Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

01.02.2017 u 19:05

Prodaja PKB-a do juna

Ministarstvo privrede će do juna ove godine doneti odluku po kom modelu će biti privatizovana Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB), saznaje „Politika”. Da li će to biti samo jedan ili kombinacija više raspoloživih modela najviše zavisi od ponude koju će na sto staviti potencijalni investitori. Njima je dat rok da se do 18. februara pismom o namerama izjasne o ceni koju nude, modelu privatizacije, investicionom programu kao i okvirnom planu poslovanja i broju radnika koje bi uposlili. – Donećemo odluku na osnovu ovih informacija kao i u zavisnosti od procene tržišne vrednosti kapitala sa stanjem na dan 31. 12. 2016. godine, na čemu se trenutno radi – navode u Ministarstvu privrede. Ako je suditi po svim dosadašnjim koracima koje je preduzimala država za PKB će se ovoga puta

Ekonomija

31.01.2017 u 10:14

Nedimović: Imamo rešenje za prodaju zemlje strancima

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je juče da država ima rešenje za prodaju zemlje strancima i da je još ostalo da se definišu rokovi, odnosno koliko će neko morati da ima prebivalište ili registrovanu firmu u Srbiji. – Ti rokovi neće biti kraći od pet a ni duži od 10 godina – precizirao je Nedimović, dodajući da očekuje da neće biti problema, već naprotiv, da će takva rešenja ići u korist domaćim proizvođačima. Potpisivanjem SSP-a naša zemlja se obavezala da će od 1. septembra ove godine omogućiti stranim državljanima i firmama da kupuju zemlju

Ekonomija

29.01.2017 u 08:30

Zašto su Kostić i Matijević odustali od PKB-a

Odustajanjem Petra Matijevića i Miodraga Kostića, dvojice najjačih domaćih kandidata za kupovinu PKB-a, sve je izvesnije da će država strateškog partnera morati da potraži među stranim kompanijama. A da je reč o ozbiljnoj nameri pokazuje i to što se i u memorandumu sa MMF-om Srbija obavezala da će ponovo raspisati tender za privatizaciju PKB-a. Za sada se kao ozbiljno zainteresovana pominje samo „Al Dahra” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata dok među preostalim, najvećim domaćim igračima iz sektora agrara do sada niko nije iskazao takve namere

Uvodnik

20.01.2017 u 22:00

Decenija agonije PKB-a

Deset godina traje agonija oko privatizacije PKB-a. Tačno toliko je prošlo od prve najave države i tadašnjeg ministra poljoprivrede Slobodana Milosavljevića da će kombinat „koji hrani Beograd i pola Srbije” morati da ode u privatne ruke. Sunovrat jedine preostale državne poljoprivredne korporacije počeo je mnogo ranije – privatizacijom i odvajanjem maloprodaje „Pekabete” i prerađivačkih kapaciteta „Frikoma”, „Imesa”, „Imleka”. Jakih preduzeća bez kojih je PKB samo obris nekadašnjeg giganta kome je ostala primarna proizvodnja koja u uslovima otvorenog tržišta i konkurencije iz inostranstva, bez dodatnih ulaganja, postaje sve manje profitabilan posao i teret za državu. Ali PKB je i dalje ogroman „komad” od 17.500 hektara zemlje, plodnih oranica u blizini reka na samo 10 kilometara

Ekonomija

18.01.2017 u 22:00

Teže „poništiti” ček nego platnu karticu

Poništavanje izgubljenog ili ukradenog bankovnog čeka u Srbiji komplikovanija je procedura nego kada izgubite platnu karticu pa čak i ličnu kartu. Iako starije generacije pamte da su se ovakve neprijatnosti nekada prevazilazile jednostavnom objavom čeka nevažećim u „Službenom glasniku” (što trenutno košta 346,5 dinara po čeku) istraživanje „Politike” pokazuje da je to samo jedan od koraka koje treba preduzeti. Da bi banka konačno prestala klijenta da duži za izgubljeni ček potrebno je da se osim banci i „Službenom glasniku” obrati i nadležnom sudu koji će pokrenuti vanparnični postupak što, naravno, može da potraje. U pojedinim bankama traže da se gubitak prijavi čak i MUP-u! Ali tek posle dobijanja rešenja o takozvanoj „amortizaciji” (sudski postupak poništavanja čeka) možete se

