Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Ekonomija

30.06.2020 u 21:55

Borba za cenu oblačinske višnje

Dok na beogradskim pijacama cena višnje lošijeg kvaliteta i dalje ne pada ispod 100 dinara, a krupnije se prodaju i po ceni od 180, iz raznih krajeva Srbije stižu apeli voćara da im otkupljivači za kilogram tog voća nude svega 25 dinara. Jasno je da su proizvođači nezadovoljni trenutnom ponuđenom cenom. Kako je preneo Tanjug, najpre se nekoliko njih iz sela Donja Rasovača žalilo da hladnjačari odbijaju da otkupljuju višnju prve klase jer smatraju da je reč o drugoj klasi i za nju nude svega 25 dinara po kilogramu. Najnovija dešavanja neprihvatljiva su i za voćare iz Topole i Merošine, poznate po uzgoju oblačinske višnje. Kako su preneli mediji, u selu Vinča kod Topole održan je i protest voćara iz ovog kraja zbog niske otkupne cene. Proizvođači smatraju da je to nedopustivo jer takva cena ni blizu

Ekonomija

25.06.2020 u 21:30

Desetkovani malinjaci u zapadnoj Srbiji

Na početku berbe u zapadnoj Srbiji, glavnom malinarskom kraju, veliki broj malinjaka stradao je u poplavama ali se tačne razmere štete još ne znaju. Predsednik opštine Arilje Miloš Nedeljković rekao je juče za Tanjug da je poplavljeno oko 650 hektara useva, najviše maline, koje su stigle za berbu, zbog čega je „narod u problemu” i apelovao na državu da pomogne oko sanacije štete. Uz, inače, očekivani slabiji rod ovog voća to će biti novi udarac za proizvođače ali će sigurno uticati i na pad priliva novca koji naša zemlja ostvaruje od izvoza maline. Nezvanične prognoze su da ćemo, zbog sveukupne situacije s proizvodnjom maline a posebno posle poslednjih ekstremnih padavina, ove godine u najboljem slučaju moći da računamo na proizvodnju od 50.000 do 55.000 tona. Stručnjaci napominju da je

Ekonomija

18.06.2020 u 22:00

Nove polemike oko cene žita

Da li država može da garantuje cene poljoprivrednih proizvoda, pitanje je koje se poslednjih dana često pominje, čak i u kampanji pojedinih opozicionih stranaka. Ili da pre berbe ili žetve, objavljivanjem cena, utiče na tržišna kretanja i najčešće dovede do usijanja napete odnose između proizvođača i otkupljivača. Ovakav zahtev nedavno je potekao od Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije. Predsednik skupštine ovog udruženja Ivan Vučković nedavno je rekao za Betu da su proizvođači od Republičke direkcije za robne rezerve tražili da, pre žetve, objavi cenu pšenice od 22 dinara po kilogramu, što bi, kako je istakao, „povuklo” cenu otkupljivača, ali da su ostali uskraćeni za odgovor. Država je, kako je rekao, najpre ignorisala taj zahtev, ali je juče ipak tim povodom bio sazvan

Ekonomija

11.06.2020 u 22:40

Prva ponuđena cena za malinu – 250 dinara

Pred sam početak berbe maline u mačvanskom kraju juče je objavljena vest da je jedna hladnjača ponudila proizvođačima 250 dinara za ekstra klasu ovog voća. Za sada je sa ovom ponudom, navodno, izašla samo jedna hladnjača iz Pančeva. Iako nas do berbe u glavnim malinarskim krajevima dele oko dve sedmice, jasno je da je ovo i više nego dobra vest za proizvođače, kojima je prošle godine, u isto vreme, za malinu najpre nuđeno svega 100 dinara. Inače, prosečna prošlogodišnja cena dostigla je kasnije između 160 i 180 dinara. Da li sve ovo može biti nagoveštaj uspešne sezone za srpske malinare, ipak je još neizvesno. Predsednik radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, koju je vlada formirala u maju ove godine, Velimir Stanojević rekao je juče za „Politiku” da su zalihe

Ekonomija

10.06.2020 u 22:35

Kako će pandemija uticati na izvoz jabuka u Rusiju

Srbija je samo u prva tri meseca ove godine izvezla oko 56.000 tona jabuka, po prosečnoj ceni od 0,73 evra, i to najvećim delom na tržište Rusije. Izvoz srpske jabuke 2019. bio je vredan 120 miliona dolara, a da li će do kraja godine taj rezultat biti ostvaren za sada je neizvesno zbog posledica pandemije, koje, po mišljenju stranih stručnjaka, neće zaobići ni ovaj sektor agrara. Ruski mediji u toku najjačeg talasa širenja virusa u Evropi preneli su prognoze stručnjaka FAO koji je upozorio na izuzetno tešku sezonu, kao i da bi globalna trgovina jabuka (vredna osam milijardi) mogla da padne za oko jednu milijardu. Smanjenje tražnje, prema tom scenariju moglo bi da dovede do kolapsa i rekordno niskih cena svežih jabuka. Ukoliko se to dogodi, najveće posledice mogle bi da imaju Poljska, Moldavija,

