Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Ekonomija

31.07.2022 u 19:05

Slabi izgledi za dobru žetvu kukuruza širom Evrope

Suša već uzima danak na srpskim poljima i u voćnjacima. Sumorne slike od sunca spaljenih biljaka i plodova voća, kao i suva ispucala zemlja, posebno u delovima Vojvodine, nagoveštavaju da ćemo neizostavno zbrajati gubitke od ovako ekstremne nepogode koja je zahvatila i čitavu Evropu. Postoji nadi da se ipak neće ponoviti katastrofalna 2012, kada je suša praktično prepolovila biljnu proizvodnju i unepovrat odnela oko dve milijarde dolara – na koliko je procenjen gubitak srpskog agrara u toj godini. Do berbe kukuruza u Srbiji, za čije se prinose najviše strahuje, ostalo još oko mesec dana. Pojedini stručnjaci smatraju da situacija s nedostatkom vlažnosti u zemljištu nije podjednako loša u svim delovima Srbije, kao i da bi ova godina, ukoliko uskoro bude padavina, mogla da bude nešto bolja od

Svet

29.07.2022 u 08:44

Još se ne zna kada će isploviti prvi brod s ukrajinskim žitom

Kao dan isplovljavanja prvog broda s ukrajinskim žitaricama iz crnomorskih luka pominjana je gotovo izvesno protekla sreda. Na berzama je ponovo zavladala nervoza. Velika očekivanja od istambulskog sporazuma oko deblokade izvoza robe iz Ukrajine čini se polako splašnjavaju. Zbog toga je najpre reagovala čikaška, a potom i sve druge najvažnije berze u Evropi. Sve do jedne poslednja dva dana ponovo su beležile rast cena pšenice i kukuruza nakon naglog pada, krajem protekle sednice, posle objavljivanja vesti da je dogovor konačno postignut. Kolebanja i tenzije se nastavljaju pa je juče došlo do novog blažeg snižavanja cena. Isto je bilo i na novosadskoj Produktnoj berzi, gde je proteklih dana uočen blagi porast cena žitarica. Kako je za Tanjug rekao direktor te berze Miloš Janjić delimično i zbog evidentne suše ali i opreznosti trgovaca na svetskim berzama zbog neizvesnosti sa i dalje „zarobljenim” žitaricama u ukrajinskoj luci.

Ekonomija

26.07.2022 u 20:08

Pad cena žita posle sporazuma u Istanbulu

Nedavno potpisani sporazumi u Istanbulu o nesmetanom izvozu ukrajinskog žita iz crnomorskih luka automatski su oborili cenu pšenice na berzama. Iako je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio da će izvoz krenuti narednih dana, odmah nakon što je vest o sporazumu objavljena u javnosti, cena pšenice na evropskom tržištu pala je za 18 evra po toni – na 333 evra, izvestio je nemački specijalizovani portal „Agrarhojt”, a prenosi Agroklub. Ovo je bilo i donekle očekivano jer se već dugo spekuliše da su u skladištima zarobljeni milioni tona ukrajinske pšenice i drugih žitarica. U međuvremenu, kopnenim putevima i evropskom železnicom, uz dosta problema zbog pretovara kontingenata, transportovane su manje količine. Poljska je bila preplavljena ukrajinskim jeftinim žitom što je dovelo

Ekonomija

17.07.2022 u 13:20

Kupinari traže pomoć antimonopolske komisije

Član Upravnog odbora Udruženja proizvođača malina i kupina u Srbiji Zoran Stojanović pozvao je Komisiju za zaštitu konkurencije da ispita da li su otkupljivači kupina dogovorom, preko noći, oborili cenu tog voća sa 180-200 dinara na 120 po kilogramu ili će blokirati hladnjače i puteve. „Vlasnici hladnjača do juče su otkupljivali kupine po 180 do 200 dinara, a juče su svi odjednom oborili cenu na 120. Sumnjamo da su se dogovorili i tražimo od komisije da odmah ispita da li je napravljen monopolski dogovor”, rekao je Stojanović za Betu. Dodao je da će, ako državne institucije ništa ne učine, blokirati hladnjače i puteve. Naveo je da je po 180-200 dinara otkupljeno oko pet odsto roda kupine koji je uprkos suši prosečan, a kvalitet dobar. Otkupljivači kupina, prema njegovoj oceni, zajedničkim

Ekonomija

13.07.2022 u 20:29

Zašto je niska otkupna cena višnje

Dok malinari obaraju rekorde u zaradama proizvođači višnje u pojedinim krajevima Srbije već nekoliko sezona imaju problema zbog niske otkupne cene tog voća. Voćari iz prokupačkog kraja nedavno su najavili da odustaju od berbe, zbog cene od 35 dinara za kilogram, a kako je objavila agencija Beta voće će nuditi i besplatno da ne bi propadalo na drveću. Rekli su da i se berba uopšte ne isplati ove sezone jer berači uzimaju 25 dinara po kilogramu, kao i da će ovakva situacija naterati mnoge da prestanu da se bave proizvodnjom višanja. Poslednja kriza oko loših cena ovog voća bila je 2020. ali se i inače one ponavljaju ciklično, na nekoliko godina. Još tada su stizali apeli proizvođača s juga Srbije da otkupljivači za kilogram višanja nude svega 25 dinara. Hladnjačari su, prema svedočenju voćara,

