Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Ekonomija

01.01.2021 u 18:00

Bez struje pet godina, ali moraju da plaćaju angažovanu snagu

„Mojoj prijateljici koja nema para isključili su struju u lokalu pre pet godina. Od tada joj, međutim, i dalje svakog meseca dolazi račun na 1.200 dinara za takozvanu angažovanu snagu. Na taj iznos joj se zbog neplaćanja zaračunava i kamata. Dakle, nema struju, ne radi, a naplaćuju joj nepostojeću angažovanu snagu. Lokal ne može da proda upravo zbog velikih dugova za struju”, piše u svom komentaru na sajtu čitalac „Politike” P. M. Upitani o čemu se radi i da li angažovana snaga mora da se plaća bili u mraku ili ne, mr Željko Marković, doskorašnji direktor u EPS-u, sada konsultant za energetiku u „Dilojitu”, kaže da angažovana snaga predstavlja tarifni element na osnovu koga se obezbeđuje prihod operatora distributivnog sistema, i predstavlja zakup kapaciteta priključka. – To praktično znači

Ekonomija

25.12.2020 u 22:00

I najsiromašnijima na računu za struju naknada za zelene kilovate

Posebnu naknadu za zelene kilovate koja je odlukom Vlade Srbije od 18. decembra uvećana više od 4,6 puta, sa 0,093 na 0,437 dinara po kilovat-času, plaćaće i socijalno ugroženi potrošači u Srbiji. Odnosno, oni koji inače imaju pravo na besplatne kilovate struje i određenu količinu gasa. Oko 70.000 njih koji su ostvarili pravo na ovu pomoć. Iako je, dakle, reč o najsiromašnijem delu stanovništva i država ih poslednjih godina kroz ovu uredbu o socijalno ugroženim kupcima pomaže, s druge strane u obavezi su da plaćaju stavke poput ove, kojom se stimulišu domaći i strani investitori da još više grade i proizvode zelene kilovate koje potom po značajno višim cenama od EPS-ove struje iz uglja isporučuju istom tom javnom preduzeću. Pošto „Elektroprivreda Srbije” ne može sama finansijski da

Ekonomija

23.12.2020 u 22:00

Zbog korone umesto u Torontu završili na aerodromu Hitrou

Da virus korona ne mora obolelog samo da „prikuje” za krevet, nego i potpuno zdravog da zatvori na aerodromu u belom svetu potvrdila je četvoročlana porodica Gnjatović koja je iz Beograda u ponedeljak pre podne krenula redovnim letom preko Londona za Kanadu, gde inače živi. Kako priča Zorica Gnjatović, majka maloletnih dečaka s kojima je bila u poseti roditeljima, našli su se u čudu kada su po sletanju na aerodrom Hitrou saznali da ne mogu dalje. – Najnormalnije smo poleteli avionom „Er Srbija” iz Beograda. To je bio prvi let za London tog dana, a drugi po podne oko 17 časova. Po sletanju smo krenuli da čekiramo karte jer smo samo u tranzitu u Londonu, ali pošto je Kanada već bila tog jutra obustavila letove, nismo imali kud. Nije nam bilo jasno ni kako nas na aerodromu u Beogradu niko nije

Ekonomija

20.12.2020 u 21:43

Bez smanjenja taksa za uvođenje gasa

Od ideje da se lokalne samouprave odreknu barem dela taksa za priključak na gas kako bi se potencijalni potrošači privoleli da gasifikuju svoja domaćinstva, nije se mnogo odmaklo. S umanjenjem tih taksa, priključak za gas bi koštao gotovo upola manje, oko 780 evra. Prema informacijama kojima raspolaže Ministarstvo energetike, lokalne samouprave nisu organizovano razmotrile ovo pitanje. Zato će naredni korak ovog ministarstva ići u pravcu sagledavanja svih mogućnosti promocije korišćenja gasa kao energenta, potvrđeno je „Politici”. Razlog zašto se u Srbiji u većoj meri ne troši gas jesu upravo visoke takse, koje većina domaćinstava ne može da plati. Prema podacima prvog čoveka Agencije za energetiku Srbije Dejana Popovića, samo za šest upravnih okruga može da se kaže da su potpuno

Ekonomija

18.12.2020 u 22:00

„Turski tok” kroz Bugarsku spreman da propusti prve količine gasa

Gasovod „Turski (Balkanski) tok” preko Bugarske spreman je da propusti prve količine gasa ka Srbiji. U toku je postupak tehničkog prijema gasovoda, potvrdio je juče izvršni direktor „Bulgargtransgasa” Vladimir Malinov za „Medijapul”. Kako prenose bugarski mediji, predstoji punjenje gasovoda. Budući da su još početkom novembra spojene cevi srpskog i bugarskog dela „Turskog toka”, gas će nakon prijema radova početi da stiže u našu zemlju, čime je konačno rešeno pitanje snabdevanja ovim energentom iz još jednog pravca, a ne samo preko Ukrajine. Spremna i jedna od dve kompresorske stanice na trasi, Rasovo u Bugarskoj. Ruski gas će se transportovati od Turske kroz Bugarsku do Srbije i u Mađarsku. Izgradnja „Balkanskog toka” je počela 2019. godine i pored čestih pretnji Vašingtona i

