Nedelja, 14.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Olivera Popović

Društvo

23.07.2016 u 12:05

Na lečenje u inostranstvo o trošku države od početka godine poslato 269 dece

Da bolesna deca mogu da odu na lečenje u inostranstvo, a da tome ne prethode višemesečne humanitarne kampanje prikupljanja novca, svedoči podatak da je od početka godine o trošku države samo na transplantaciju jetre u Italiju upućeno 44 pacijenta mlađa od 18 godina. U tu starosnu kategoriju spada najveći broj pacijenata koji su upućeni na lečenje u neku kliniku van granica Srbije – 269 od ukupno 324. Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, od 1. januara do 30. juna za lečenje u inostranstvu iz kase RFZO-a izdvojeno je 153.898.527 dinara. Na lečenje u Italiju otišlo je 56 dece – devetoro zbog transplantacije koštane srži, ostali zbog presađivanja jetre (pretransplantacione pripreme, transplantacije jetre i posttransplantacionog praćenja) Dvoje dece je u

Društvo

19.07.2016 u 08:05

Deca zdravija od psećeg poljupca

Deca koja sisaju palac i grickaju nokte, izluđuju roditelje zbog dva straha: prvi je šta će reći okolina što deci nisu iskorenili ove dve ružne navike, a druga, ozbiljnija, bojazan je koliko će raznih mikroba na taj način uneti u organizam. Paniku povećavaju i pedijatri koji se u „borbu protiv palca” uključuju sa obrazloženjem da ta navika loše utiče na govor i pravilan razvoj zuba. Najnovija studija naučnika sa Novog Zelanda, koja je nedavno objavljena u prestižnom međunarodnom stručnom časopisu „Pedijatrija”, međutim, navodi kako ove navike mogu biti čak dobre za pojedine segmente zdravlja. Istraživački tim koji je predvodila dr Stefani Linč „pretresao” je zdravstvene kartone 1.037 osoba rođenih 1972. i 1973. godine koje su u detinjstvu grickale nokte ili sisale palac, što je zabeleženo u

Društvo

04.07.2016 u 22:00

Zašto se lečimo loše i pet godina živimo kraće

Od svih para koje se sliju u kasu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za lekove je namenjeno manje od četvrtine. Ubedljivo najveći deo „pojedu” plate zaposlenih u zdravstvu, a slede troškovi za struju, grejanje zdravstvenih ustanova, troškovi nadoknade bolovanja i drugi izdaci. Prema podacima koje je RFZO dostavio „Politici”, u 2015. godini učešće lekova u strukturi rashoda bilo je 22,37 odsto. Na listi lekova koje se izdaju na recept trenutno je 1.244 različita leka, od čega su 926 generički lekovi – medikamenti, kojima je istekla patentna zaštita, zbog čega su i daleko jevtiniji od inovativnih, najsavremenijih terapija. Nedostatak savremenih terapija, uz visok stepen korupcije, velika neefikasnost zdravstvenog sistema i činjenica da pacijenti za lečenje moraju da izdvoje

Društvo

03.07.2016 u 12:00

Ko u Srbiji prima finansijske injekcije farmaceutskih kuća

Svih 17 svetskih farmaceutskih kompanija, koje proizvode inovativne lekove a posluju na tržištu Srbije, objavile su na svojim sajtovima koliko su novca prošle godine „ubrizgale” zdravstvu Srbije. Tako su ispunile obećano u 2014 – da će se Srbija prvi put naći među 33 države za koje takve podatke objavljuju godinama, u okviru kampanje za poštovanje kodeksa transparentnosti o saradnji sa zdravstvenim radnicima i ustanovama. Donacije i za udruženja pacijenata Osim što finansiraju lekare i klinička ispitivanja, farmaceutske kuće doniraju i lekove i medicinske uređaje zdravstvenim ustanovama. Takođe, sponzorišu stručne skupove i pomažu rad udruženja pacijenata. Primera radi, američka firma MSD prošle godine je sa po 285.000 dinara dva puta finansirala skupove u Privrednoj

Društvo

29.06.2016 u 21:30

„Bezimene” ambulante skraćuju čekanje na specijalistički pregled

Pacijenti kojima je na šalterima zdravstvenih ustanova rečeno da će na prvi specijalističko-konsultativni pregled morati da čekaju duže od zakonskog roka od 30 dana, nisu bili lenji da ovo svoje pravo isteraju na zakonom predviđen način. Njih 51 je od 1. januara do 1. juna ove godine podnelo zaštitniku prava osiguranika prijavu da im je povređeno pravo iz zdravstvenog osiguranja. Naravno, tražili su i refundaciju troškova za pregled koji su obavili u privatnim ordinacijama. Među njima su najbrojniji bili oni kojima je rečeno da nema šanse da za 30 dana stignu na specijalistički pregled kod očnog lekara, neurologa, reumatologa, vaskularnog hirurga ili da u roku od mesec dana ne mogu da obave rendgensko snimanje ili EMNG pregled, elektromioneurografiju, kojim se ispituje aktivnost mišića kod