Ekonomija

12.07.2022 u 20:48

Očekuje se dobar rod uljarica

Cene ulja iz suncokreta novog roda ne bi trebalo da budu preveliko iznenađenje za potrošače kao što je bio slučaj prošle godine. U Srbiji se očekuje dobar rod od najmanje 735.000 tona, što je ekvivalent proizvodnje do 350.000 tona ulja, dok godišnje trošimo od 80 do 100.000 tona. Zalihe prošlogodišnjeg rafinisanog ulja i dalje su visoke, po tvrdnji izvoznika, a Vlada Srbije je pre nekoliko dana donela izmenjenu odluku o izvozu ulja kojom se plasman na druga tržišta omogućava samo proizvođačima. – Izvoz ulja, po izmenjenoj odluci, dozvoljen je registrovanim proizvođačima imajući u vidu da žetva suncokreta počinje sredinom avgusta, pa je neophodno da se rasterete skladišni kapaciteti – saopšteno je iz vlade. Kada je reč o uljaricama, očekivanja su pozitivna i u Evropskoj uniji.

Potrošač

11.07.2022 u 21:33

Trgovci očekuju veliki prelazak na biljne proizvode

Oko 30 odsto Evropljana sebe naziva fleksitarijancima i u ishrani značajno koristi zamene za meso i mlečne proizvode ili druge vegetarijanske proizvode. Reč je o ishrani koja se pretežno bazira na unosu biljaka, uz povremeno konzumiranje male količine mesa. Da će takva navika imati sve više sledbenika, prognozirao je još pre pet godina američki lanac prodavnica zdrave hrane „Whole foods”. Tako je belgijska Kompanija „Delez” nedavno objavila da želi da udvostruči svoj asortiman biljnih proizvoda do 2025. i da igra „pionirsku ulogu” u tome da ovakva hrana bude što dostupnija potrošačima. Kako se navodi, njihov trenutni asortiman na biljnoj bazi uključuje oko tri hiljade vrsta povrća, voća, orašastih plodova, plodova, semena, mahunarki i oko 400 zamena za meso i mlečne proizvode. –

Ekonomija

08.07.2022 u 10:22

Kompanija „Si end Ej” proglasila stečaj u Srbiji

Iz kompanije „Si end Ej” saopšteno je da su prinuđeni da proglase stečaj na tržištu Srbije pošto su se našli u centru skandala i navoda pojedinih medija da su, švercujući kinesku robu, oštetila budžet Srbije za oko šest miliona evra. U saopštenju koje su dostavili „Politici” napominju da nakon što je kompanija postala meta organizovane carinske prevare nepoznatih počinilaca, nemaju drugi izbor nego da proglase insolventnost. – Počinioci su sistematično izvršili više od 300 prevarnih radnji kojima se krše carinski propisi Republike Srbije. Ova odluka utiče na 14 prodavnica i oko 135 zaposlenih u Srbiji – piše u saopštenju bez preciziranja kada će radnje biti konačno zatvorene i kakva je sudbina zaposlenih posle stečaja. Ovaj modni lanac u Srbiju je došao 2012. i poslovao je u 14

Ekonomija

07.07.2022 u 21:00

Koliko je suša uticala na rod žita

Žetva u Srbiji biće završena za nekoliko dana. Ova godina, prema svim procenama, neće biti među rekordnim u prinosima kao 2021. Ipak još se ne može s preciznošću izračunati koliko je suša uticala na ukupan rod i kvalitet žita. Iz udruženja „Žita Srbije” nedavno su saopštili da se očekuje rod oko tri miliona tona, a slične prognoze izneo je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Stručnjak za strna žita Miroslav Malešević, međutim, smatra da su prinosi zbog suše manji za oko 30 odsto u odnosu na očekivane i na nivou su desetogodišnjeg proseka od oko 4,5 tona. On je za Betu nedavno izjavio da ima njiva gde nije bilo padavina i gde su prinosi pšenice 2,5-3,5 tona po hektaru, a da su u južnom Banatu i Sremu do 8,5 tona i da će to popraviti prosek u Srbiji. „Pšenica je zbog suše

Ekonomija

06.07.2022 u 20:10

Kreme za sunčanje efikasne tri godine

Uprava za hranu i lekove (FDA) smatra kremu za sunčanje lekom koji se može kupiti bez recepta i zbog toga zahteva određivanje roka trajanja. Za razliku od šminke ili nekih proizvoda za negu kože kod kojih se rok trajanja može činiti više kao smernica, krema za sunčanje više se ponaša kao mleko jer je datum isteka stvarno bitan. – Ne preporučuje se korišćenje kreme za sunčanje kojoj je istekao rok trajanja – izjavila je dermatolog dr Mariza Geršik. Ona je dodala da ako se krema zaista koristi u dovoljnoj količini i ponavlja nanošenje prema savetima, malo je verovatno da će na kraju leta ostati značajna količina kreme za sunčanje. Potrebno je da se kreme čuvaju na sobnoj temperaturi i dalje od sunca. Znakovi da se proizvod pokvario između ostalog su i promena boje ili mirisa Na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ivana Albunović