Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kolumna nedelje

03.12.2018 u 12:13

Raspad rokenrola

Bilo je dirljivo pre neko veče na proslavi šest decenija rođenja vinjaka. Svirala je „Riblja čorba”, mahom one stvari zbog koje su divizije JNA ostajale bez zaliha krvi i jugoslovenske verzije konjaka. Ali ne zbog toga što su regruti pucali jedni u druge, već zbog samopovređivanja. Sekli su vene slušajući „Dva dinara duže”, cvileći zbog devojaka koje su se spanđale s nekim drugim tipovima, koje su pretvarale u volove. Mnogi su se te večeri setili svog tinejdžerskog doba, kada su se zbog Bore poistovećivali s tom plemenitom životinjom. Mislim na vola, naravno. Vojnici koji nisu sekli vene, nalivali su se vinjakom, pa je borbena gotovost direktno zavisila od

Društvo

26.11.2018 u 23:40

SPC kupuje crkvu u blizini Hitlerove rodne kuće

Velika napuštena crkva kapucinera, religioznog katoličkog reda, koja 10 godina zvrji prazna, udaljena pedesetak metara od rodne kuće vođe nacističkog Trećeg rajha Adolfa Hitlera, uskoro bi mogla da postane hram Srpske pravoslavne crkve. Grad Braunau na Inu, sa oko 20.000 stanovnika, u kojem je rođen vođa nacističke Nemačke, oslobađa se turobne prošlosti, a nameru pripadnika srpske pravoslavne parohije ovog grada u Eparhiji austrijsko-švajcarskoj da kupe za sebe crkvu podržali su i predstavnici lokalnih vlasti. Na nedavno održanom sastanku vernici su se jednoglasno složili, uz blagoslov episkopa austrijsko-švajcarskog Andreja, da se kupi crkva kapucinera za potrebe ove parohije

Kolumna nedelje

25.11.2018 u 20:00

Interpol i plazmanostalgija

Verovatno bi vest da su Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Crna Gora glasale protiv prijema Kosova u Interpol bila shvaćena kao još jedan crnohumorni izveštaj nekog satiričnog portala. Naravno da zvaničnici novostvorenih država, patrljaka nekadašnje tranzitne tvorevine zvane Jugoslavija, nisu propustili još jednu priliku da se u međunarodnoj areni naročito istaknu protiv interesa Srbije. Dakle, na razvalinama bivše Juge ništa novo. S overenom smrtovnicom i uzavrelim strastima, ideja jugoslovenstva postala je od početka devedesetih godina zemlja Nedođija s krvavim tragovima, koju zauvek treba izbaciti iz naših sećanja, jer smo se valjda i mi, i svi oni, uverili da je ludost da narodi koji govore istim jezikom, sa sitnim govornim manama, ponovo žive u bilo kakvoj zajednici. Da, to je

Kolumna nedelje

18.11.2018 u 21:28

Beduin Palma

Šta Dragana Markovića Palmu određuje kao konstantu srpske politike, koji nije glasao za Anu Brnabić jer ne podržava gej populaciju, a da potom mrtav ’ladan ostane u vladajućoj koaliciji i pokaže još jednom da najmoćniji Srbi i ambasadori moraju da budu njegovi gosti na kik-boks samitima? Tamo se zvanice najpre prekrste, odgledaju prskanje krvi na ringu, a potom odu u muzej gde posmatraju kako ih je Palma napravio od voska. To što u Muzeju voštanih figura mahom ne liče na sebe, posledica je činjenice da Palma zbog silne zauzetosti nije uspeo da angažuje Mikelanđela, kao što je onomad toliko žalio jer je Betoven bio zauzet tezgama po evropskim diskotekama. Ali, Jagodinac nije istoričar umetnosti i muzikolog, već iskusni, prevejani i mudri političar teške kategorije, ne samo po masi već i

Društvo

14.11.2018 u 13:04

Milošević je otišao na piće, a ja s funkcije

Vitalan i u 90. godini, Borisav Jović nam kuva kafu i poslužuje sokovima. Predsednik Predsedništva SFRJ u najdramatičnijoj fazi raspada Jugoslavije, od 1. maja 1990. do 15. maja 1991. godine, nema predsedničke privilegije nekadašnjih šefova država, što smatra „političkom diskriminacijom”. Nekadašnji najbliži saradnik Slobodana Miloševića, s kojim se politički razišao zbog Mire Marković, godinama se vozi gradskim prevozom. – Da sam se vozio u „mercedesu”, možda bih već propao. Od svih prethodnih vlasti nikada nisam pozvan na državni praznik kao bivši predsednik predsedništva SFRJ – kaže Jović u razgovoru za „Politiku”