Ekonomija

13.12.2020 u 21:00

Vek odgovornosti za sigurnu budućnost

Banka Poštanska štedionica uspela je da opstane i traje već ceo vek uprkos izazovnim okolnostima u kojima je često poslovala od osnivanja daleke 1921. godine. Danas je Poštanska štedionica sve što jedna državna banka treba da bude: jaka, sigurna i stabilna finansijska institucija sa jasno artikulisanim državnim interesom, koja svojim poslovanjem doprinosi važnom cilju, stvaranju uspešnije i bogatije Srbije, kaže u razgovoru za „Politiku”, Bojan Kekić, predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica, povodom jubileja 100 godišnjice postojanja i rada ove banke. – Čast mi je da sam od kraja 2016. godine predsednik Izvršnog odbora, prvi među jednakima u jednoj takvoj instituciji. U poslovnom smislu, upravo ta 2016. bila je veoma izazovna godina, pre svega zbog nasleđenih problema

Ekonomija

11.12.2020 u 22:00

Krajnji rok za penzionisanje u ovoj godini 31. decembar

Zaposleni koji žele da se penzionišu po propisima koji važe za ovu godinu trebalo bi do 30. decembra da raskinu radni odnos, kako bi najkasnije 31. decembra podneli zahtev za ostvarivanje prava na penziju. Ukoliko to ne urade, podnošenje zahteva 1. januara i kasnije podrazumeva primenu uslova koji važe u toj novoj godini, a koji su drugačiji, potvrđuju u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ukoliko, dakle, onaj ko je stekao uslov za penziju po propisima za 2020. godinu zakasni makar i jedan dan s predajom zahteva za penzionisanje, granica za odlazak u starosnu penziju kod žena se pomera za dva meseca, tako da je uslov koji treba da ispune u 2021. godini 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca uslovi se ne menjaju, već je i dalje

Ekonomija

09.12.2020 u 12:15

Isplata jednokratne pomoći penzionerima počinje u četvrtak 17. decembra

Za oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji jednokratna pomoć od po 5.000 dinara počeće da se isplaćuje od četvrtka 17. decembra, potvrdili su u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kako se navodi na sajtu PIO fonda, na osnovu zaključka vlade Srbije, fond će isplatiti novčanu pomoć svim penzionerima, korisnicima privremene naknade – invalidima rada druge i treće kategorije invalidnosti i invalidnoj deci. Pravo na ovu pomoć imaju i korisnici privremene naknade kod Fonda PIO, a koji su pravo ostvarili zaključno sa 9. decembrom 2020. godine. Korisnicima kojima rešenje o priznavanju prava na penziju i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja budu doneta posle 9. decembra 2020. godine, novčana pomoć će se isplatiti jednokratno, nakon uspostavljene isplate prava, ističu u PIO

Ekonomija

06.12.2020 u 11:42

Snabdevanje strujom na Kosmetu neće biti ugroženo

Vest koju su preneli pojedini kosovski mediji da je za ponedeljak 14. decembar planirano da KOSTT (Kosovski operator prenosnog sistema i tržišta) preuzme upravljanje nad elektrosnabdevanjem na severu Kosova, zbog čega se dovodi u pitanje buduće snabdevanje strujom ovog dela srpske pokrajine, pa i sudbina zaposlenih srpskih radnika u „Elektromreži Srbije”, iz Kancelarije za KiM su poručili da „ne treba podlegati politički motivisanim spinovima koji imaju za cilj da među građane na KiM unesu nesigurnost”. Ono što je najvažnije jeste da snabdevanje strujom na severu KiM neće biti ugroženo ni na koji način, istakli su u Kancelariji za KiM. Oni, kako se navodi u saopštenju, povodom kampanje dezinformacija vezanih za pitanje energetike na severu KiM, obaveštavaju javnost da će se do

Ekonomija

04.12.2020 u 22:00

Penzije za dve godine realno veće za osam odsto

Predlogom budžeta za 2021. predviđen je deficit od 178,5 milijardi dinara, što je tri odsto BDP-a i neznatno veći deficit na nivou opšte države od oko 180,3 milijarde dinara. Ovaj plan, međutim, počiva na optimističnoj pretpostavci da će rast BDP-a u 2021. biti visokih šest odsto, koja lako može da se ne ostvari, navodi Fiskalni savet. U slučaju nižeg privrednog rasta, javni prihodi se ne bi realizovali po planu, pa bi deficit mogao biti osetno veći od tri procenta BDP-a (blizak četiri procenta BDP-a), a učešće javnog duga u BDP-u, umesto da se zakoči, nastavilo bi da raste (preko 60 procenta BDP-a). Deficit koji će nastati zbog povećanih izdataka za zdravstvo i penzije, budući da su znatno iznad održivog nivoa, načelno je u redu i ne bi trebalo da predstavlja trajan izvor nestabilnosti

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jasna Petrović-Stojanović