Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Gastronomija

06.04.2021 u 11:09

U potrazi za korenima i slastima

Holivudski glumac Stenli Tuči u seriji kratkih emisija za „Si-En-En” krenuo je da otkriva svoje korene, ali i italijansku kuhinju. To radi skoro podjednako dobro kao Entoni Burden, rano preminuli gastronom i pustolov, koji je na nekad istoj kablovskoj mreži televizijskim serijalom o kuvanju, neobičnim specijalitetima i kafanama osvojio gledaoce širom sveta. Sada se Tuči, šezdesetogodišnja zvezda filmova „Đavo nosi Pradu”, „Džuli i Džulija” (o kuvarici Džuliji Čajld), odlično snašao u sličnoj ulozi. U seriji „U potrazi za Italijom” Tuči otkriva da je uvek bio opsednut kulturom i gastronomijom zemlje u kojoj oba njegova roditelja imaju korene. Tako je autentično uživao dok je pred kamerama raspredao o testeninama, vinu i italijanskoj kulturi šetajući od Sicilije, preko Kampanije i Toskane, do

Zdravlje

30.03.2021 u 15:37

Lupanje srca i bol u grudima zbog kovida 19

Da kovid 19 nije samo bolest koja može da zahvati pluća, već da utiče i na srce i krvne sudove postalo je poznato vrlo brzo na početku pandemije. Osobe koje već imaju neku dijagnozu kardiovaskularnih oboljenja izložene su većem riziku da obole od teške forme. Kardiološke aspekte kovida 19 za „Magazin” objašnjava dr Branko Beleslin, kardiolog UKC, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva. Dr Branko Beleslin On prvo podseća da uticaj virusnih infekcija na srce nije nova pojava i nije karakteristična samo za virus korona. Infekcije izazvane virusima gripa, enterovirusa ili HIV-a, takođe, mogu da izazovu oštećenje srčanih ćelija i krvnih sudova. Na primer, virus gripa, kod 10 do 15 odsto pacijenata može da dovede

Zdravlje

22.03.2021 u 13:37

Fibroza pluća je ozbiljna komplikacija

Poznato je da je veliki broj ljudi s kovidom 19 otpušten iz bolnica bez procene stepena njihovog oporavka. Dosadašnje iskustvo, međutim, ukazuje da se kod značajnog broja pacijenata (između 30 i 50 odsto) dugotrajne tegobe održavaju nakon preležane bolesti. Brojni simptomi, neretko praćeni i poremećajima plućne funkcije, nalazima u krvi i promenama koje se na plućima otkrivaju na radiografijama i skeneru grudnog koša nazivaju se dugotrajni kovid. Na ovu pojavu ukazuje dr Dragana Jovanović, supspecijalista pulmologije i onkologije, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, u penziji i član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva. Ona zato ukazuje da je važno da se posle otpuštanja iz kovid bolnice pacijenti prate, jer to omogućava da se sagleda kako ide oporavak i u kojoj

Zdravlje

16.03.2021 u 15:19

Produženi kovid je velika nepoznanica

Mnogi pacijenti koji su bili zaraženi virusom korona i šest meseci nakon što su preboleli kovid pate od različitih posledica, zbog kojih nisu sposobni da se vrate ranijem životnom ritmu i poslu. Smatra se da oko 10 odsto obolelih ima neku vrstu produženog kovida. – Još uvek je nepoznanica kako taj sindrom nastaje i postoji neizvesnost da li će se ljudi koji ga imaju do kraja oporaviti, a pitanje je i da li smo u Srbiji spremni da se suočimo s postkovid sindromom – ukazuje na novi aspekt problema s kojim se susrećemo u pandemiji pukovnik prof. dr Dragan Mikić, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA i redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. O ovoj bolesti, posle godinu dana, zna se mnogo više: prenosi se s čoveka na čoveka respiratornim putem;

Magazin

02.03.2021 u 09:50

Zaboravljeni konstruktori srpskog oružja

Branko Bogdanović, dugogodišnji saradnik dodatka „Magazin” i ekspert za streljačko naoružanje, objavio je u izdanju Medija centra „Odbrana” krajem prošle godine obimnu monografiju „Konstruktori i pešadijsko oružje Srbije 1804–2019”. Bogdanović kaže kako je u knjizi predstavio rezultate svog višedecenijskog rada na prikupljanju istorijske građe vezane za razvoj naše konstruktorske misli i sposobnostima jedne male države da od vazalne kneževine do samostalne republike postane jedna od vodećih svetskih izvoznika streljačkog oružja u svetu. – U vreme kada se jačaju borbene sposobnosti naše vojske, raspravlja o vraćanju obaveznog vojnog roka, ali i dobijamo vesti o nabavkama novog naoružanja i stanju u domaćoj vojnoj industriji, knjiga posebno dobija na aktuelnosti – kaže autor. Uvodni deo knjige

