Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

07.10.2020 u 09:06

Da li će u Indiji srpska jabuka zameniti poljsku

U Indiju će sutra krenuti prva isporuka srpskih jabuka. Kako je za „Politiku” potvrdio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, za početak će to biti osam kontejnera. Nakon pregleda i provere kvaliteta izvesno je da bi naši proizvođači mogli da očekuju i stalni izvozni aranžman jabuka u Indiju, istakao je on. Takva mogućnost najavljena je još u februaru ove godine kada je bilo reči o šansi da Srbija s Indijom napravi više sporazuma o trgovini i izvozu. Među nekoliko najperspektivnijih proizvoda našla se i jabuka, budući da je Indija, iako je peti najveći svetski proizvođač, takođe i veliki uvoznik ovog voća sa potrošnjom od više od dva miliona tona godišnje. Srbija trenutno oko 80 procenata jabuka izvozi u Rusiju, što je za naše voćare i dalje najperspektivnije tržište.

Ekonomija

30.09.2020 u 09:04

Zbog straha od korone gomilaju se zalihe žitarica

Iako će konačni podaci o prinosima u ovoj godini biti objavljeni u martu 2021, već sada je jasno da je Srbija, kada je reč o žitaricama, imala uspešnu godinu, posebno za ratare koji su sejali žito i kukuruz. Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku od 5. septembra ove godine, u Srbiji je ostvarena proizvodnja pšenice od 2,9 miliona tona, što je za 17,3 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Očekivana proizvodnja kukuruza je oko osam miliona tona ili 9,6 procenata više u odnosu na 2019. U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja soje (15,1 odsto), a manja suncokreta (8,8 procenata) i šećerne repe (10,5 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2010–2019), proizvodnja pšenice je veća za 17,8 odsto, kukuruza za 29,4, suncokreta za 26,3 i soje za 60,3

Ekonomija

27.09.2020 u 21:00

Traže oznake za domaću svinjetinu

U svim državama EU raste strah da će zbog afričke kuge svinja u Nemačkoj i kineske blokade doći do velikog pada cena mesa, što bi moglo pogubno da utiče na domaće proizvođače. Zabrana izvoza je već izazvala probleme na nemačkom tržištu – cena svinjskih polutki pala je za 13 odsto, a prasadi za čak trećinu. Lančano će se ovo proširiti i na druga tržišta. Posle Austrije, čiji su predstavnici pozvali građane da svesno kupuju domaće meso bez obzira na to što je skuplje od uvoznog iz Nemačke, oglasilo se i hrvatsko udruženje proizvođača, ističući da tom sektoru preti kolaps ako tržište preplavi uvozno jeftino meso. Po njihovoj proceni, šteta bi mogla da bude veća od 100 miliona evra. – Zato tražimo hitan angažman vlade da domaće proizvode zaštiti posebnim oznakama u maloprodaji – rekli su

Ekonomija

23.09.2020 u 22:00

Afrička kuga u Nemačkoj obara cenu svinjetine

Nemačka industrija mesa ozbiljno je poljuljana odlukom Kine da zbog pojave prvih slučajeva afričke kuge svinja (AKS) na teritoriji te države zabrani uvoz nemačke svinjetine. Kina, i sama duboko pogođena epidemijom ove smrtonosne bolesti životinja, pokušaće da se svinjetinom snabde iz drugih izvora, verovatno najpre iz Amerike. Zbog desetkovanog stočnog fonda, od 2019. do 2020. kineski uvoz mesa je udvostručen. Nemačka će takođe tražiti izlaz za plasman svojih zaliha budući da je dosad, kao najveći snabdevač Kine, godišnje u tu zemlju isporučivala trećinu svog ukupnog izvoza i inkasirala oko milijardu evra godišnje. Istovremeno, Nemačka pokušava da ugasi požar. U pokrajini koja se graniči sa Poljskom, gde je virus pronađen kod divljih svinja, podignuta je četiri kilometra duga

Ekonomija

19.09.2020 u 10:44

Proizvođači junadi predlažu put za izlazak iz krize

Proizvodna grupa uzgajivača junadi „Agroprofit” pozvala je vladu da razmotri izmenu uredbu koja je usvojena kao pomoć ovom sektoru. U pismu koje su poslali premijerki Ani Brnabić, ističe se da je država pokazala dobre namere izdvajanjem novca za dodatne podsticaje tovljačima junadi koji su osetili najveći udar pandemije, ali da bi izmenama uredbe, koja je doneta 4. septembra i dopunjena deset dana kasnije, pomoć proizvođačima mogla da bude bolje usmerena. Podsetimo, reč je o dodatnom podsticaju u ovom sektoru od dva miliona evra. Ova grupacija, koja okuplja 220 gazdinstava, saopštila je da mnogi stočari koji im se javljaju ne vide mogućnost za brže i veće otvaranje tržišta junadi na osnovu donete uredbe i izmena. – Želimo da pomognemo da se ovo tržište što pre otvori i zato

