Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Zdravlje

13.05.2019 u 15:04

Ne zanemarujte upalu bešike

Količina tečnosti koju pijemo dok nas muči upala bešike i drugih uroloških oboljenja ima velikog uticaja na to kako ćemo se sa njima izboriti. Najčešći uzrok pojave cistitisa su bakterije, i to u više od 80 odsto slučajeva ešerihija koli, ali upalu izazivaju i bakterija pseudomonas klabsiela, stafiolok, kao i polno prenosive bakterije kao što je klamidija. Upala bešike i mokraćnih kanala mnogo se češće javlja kod žena, jer je mokraćni kanal, uretra, kraći nego kod muškaraca. Međutim upala bešike i te kako zna da namuči i muškarce. Simptomi ove upale su češće mokrenje, nekada i noću, kao i bol pri mokrenju, koji može da se oseća samo u predelu bešike, ali može da se širi i u mali stomak i karlicu. Neki pacijenti se žale na osećaj pečenja, a kod izraženijih infekcija, može da se pojavi i krv u

Magazin

14.03.2019 u 14:27

I Supermen ima slabosti: Dan bez interneta i mobilnog

Čini se da danas svi idemo kroz život sa ogromnim satom iznad glave koji pravi nesnosnu buku svakim otkucajem. Vreme, zapravo strah od proticanja vremena, postao je naš gonič. Poput Belog zeca u „Alisi u Zemlji čuda”, imamo utisak da stalno negde kasnimo, a da na kraju dana nismo sigurni ni gde smo toliko žurili. U toj trci sa vremenom, u želji da obezbedimo sebe, porodicu, gubimo iz vida prioritete i nađemo se u vrzinom kolu užurbanosti. Kada je vreme da stanemo i koje posledice brzi životni tempo ostavlja na psihičko zdravlje, objašnjava Jovana Trbojević, doktor psiholoških nauka i psihoterapeut iz Novog Sada. 1. Kako usporiti ritam koji nas melje? Prvi korak ka usporavanju ovog, često pogubnog ritma jeste priznanje da smo poput „muve bez glave” izleteli iz koloseka sopstvenog

Magazin

24.02.2019 u 10:54

Svi potcenjujemo najopasniji virus

Vakcina spasava život Čitav vek je prošao od Španske groznice, pandemije gripa, koja je odnela više života nego sve bitke u Prvom svetskom ratu, a ovaj virus nije zauzdan. Naprotiv, pojavljuje se iznenada i baci u krevet pola nacije. Ni manjeg virusa ni veće medicinske zagonetke. U trenutku kada razgovaramo u Rumuniji je umrlo već 130 osobe, a jezgro epidemije smatra se grad Prahovo, koje je na granici sa našom zemljom. Priča se da influenca trese i Gruziju, odakle nam je, preko Karpata, stigao u južnu i istočnu Srbiju i oborio mnoge u krevet. U Srbiji, u svakom gradu sa infektivnom klinikom, najmanje je petoro, šestoro pacijenata životno ugroženo i na aparatima za veštačko disanje. U Hrvatskoj je od komplikacija umrlo više od 60 ljudi, u Bosni i Hercegovini 30. U Srbiji je do sada umrlo 29

Magazin

23.02.2019 u 16:44

Svi potcenjujemo najopasniji virus

Čitav vek je prošao od Španske groznice, pandemije gripa, koja je odnela više života nego sve bitke u Prvom svetskom ratu, a ovaj virus nije zauzdan. Naprotiv, pojavljuje se iznenada i baci u krevet pola nacije. Ni manjeg virusa ni veće medicinske zagonetke. U trenutku kada razgovaramo u Rumuniji je umrlo već 130 osobe, a jezgro epidemije smatra se grad Prahovo, koje je na granici sa našom zemljom. Priča se da influenca trese i Gruziju, odakle nam je, preko Karpata, stigao u južnu i istočnu Srbiju i oborio mnoge u krevet. U Srbiji, u svakom gradu sa infektivnom klinikom, najmanje je petoro, šestoro pacijenata životno ugroženo i na aparatima za veštačko disanje. U Hrvatskoj je od komplikacija umrlo više od 60 ljudi, u Bosni i Hercegovini 30. U Srbiji je do sada umrlo 29 osoba( u celoj prošloh

Magazin

04.11.2018 u 12:00

Pomireni u smrti više nisu neprijatelji

„Veliki rat – Zapisano u kamenu”, spomenici i groblja palih u Prvom svetskom ratu, naziv je knjige Branka Bogdanovića, publiciste i stalnog saradnika „Politikinog” dodatka „Magazina”, predstavljene na Sajmu knjiga. Već godinama glavne teme koje Bogdanović istražuje i o kojima piše su oružje i organizacija vojske, ali se sada prvi put odlučio za omaž onima koji su stradali od tog oružja, žrtvama ratova. – Trudio sam se da otkrijem i prvog oficira i prvog vojnika i poslednjeg vojnika koji su u Velikom ratu poginuli, ali i da podsetim na sve one znane i neznane borce za koje se ne zna gde počivaju. Čak i za neke najveće heroje ovog rata, spomen-ploče sam nalazio bačene u žbunje, na primer na Topčideru i Banovom brdu. Volimo da kažemo da je istorija zapisana na kamenu, ali kod nas

