Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Putovanja

26.11.2019 u 15:53

Šansa za posao i avanturu

Ni košava, ni jesenji, kraći dani turistima koji stižu u Beograd i Srbiju ne smetaju previše: stranci i ovih dana šetaju poznatim ulicama, čekaju ispred Muzeja „Nikole Tesle”, obilaze Taru, Zlatibor... Poslednjih godina beleži se stalan porast stranih gostiju, koji žele da upoznaju našu zemlju, da probaju našu kuhinju, otkriju naše specifičnosti. Kakvu će sliku i utiske poneti sa sobom u značajnoj meri zavisi i od turističkih vodiča koji su im bili domaćini. Profesor dr Snežana Štetić, predsednica upravnog odbora Udruženja turističkih vodiča Srbije, navodi da udruženje ima oko 160 članova koji govore više od 20 stranih jezika. – To je najstarije strukovno udruženje licenciranih turističkih vodiča na našim prostorima. Postoji duže od 50 godina i za to vreme su mnoge generacije prošle kroz

Magazin

24.10.2019 u 12:29

U potrazi za najskupljom gljivom

Oktobarski jesenji dani u šume po Srbiji neće izmamiti samo lovce, skupljače ogreva za zimu ili kestena za pečenje: na stazama i šumskim zabitima u ovo doba godine sreću se i ljudi koji tragaju za tartufima, najskupljim gljivama. Neki to rade iz čistog zadovoljstva, ali je ipak više onih koji to čine zbog zarade jer otkupna cena belih tartufa može da bude od 1.000 do čak 3.500 evra, zavisno od toga kakva je bila godina. Slična je slika i u francuskim i italijanskim šumama odakle nam stižu fotografije ljudi koji s psima tragaju za retkim prirodnim blagom koje zbog gastronomskog užitka dostiže astronomske cene. Pas, ključni pomagač U tajne ovih gljiva prvi se još pre skoro tri decenije upustio dr Miroljub Milenković, biolog, koji najbolje može da sumira gde je Srbija u ovoj oblasti, šta je

Magazin

01.09.2019 u 10:00

Kako zajedno idu moždani udar i džez

Dr Milan Savić (57), direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” definitivno ima jedan od najneobičnijih kabineta. Tu je velika ikona sveca, po kojem je ova zdravstvena ustanova, nedaleko od nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu, dobila ime. Ovde je i veliki sto prepun papira spremnih za potpisivanje, dokumenata, istorije bolesti pacijenata, zatim stručne knjige o moždanim udarima, neurologiji, radiologiji, medicini. Malo ukrasa tipičnih za lekarske sobe, nekoliko slika. A onda... ogromna polica, od poda do vrha, uredno ispunjena hiljadama kutija sa muzičkim diskovima, pa još jedna sa stotinama gramofonskih ploča, pa onda i – gramofon, zvučnici, najsavremeniji uređaji za slušanje muzike. Tu su i slušalice, one velike, kakve koriste pravi posvećenici

Zdravlje

31.08.2019 u 10:06

Test najavljuje demenciju

Američki naučnici su usavršili laboratorijski test iz uzorka krvi kojim se sa 94 procenta uspešnosti može otkriti koje osobe će kroz 20 godina oboleti od Alchajmerove bolesti. Ova vest zvuči kao naučna fantastika, ali naučnici, koji su svoje rezultate objavili ovog meseca u medicinskom časopisu „Neurologija” najavljuju dalji napredak u borbi sa ovom vrstom demencije. Autori istraživanja, sa Vašington univerziteta u Sent Luisu, tvrde da se promene u mozgu mogu prepoznati dve decenije pre nego što se ispolje prvi izraziti znaci bolesti i to na osnovu merenja nivoa belančevina, beta-amiloida, inače ključnog pokazatelja za postavljanje dijagnoze. Test je jednostavniji i mnogo jevtiniji način otkrivanja promena na mozgu od PET skenera (pozitron emisiona tomografija). Kakvu korist će neko

Zdravlje

26.08.2019 u 15:43

Sledi glavni udar

Visoke temperature i velike vrućine odložile su za nekoliko dana cvetanje ambrozije, tako da su osobe alergične na polene ove biljke bile dugo pošteđene ovog leta. Ali, spasa od ambrozije nema: predviđanje stručnjaka iz Agencije za zaštitu životne sredine koji prate koncentracije alergena ove biljke je da nas glavni udar čeka poslednje sedmice avgusta kada biljka počne da cveta. Tada više ne može da se uništava jer bi to bilo čak i gore i vodilo bi većem raspršivanju mikroskopskih čestica polena. Za uništavanje ambrozije na javnim površinama, inače, zadužene su stručne ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, ali za biljke koje rastu na privatnim posedima, na zaparloženim njivama, na neuređenim i zapuštenim mestima odgovorni su vlasnici tog zemljišta i lokalne uprave i regionalne područne