Ekonomija

22.05.2020 u 21:55

Poljoprivrednici i dalje izbegavaju da plaćaju osiguranje

Dok komisije procenjuju konačnu štetu od poslednjeg nevremena koje je zadesilo pojedine krajeve Srbije, već sada je jasno da je za jedan deo poljoprivrednika ovogodišnja berba već sada završena. Kako prenose lokalni mediji, grad veličine oraha uništio je povrće, maline, kupine, šljive... Najviše su stradali područja Sjenice, Peštera, Raške, Kruševca, Aleksandrovac, Trstenika, okolina Kraljeva i Kosovsko Pomoravlje. Na nadoknadu štete moći će da računaju samo oni poljoprivrednici s polisom osiguranja. A to je i dalje mali broj njih u odnosu na prosek EU od 50 procenata. Profesor Nebojša Žarković, stručnjak u oblasti osiguranja, kaže za „Politiku” da je, prema poslednjim podacima, osigurano svega 12 odsto ukupnih poljoprivrednih površina koje se obrađuju. Ova informacija potvrđena

Ekonomija

14.04.2020 u 21:55

U Srbiji počela da radi „E-pijaca”

Prvu e-pijacu, koja je dostupna svim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji, koji zbog pandemije ne mogu robu da prodaju na pijacama, prvog dana rada posetilo je više od 19.000 ljudi. Ministarstvo poljoprivrede, koje je pokrenulo ovaj projekat, saopštilo je da je na njoj prvi dan registrovan 771 proizvođač hrane, a da je u prvom satu rada jedno gazdinstvo iz Trstenika prodalo tonu šargarepe. Broj prijavljenih proizvođača, dodaju, povećava se iz dana u dan, a juče ih je već bilo 1.329. – U prvom satu rada ove tržnice preduzeće koje snabdeva trgovinske lance od malih proizvođača kupilo je povrće i mlečne proizvode za pola miliona dinara – kažu u Ministarstvu poljoprivrede i dodaju da svaki građanin pretragom željenih proizvoda na „E-pijaci” može direktno da poruči robu od proizvođača

Ekonomija

10.04.2020 u 21:00

Kupci u strahu od virusa ne kupuju jagode

Pred nama je prilično neizvesna sezona u malinarstvu. Naši proizvođači i prerađivači izuzetno su podložni negativnom uticaju aktuelnih dešavanja zbog pandemije i biće potreban dobar plan, ali i intervencija države, rekao je za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić, jedan od najboljih poznavalaca stanja u ovoj proizvodnji. – Mogući su problemi s obezbeđenjem radne snage, a evidentno je nasleđeno i ne baš dobro stanje u proizvodnim zasadima maline i kupine, koje su dugo godina bile okosnica izvoza srpske privrede – kaže naš sagovornik. Ukoliko kriza potraje, Leposavić preporučuje da se na vreme pripreme skladišni kapaciteti i da se obezbedi dovoljno ambalaže za prijem i smrzavanje robe u slučaju da bude nedostatka ljudstva i nemogućnosti normalnog funkcionisanja proizvodnog procesa u

Ekonomija

26.03.2020 u 21:21

Krenuo izvoz brašna iz Srbije u region

Izvoz brašna iz domaćih mlinova krenuo je za Makedoniju i Crnu Goru, a očekuje se da će određene količine biti isporučene i u Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, izjavio je za „Politiku” Zdravko Šajatović, direktor Udruženja „Žitounija”. Ove države su i inače bile naši najveći kupci, a isporuke su stale kada je zbog izbijanja pandemije nakratko uvedena zabrana izvoza osnovnih životnih namirnica. On je istakao da odlukom, od 21. marta, nema nikakvog ograničenja što se tiče količina i da je izvoz brašna sada slobodan jer Srbija ima dosta zaliha i nema problema da zadovolji potrebe domaćeg tržišta.

Ekonomija

19.03.2020 u 22:00

Ima dovoljno žitarica, šećera, ulja, mleka

Zorica Anđelković, direktorka Republičke direkcije za robne rezerve, izjavila je za „Politiku” da su zbog novonastale situacije robne rezerve u stalnom kontaktu sa skladištarima. Ona je rekla da Srbija, kada je reč o hrani, ima dovoljno žitarica, šećera, ulja, mleka, junadi koje možemo da preradimo u meso... Državne robne rezerve čine osnovni poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, meso u živoj stoci, industrijski proizvodi, nafta i naftni derivati, voda, lekovi i sanitetski materijal, kao i sirovine za ove proizvode. Direkcija 50 procenata robe čuva u svojim skladištima, a preostale količine kod proizvođača, i to u zavisnosti od vrste robe. Kako je rekla Anđelkovićeva, kada se pojavi potreba za intervencijom na tržištu, posebno u vanrednim situacijama, u svim resornim

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ivana Albunović