo došlo do skoka cene

Ekonomija

10.08.2016 u 22:00

Minimalac veći za pet odsto

Neizvesnosti više nema. Minimalna cena rada od 121 dinar po satu, posle dve godine, biće povećana. To je, između ostalog, u svom ekspozeu pre dva dana poručio premijer Aleksandar Vučić, izjavivši da je vlada spremna da razgovara sa svim partnerima iz Socijalno-ekonomskog saveta. – Zalagaćemo se za uvećanje minimalne cene rada i minimalne zarade i očekujem da ćemo takav dogovor i postići – najavio je premijer. Time su nestale i sve sumnje sindikata da od njihovih pregovora s poslodavcima nema ništa, ako vlada ne da saglasnost da se minimalac poveća.

Ekonomija

11.08.2016 u 09:00

Cene grejanja po sistemu toplo-hladno

Beograđani koji ovih dana iznajmljuju stanove imaju muku da nađu stanare. Prvo pitanje stanodavcima više nije kolika je cena iznajmljivanja stana, već da li stan ima parno grejanje. Čim čuju da ima, zahvale se. Skupo im je da plaćaju grejanje cele godine čak i za male stanove, a kamoli za one od 100 i više kvadrata, jer im u tom slučaju račun dođe više od 100 evra, što je za većinu polovina mesečne kirije. Ali, postoje i dodatni razlozi zašto neće stan priključen na toplanu. Kao što je na primer nedavni zahtev niške toplane da grejanje poskupi za 20 odsto. Visoka cena grejanja po kvadratu i teška ekonomska situacija glavni su razlog što se lane oko 300 domaćinstava u Zaječaru odjavilo sa toplana. Da bi ovaj negativni trend zaustavili i pred nastupajuću grejnu sezonu, komunalci su

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jasna Petrović-Stojanović