Ekonomija

16.09.2020 u 22:00

Najviše poskupeo šećer, a pojeftinile govedina i ovčetina

Cene hrane ponovo su u avgustu porasle na svetskim tržištima i dostigle najviši nivo od februara, kada je virus korona počeo da se širi svetom. Ovakvu situaciju podstakla je jača potražnja i slabiji dolar, navodi se u izveštaju koji je pre nekoliko dana objavila Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO. Indeks cena potrošačke korpe FAO koji prati osnovne prehrambene proizvode porastao je u julu dva odsto u odnosu na prethodni mesec. Proteklog meseca najviše su porasle cene šećera, za 6,7 odsto u odnosu na jun. Biljna ulja bila su skuplja za 5,9 odsto, a najveći uticaj na taj rast imalo je palmino ulje, koje se kao sastojak sve više koristi u prehrambenoj industriji. Prema rečima stručnjaka, sporiji tempo proizvodnje uticao je na cenu palminog ulja, ali su i cene

Ekonomija

14.09.2020 u 09:32

Srbija je izvozila hranu i u najtežim trenucima pandemije

Već nakon prvog udara kovida 19, uvođenja karantina i prekida saobraćajnih veza, širom Evrope su sve glasnije bile inicijative da države moraju da povećaju sopstvene zalihe hrane i bolje se pripreme za sve moguće buduće scenarije. Da li je Srbija prehrambeno sigurna zemlja i jesmo li spremni za eventualno novi talas koji epidemiolozi najavljuju za kraj godine? U razgovoru za „Politiku” Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kaže da smo „apsolutno sigurni” u prehrambenom smislu, ali i kada se šire govori o spremnosti za novi talas. – Najveći broj zemalja, ne samo u Evropi nego i u svetu, pokrenuo je pitanje sopstvenih robnih zaliha. Mnogi imaju problem i to se videlo odmah po izbijanju pandemije. To nije bio slučaj sa Srbijom, naprotiv. Izvozili smo hranu u

Ekonomija

13.09.2020 u 09:41

Hrvati zbog nestašice uvoze šljive iz Srbije

Ko od koga uvozi voće, ko je uspešniji u podizanju zasada i šta se može očekivati na tržištu, jedna je od glavnih tema u regionu ove sezone budući da cene voća rastu. Hrvatski mediji prenose da u toj državi voće uveliko uvoze i da jedu šljive iz Srbije, Moldavije i Severne Makedonije jer su njihove proizvodne površine značajno smanjene. Uvoze i velike količine suve šljive – dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije. Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća – od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza, dodaje se. – Susedna Srbija proizvodi oko 500.000

Ekonomija

10.09.2020 u 22:00

Zagreb plaši Matijevićevo širenje u istočnoj Hrvatskoj

Deo hrvatskih privrednika nije oduševljen idejom da jedan od najvećih srpskih zemljoposednika Petar Matijević kupi uspešnu poljoprivrednu firmu „Agrotovarnik” i njeno zemljište u Slavoniji – na samoj granici Hrvatske i Srbije. Zbog vesti o Matijevićevoj nameri da, uprkos preprekama i protivljenjima menadžmenta te firme, plati 10 miliona evra za njeno preuzimanje, usprotivili su se i pojedini hrvatski biznismeni. Prema pisanju portala „Agrosmart”, Hrvatska poljoprivredna komora pozvala je premijera Andreja Plenkovića da hitno dođe u Osijek i onemogući da srpski biznismen dođe u posed oranica tovarničkog preduzeća. Petar Matijević potvrdio je za „Politiku” da je njegova kompanija iz Hrvatske „MPZ agrar” iz Starih Jankovaca dala ponudu za preuzimanje „Agrotovarnika”. Buru u

Ekonomija

04.09.2020 u 22:00

Samo Poljska proizvodi više smrznutog voća od nas

Po proizvodnji smrznutog voća Srbija zauzima drugo mesto u Evropi, odmah iza Poljske, a dobre su nam pozicije i u sektoru proizvodnje cigareta i suncokretovog ulja. Kako je objavio sajt „Makroekonomija”, Srbija bi učlanjenjem u Evropsku uniju unela više od dva odsto poljoprivredno-prehrambene ekonomije i ovo je jedini sektor gde smo natprosečno razvijeni u odnosu na EU. Evropska statistika Evrostat poseduje bazu podataka o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje po zemljama. Analizom „Makroekonomije” obuhvaćeno je 428 proizvoda prehrambene industrije od ukupno 4.476, a precizira se i koliko bi neki od najuspešnijih sektora povećali ukupnu proizvodnju EU da je Srbija članica. Smrznuto voće smatra se proizvodom prehrambene industrije, a ne poljoprivredne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ivana Albunović