Ekonomija

19.01.2017 u 09:05

Srpske oranice jeftine za strance

Ako Srbija zakonskim ograničenjima do 1. septembra ne spreči ili odloži prodaju zemlje strancima, jagma za našim oranicama mogla bi da bude velika zbog izuzetno niske cene zemlje u odnosu na države Evropske unije. Zato je, po mišljenju stručnjaka, ispravan zaključak da koliko god da zemlja bude koštala u Srbiji, „za strance će biti jeftina”. Najnovije istraživanje Instituta ekonomskih nauka pokazuje da je prosečna cena hektara zemlje u Srbiji tri i po hiljade evra. Razlike po regionima su velike. Čak i u Vojvodini (Bačkoj), gde hektar najkvalitetnijih oranica može da dostigne i do 20.000 evra, to je neuporedivo manje u odnosu na evropske države gde prednjači Holandija sa cenom od 45.000 evra po hektaru. Nedeljko Malinović, direktor agencije za nekretnine „Legat”, kaže da je po

Ekonomija

16.01.2017 u 18:58

Još samo osam meseci za zaštitu srpskih oranica

Liga socijaldemokrata Vojvodine pozvala je Vladu Srbije i Ministarstvo poljoprivrede da što pre izmene Zakon o poljoprivrednom zemljištu i onemoguće prodaju zemlje strancima. U saopštenju, koje je potpisao potpredsednik LSV Branislav Bogaroški, navodi se da za osam i po meseci (1. septembra ove godine) stupa na snagu odredba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, koja omogućava državljanima EU da kupuju zemlju u Srbiji pod istim uslovima kao i naši državljani. – Kolika god cena bila, njima će biti jeftino jer je u EU zemlja skupa.

Ekonomija

11.01.2017 u 22:00

Zbog duga državi ostaju bez njiva

Ferenc Palašta iz Bajmoka krajem prošle godine praktično je ostao bez trećine porodičnog poseda. Šest jutara zemlje država je stavila pod hipoteku zbog duga prema PIO fondu od 12.000 evra. On i dalje nema novca da plati doprinose, a dugovi su u međuvremenu narasli na oko 15.000 evra. Gomila se kamata kao i velikom broju malih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji što ih stavlja u bezizlaznu situaciju. Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, svaki vlasnik poljoprivrednog gazdinstva (bez obzira na veličinu poseda) mora da plati istu osnovicu za penziono i zdravstveno osiguranje od oko 96.000 dinara godišnje. Bilo da ima tri ili sto tri košnice, sto ili samo pet hektara zemlje. Nedavno je saopšteno da je dug gazdinstava prema državi dostigao 90,8 milijardi dinara. Poreska

Ekonomija

09.01.2017 u 22:00

Banke naplaćuju i „praćenje” kredita

Iako najveću zaradu i dalje imaju na kamatama, bankarski sektor u Srbiji prošle godine beleži rekord i u dobiti od provizija i naknada. U prvih devet meseci po tom osnovu zaradili su 25,9 milijardi dinara, što ne čudi ako se zna da su neke od banaka (uz već standardne namete poput „troškova” obrade kredita) počele da naplaćuju i mesečno ili godišnje „praćenje” pozajmice. Iznos mesečne rate i kamatne stope ono je što većina banaka ističe u prvi plan kada se reklamiraju. O dodatnim, „skrivenim” troškovima govori se tek naknadno, kada je klijent već doveden pred svršen čin i na korak do realizacije pozajmice. Ovi troškovi nisu zanemarljivi, a interesantno je da su počeli da rastu 2014. godine – negde u isto vreme sa padom kamata na dinarske pozajmice. Prateći troškovi kredita bankama

Ekonomija

08.01.2017 u 10:01

U Srbiji se proizvede milijardu i po limenki

Kompanija „Bol pekidžing”, koja je pre 12 godina otvorila fabriku u Beogradu, kao jednu od prvih inostranih grinfild investicija, kupovinom britanskog „Reksama” (Rexam) postala je najveći svetski proizvođač limenki. „To će nam omogućiti da povećanim kapacitetima i boljim pozicioniranjem snabdevamo limenkama kupce širom sveta. Isporučivaćemo oko sto milijardi limenki godišnje”, kaže za „Politiku” Nenad Đurđević, generalni komercijalni direktor „Bol pekidžinga Evropa Beograd”

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ivana Albunović