Zdravlje

25.01.2021 u 12:50

Bolest oslabljenog srca

Srčana slabost može se javiti u bilo kom životnom dobu, ali je ipak daleko češća kod starijih ljudi: deset odsto osoba, starijih od 75 godina, ima neku formu srčane insuficijencije. Tako u Srbiji ima između 200.000 i 250.000 ljudi koji pate od ove bolesti, ukazuje profesor dr Petar Otašević, kardiolog s Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”. Međutim, dijagnozu ovog oboljenja nije lako postaviti jer su simptomi nespecifični. – Bolesnici se uglavnom žale na umor, brzo zamaranje, da loše podnose napor, na oticanje potkolenica i nepravilan srčani rad. Poseban problem je što se ove tegobe ne moraju javljati svakog dana i mogu varirati u intenzitetu, tako da pacijenti mogu pomisliti da se radi o prolaznim tegobama uzrokovanim stresom, lošom ishranom ili umorom – kaže naš

Zdravlje

11.01.2021 u 13:27

Imunitet kao nepoznanica

Koliko su naše građane nervirale najave lekarskog dela Kriznog štaba za suzbijanje pandemije da su naredne dve nedelje ključne u borbi protiv korone, tako sada Amerikance zbunjuje što njihov glavni epidemiolog dr Entoni Fauči postepeno povećava procenat vakcinisanog stanovništva potreban da se naciji obezbedi kolektivni imunitet. Kada 60 do 70 odsto stanovništva bude vakcinisano ili bude prebolelo kovid, virus će biti zaustavljen, govorili su u početku epidemiolozi. Svetska zdravstvena organizacija i dalje navodi taj opseg, ali savetnik za pandemiju i kod predsednika Trampa i u dolazećem Bajdenovom štabu dr Fauči, ali i većina drugih epidemiologa tiho pomeraju nagore taj procenat. Ljudi širom sveta svesni su da je nemoguće sa sigurnošću znati koju granicu treba da dostigne kolektivni imunitet

Zdravlje

25.12.2020 u 16:11

Psorijazu leči strpljenje i upornost

Iako se ispoljava prvenstveno na koži, psorijaza odavno ne predstavlja samo kozmetički problem, već je to medicinsko stanje koje iziskuje dobru dijagnostiku, uporno lečenje i veliku saradnju pacijenta i lekara. Obično se javlja u vidu crvenila i ljuspanja koje je najčešće jasno ograničeno od zdrave kože, ali pored toga, može zahvatiti zglobove, kosti, kardiovaskularni sistem ili biti udružena s metaboličkim sindromom. Profesor dr Željko Mijušković, dermatovenerolog Klinike za kožne i polne bolesti na Vojnomedicinskoj akademiji podseća na statistiku po kojoj se kod četiri od 10 osoba s psorijazom može javiti teži oblik bolesti, a ukoliko su promene na koži praćene bolom u zglobovima, to može da bude znak da je došlo do pojave psorijaznog artritisa. Zbog toga je veoma važno da svi pacijenti

Magazin

01.12.2020 u 12:45

Žena zmaj je stolar

Do Gorjane Ponjović Balani (49), vlasnice i direktorke „Vud planet” iz Zrenjanina, dobitnice ovogodišnjeg priznanja „Cvet uspeha za ženu zmaja” Udruženja poslovnih žena Srbije za kreativno zanatstvo, zapravo uopšte nije bilo teško doći. Na telefon koji smo iskopali na internetu javio se slatki, dečji glasić i kada smo objasnili koga tražimo, čuli smo jedno „Babaaaa, neko traži mamu”. Dobili smo uskoro i mobilni telefon, uz objašnjenje da će nam se Gorjana sigurno javiti ako nije u pogonu. Kakav sad pogon, zar preduzetnica i direktorka ne sedi, po definiciji, u kancelariji. Tragamo dalje. – Izvinite, da li ste vi dobitnica priznanja Udruženja poslovnih žena Srbije, da li ste vi „žena zmaj”? – Ne, ja sam žena stolar! Evo me u pogonu, koji se nalazi u Zrenjaninu u staroj industrijskoj zoni. To

Magazin

03.03.2020 u 15:40

Traži se i luksuz i lek

Vest da je Atomska banja uvrštena na listu 10 najboljih lečilišta u regionu jugoistočne Evrope, u izboru britanskog lista Gardijan, izazvala je veliku pažnju i ponovo aktuelizovala pitanje koliko smo iskoristili naše prirodno blago u oblasti zdravstvenog turizma. Mnogo toga se u banjama promenilo: zdravstveni turizam danas se oslanja na dve ključne stvari: traži se i luksuz i lek. Nekada se u banju išlo dva puta po 20 dana godišnje, danas 20 puta po dva dana. Ovakav kratak predah i relaksacija, uz masaže i spa tretmane, sve su popularniji. Međutim, ove usluge su za mnoge preskupe, a pogotovu za penzionere i starije osobe, kojima banje najviše znače. Naši najveći rehabilitacioni centri ili specijalne bolnice u banjama preživljavaju i dalje u značajnoj meri pružajući zdravstvene usluge, o trošku

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Olivera Popović