Zdravlje

09.08.2019 u 14:08

Na internet vezi sa pulmologom

Pulmologija, oblast medicine koja se bavi plućnim bolestima, u svetu poslednjih nekoliko godina doživljava značajan napredak u dijagnostici, lečenju, boljem praćenju bolesnika i razumevanju prirode bolesti, a sve je to dovelo do poboljšanja terapije. Sve to se dobrim delom oseća i u Srbiji, uveren je docent dr Vladimir Žugić iz Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije i zamenik direktora Polikliničkog centra KCS. U poslednje vreme u ovoj oblasti se napredovalo i u pogledu saradnje između pacijenata i lekara, a zahvaljujući savremenoj tehnologiji – internetu, mobilnim telefonima, a pre svega modernijim medicinskim uređajima. – Saradnja između lekara i pacijenta, razumevanje i sprovođenje terapije po preporukama doktora stručno se naziva adherencom. Upravo to, u našem zdravstvu nije baš

Magazin

21.06.2019 u 10:00

Sedam saznanja o čokoladi

1. Vek starija Pet hiljada godina dobija se iz ploda drveta kakaa Theobroma cacao. Na osnovu lingvističkih i arheoloških dokaza, istraživači su bili ubeđeni da je čokolada nastala u Meksiku ili centralnoj Americi pre 4.000 godina. Međutim, u oktobru prošle godine, kako je objavljeno u časopisu „Diskaveri”, istraživanje ekoloških ostataka na artefaktima na svetlo dana je donelo dokaz da je čokolada postojala još pre 5.500 godina u današnjem Ekvadoru, u kulturi Maja–Činčipa. Kako se širila na sever kontinenta Južne Amerike, postajala je luksuzna roba dostojna da se prinosi bogovima Asteka i Maja. 2. Gusti napitak Ova prvobitna čokolada međutim nema mnogo toga zajedničkog za današnjom poslasticom. Bila je to smesa od mlevenog zrna kakaa izmešanog sa vodom, kukuruzom, voćem, paprikom i

Zdravlje

08.06.2019 u 10:00

Kasno javljanje lekaru najveći problem

Kada se suoče sa dijagnozom maligne bolesti, mnogi pacijenti i njihove porodice lekarima govore da su spremni da nabave svaki, najnoviji lek za opaku bolest, da pomoć potraže u inostranstvu, bilo šta, bilo gde... Kažu, ne pitaju za cenu, samo da nađu lek koji je pomogao nekom njihovom poznaniku, novu terapiju za koju su čuli na internetu. Mnogi govore da su spremni da prodaju stan, garsonjeru... Realne i najbolje odgovore na ova pitanja pacijenti će dobiti od medikalnih onkologa, lekara čija je specijalnost upravo da izučavaju delovanje onkoloških lekova i njihovu primenu kod svih kategorija pacijenata koji su dobili dijagnozu maligne bolesti. Oni se bave hemioterapijom, ili šire, lekovima koji deluju protiv malignih bolesti. Lekari ove specijalnosti sa područja nekadašnje

Magazin

01.06.2019 u 12:00

Zaborav umesto pijeteta

Na nekadašnji logor „Topovske šupe”, na prostoru Autokomande, poznat verovatno samo najstarijim Beograđanima, nedavno je stavljena nova memorijalna ploča u znak sećanja na stradanje pet hiljada Jevreja i više od hiljadu Roma. Ploča je stavljena na zid oronule zgrade, zarasle u šiblje, jer je prethodno obeležje dva puta ranije već ukradeno. I svi okupljeni da Dan sećanja na žrtve Holokausta i borce protiv terora složili su se da ovaj memorijal i dalje ne izgleda dostojno mesta na kojem je nekada bio logor. Nažalost, ovo mesto nije jedino koje smo zanemarili i koje govori o našem odnosu prema spomenicima i pijetetu prema žrtvama. Publicista i stalni saradnik „Politikinog” dodatka „Magazin” objavio je knjigu „Veliki rat –Zapisano u kamenu” u kojoj se bavio baš spomenicima i memorijalima iz Prvog

Zdravlje

25.05.2019 u 10:00

Ide leto, menja se terapija

Nedavno smo obeležili Svetski dan hipertenzije, uz podatak da u Srbiji čak 1,1 milion građana pije lekove za pritisak. Broj osoba s dijagnozom hipertenzije je možda i veći zbog dugogodišnjih stresova kojim smo izloženi, ali i specifične masne i slane ishrane, pušenja i fizičke neaktivnosti. Mnogo je pogrešnih stavova o tome šta se smatra visokim pritiskom i kada je vreme za ozbiljno lečenje. – Evropske i američke preporuke za lečenje povišenog krvnog pritiska pokušavaju da reše dilemu kada uvesti lek za snižavanje pritiska i koliko dugo pacijent treba da ga uzima. Veliki je problem što lekar često jednom dati lek zadržava i tokom leta i tokom zime, što je velika greška, jer se sa svakom smenom godišnjeg doba menja antihipertenzivna terapija – podseća prof. dr Vesna Stojanov, načelnice

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Olivera Popović