Kolumna nedelje

12.11.2018 u 12:17

Kako se kalio Pavkov

Srećom, Milan Pavkov nije postao traktorista, pa da, kao neshvaćeni fudbalski džin, vozi mašinu IMT i senkom prekriva njivu. Mada, kad ga čovek pogleda, kao da je stvoren za čoveka takve sudbine. Dobroćudan i skroman, smucao se od rodnog Begeča, preko Bačkog Petrovca i Vojvodine do niškog Radničkog. Nadavao se i golova, valjda je mislio da se to podrazumeva za klasičnog, starovremenskog centarfora. Visok i nezgrapan, stigao je u Zvezdu, ali nije upao u oči medijima i menadžerima. Verovatno zato što izgleda kao lalinska verzija Rodnija Trotera, koji se nikako ne uklapa u srpske fudbalske mućke. Počeo je da ore po treninzima, koristeći kopačke. Nije očekivao da će, umesto korova, pronaći zakopano blago. Holanđanina Virdžila van Dajka, najskupljeg odbrambenog igrača na svetu, Liverpul je

Društvo

11.11.2018 u 20:11

Genetičarka koja roni s ajkulama

Doktor humane genetike Dubravka Vejnović, osim što je rukovodilac Sektora za saradnju s naučnoistraživačkim organizacijama Republike Srbije, roni u pećinama ili ispod leda, a u podvodnom svetu, susretala se i s ajkulama. I, kao što se da videti, ostala je u jednom komadu. Bavila se ronjenjem, kao hobijem, čitavih 10 godina. Sada joj je ronjenje profesija. Ona je osnivač ronilačkog tima i kluba „Vidre” u Zemunu. Treninge održavaju na beogradskom bazenu „11. april”, ali je njen podvodni svet mnogo zanimljiviji u prirodi. – Najekstremniji vid ronjenja, odnosno sportova uopšte, jeste ronjenje u pećinama. Kada zaronite u pećinu, nema nikakvog izvora svetlosti. Imate samo jedan ulaz i izlaz. Ne možete da samo uronite i izronite. Kao da ste u lavirintu. Mislim da sam na ovim prostorima

Tema nedelje

04.11.2018 u 09:00

Crna čoja Montenegra

Naravno da Matija Bećković ne predstavlja opasnost za nacionalnu bezbednost Crne Gore samo zato što nosi kapu iz modne linije Šerloka Holmsa. Nisu se vlasti Montenegra uplašile da će se, umesto recitovanja poezije i besedništva, Matija baviti istražnim radnjama na liniji Podgorica–Lovćen–Kotor. Balkanska je ironija da zemlja koja je nedavno ušla u NATO, i dobro se kotira među briselskim komesarima, donese administrativnu odluku o zabrani ulaska velikom pesniku na svoju teritoriju. Istina je da i u sedamdeset i devetoj godini Matija ima dugačak jezik, odličnu memoriju i da ga još nisu izlečili od bećkovićevskog cinizma, ali zar država koja se diči brzim napretkom ka EU sme da dozvoli sebi represivne mere prema četvorici intelektualaca iz Srbije, preteći im proterivanjem s granice ili

Kolumna nedelje

29.10.2018 u 08:05

Tijanićev put

Nikada nije zvanično utvrđeno da li su Aleksandar Tijanić i Bogdan Tirnanić skovali sledeći plan: da iz njihovih pera nikada neće izaći ništa dosadno. Valjda ih je zamaralo da pišu vesti ili apologetske tekstove o značaju socijalističkog samoupravljanja. Umesto da donose ekskluzive, ekskluziva su postali oni sami. Tako su, bez podizanja ustanka, izvršili revolucionarni prevrat u jugoslovenskom novinarstvu. Nisu im trebali sagovornici i diktafoni – citirali su sami sebe! Nisu konsultovali drugu stranu, kopali po podacima ili tragali za izvorima, poništavajući time sva novinarska pravila. Tako su uspostavili svoja: da čitalac, od prve do poslednje rečenice, putuje obasjan vatrometom metafora, često s one strane političke korektnosti, uz furioznu promenu ritma – od Tirketovog slenga ili

Društvo

27.10.2018 u 10:15

Tajna slike od četrdeset kvadrata

Platno je ogromnih razmera, širine sedam i visine četiri metra. Površine ukupno 28 kvadratnih metara, slika „Bitka kod Sente”, delo mađarskog umetnika nemačkog porekla Ferenca Ajzenhuta predstavlja najveće ulje na platnu i to ne samo u Srbiji, nego i na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Slika je poručena za Milenijumsku izložbu koja je 1896. godine organizovana u Pešti povodom proslave hiljadugodišnjice dolaska Mađara u Panonsku niziju. Februara 1898. godine postavljena je u Velikoj sali somborske županije, danas Skupštine opštine Sombor. Sa bogato pozlaćenim ramom, širokim pola metra, koji sam po sebi predstavlja umetničko delo, slika ima ukupnu površinu od 40 kvadratnih metara, kao jednoiposoban stan, i deluje monumentalno. Autor slike je Ferenc (Franc) Ajzenhut (1857–1903),

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandar Apostolovski