Magazin

06.09.2018 u 08:15

Na ronjenje prvi put sa 80 godina

Da se upusti u avanture ronjenja Miodraga Mladenovića (81), penzionisanog pilota iz Beograda, doveo je neobičan motiv: po prirodi zimogrožljiv, poželeo je da kupi ronilačko odelo koje će mu omogućiti da u vodi provodi dugo vremena. I tako je i uradio: pre dve godine u jednom beogradskom ronilačkom klubu kupio je odelo, zahvaljujući kojem je tog leta, u moru, plivao i po sat vremena, a posle završetka godišnjeg odmora otišao je da se pohvali da ga je odelo dobro služilo. Tada je dobio neočekivanu ponudu: da savlada veštinu ronjenja. Bez mnogo oklevanja ponudu je prihvatio, prošao obuku, položio ispit i postao najstariji član koji je licencu za ronjenje dobio u 80. godini! Istina, sport i rekreacija su oduvek bili važan deo života ovog vitalnog Beograđanina, ali izbor nove avanturističke

Magazin

31.08.2018 u 13:15

„Tihi ubica” nikoga ne štedi

Svaka druga osoba u Srbiji ima povišen krvni pritisak, ali samo 33,9 odsto ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Mala je uteha da je hipertenzija veliki zdravstveni problem u celom svetu, pa je broj obolelih u Evropi sličan našem: visok pritisak ima između 30 i 45 odsto stanovnika, a kod starijih od 60 godina procenat je preko 50 odsto. Kako se dijagnostikuje i leči hipertenzija i zašto se broj obolelih godinama održava, iako se o njoj više govori nego ranije, objašnjava profesor dr Vesna Stojanov, internista kardiolog i klinički hipertenziolog, načelnica Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije. 1. Da li naši ljudi dovoljno ozbiljno shvataju ovu bolest? Niko ne shvata hipertenziju kao ozbiljnu bolest sve dok ne nastanu komplikacije poput infarkta srca,

Magazin

03.08.2018 u 08:00

Andrićeve knjige i diplomatski kovčeg

U srcu Beograda, na obodu nedavno ulepšanog Pionirskog parka i nedaleko od zgrade Predsedništva Srbije, nalazi se Memorijalni muzej Ive Andrića u koji ovih letnjih dana svraćaju mnogi strani turisti. Istina, među njima, po rečima kustosa ovog muzeja Tatjane Korićanac, bude i onih posetilaca koji kada uđu u zdanje pitaju gde su stigli, jer su na mapi videli znak za muzej, ali i starijih Beograđana koji kažu da je lokacija muzeja u centru grada baš pogodna da se vidi mesto u kojem je živeo i stvarao naš velikan. Memorijalni muzej čine dve stalne muzeološke postavke. U 17 vitrina raspoređen je materijal iz legata Ive Andrića, postavka koja hronološki prati Andrićev život od rođenja do smrti. Tu se nalaze originalni predmeti iz njegove zaostavštine, olovke, penkala, ordeni, priznanja, ali

Magazin

28.07.2018 u 08:15

Borba za svaki dah, ali i korak

Iako je jedna od najčešćih i najtežih, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) ne dobija potrebnu pažnju javnosti, pa se već godinama broj pacijenata ne smanjuje. Bolest „pušačkih pluća”, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, preti da postane treći vodeći uzročnik smrtnosti u svetu do 2030. godine. Oboleli u odmaklom stadijumu žive uz pomoć aparata za kiseonik, a zbog otežanog kretanja osuđeni su na izolaciju. Uprkos novim lekovima i smernicama u lečenju, ovo je nažalost i u 21. veku – veoma teška dijagnoza. –To je veoma često oboljenje, kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Bolest vremenom napreduje i ne može se izlečiti, ali primenom savremene terapije može se dobro kontrolisati. Procena je da je u našoj zemlji obolelo od četiri do šest procenata stanovništva – kaže prof.

Magazin

27.07.2018 u 20:15

Svaka pečurka ima savršenu dublerku

Dvoje umrlih i dvadesetak osoba koje se nalaze na lečenju posle trovanja gljivama, i to na početku leta, dovoljno su upozorenje da se u potragu za ovim šumskim poslasticama ne kreće bez dovoljno znanja i iskustva. Kišno leto, vlažno i toplo vreme pogodovali su da pečuraka ima u izobilju, pa se poznavaoci prirode, ali i lekari, opravdano plaše da ovo neće biti konačni bilans onih koji su se otrovali. Gljive umeju da prevare i dugogodišnje skupljače ovih šumskih plodova, a kamoli one sa nedovoljno iskustva i znanja. Tako je zelena pupavka, najotrovnija gljiva našeg podneblja, bila kobna za tridestjednogodišnjeg mladića iz sela Malajnice u okolini Negotina, a nabrao ih je i pripremio njegov deda, verujući da se radi o „jajčari”.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Olivera Popović