Društvo

26.06.2016 u 10:00

Pacijenti u Srbiji na recept dobijaju četiri puta manje savremenih lekova nego u Hrvatskoj

Ni na novoj Listi lekova koji se izdaju na recept, o trošku zdravstvenog osiguranja, neće biti najsavremenijih, takozvanih inovativnih lekova za najteža oboljenja iako je takvih najava bilo uoči izbora. Ova lista je proširena za 220 lekova, ali u velikom procentu se zapravo radi o medikamentima u promenjenoj dozi, drugačijem pakovanju i obliku (sirup, tablete, kreme...) ili su već poznatim lekovima proširena dejstva. Objašnjavajući zašto na novoj listi nema inovativnih lekova, u RFZO-u kažu da je za savremene terapije finansijskim planom predviđeno 900 miliona dinara. Centralna komisija za lekove daće predlog koji takvi medikamenti treba da se nađu na listi, u skladu s raspoloživim novcem. Formirana je i Radna grupa koju čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Državnog pravobranilaštva i

Društvo

25.06.2016 u 09:27

Od vlažnog vazduha „prokuvamo” kao motor automobila

Iako je temperatura juče jedva za koji stepen premašila 30. podeok Celzijusove skale, dan je bio težak i za mlade i zdrave, a posebno za starije i hronične bolesnike. Vlažnost vazduha od oko 60 procenata i pritisak od 1007 milibara od ranih prepodnevnih časova mučili su žitelje Beograda i većine gradova centralne Srbije. Pri ovakvim parametrima, organizam „ključa” i pregreva se kao motor automobila. Hlađenje tela kroz isparavanje znoja je zakazalo pa su mnogi izgledali kao da su izašli ispod tuša, izmoždeni i razdražljivi. Kome smeta visoka vlaga Hronično obolelim od: – visokog krvnog pritiska – poremećaja periferne cirkulacije – šećerne bolesti – gojaznosti – cerebrovaskularnih oboljenja – opstruktivne bolesti pluća – alkoholizama – oboljenja kože koja remete rad

Društvo

21.06.2016 u 11:00

Farmaceutske kompanije otkrivaju lekare koje sponzorišu

Koliko novca je 17 najjačih i najpoznatijih svetskih farmaceutskih kompanija u 2015. godini dalo bolnicama u Srbiji za kupovinu medicinskih uređaja i lekova, ali i koliko para su izdvojili da lekari borave na medicinskim kongresima u našoj zemlji i širom sveta – znaće se do kraja meseca. U narednih deset dana, do 30. juna, u okviru zajedničke kampanje, koja se istovremeno vodi u 33 evropske države, farmaceutske kompanije obavezale su se da će prvi put javno objaviti podatke o svim novčanim iznosima koji su dati zdravstvenim ustanovama u vidu donacija i grantova. Biće objavljeni i iznosi honorara koji su uplaćeni lekarima „za usluge i konsultacije”. U javnosti se već dugo priča o tihom potkupljivanju i sprezi lekara i farmaceutskih kompanija, o lekarima koji su o trošku fabrika lekova

Društvo

15.06.2016 u 08:30

Lekari Srbije protiv ozakonjenja eutanazije

Lekari u Srbiji izjasnili su se protiv eutanazije, ubistva iz milosrđa, kako se kod nas najčešće naziva mogućnost da se nekoj osobi skrati dugo umiranje u bolesti, za koju izlečenja nema. Uključujući se u javnu raspravu o novom nacrtu Građanskog zakonika (GZ), kojim je prvi put predviđeno pravo na eutanaziju, članovi Etičkog odbora Lekarske komore Srbije (LKS) i Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva (SLD) – odlučili su da glasaju protiv eutanazije. Predlog novog Građanskog zakonika predviđa eutanaziju kao „pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi. Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom”. Zloupotreba prava na

Društvo

13.06.2016 u 18:05

Vakcinu protiv papiloma virusa primilo 185 dečaka i devojčica

Kada je u februaru u Srbiju stigla donacija od 2.000 doza vakcina protiv humanih papiloma virusa (HPV), bilo je mnogo sumnji da će u Srbiji biti zainteresovanih za ovakvu zdravstvenu prevenciju. Ovo cepivo štiti od virusa koji je najčešći uzročnik raka grlića materice, i preporučuje se dečacima i devojčicama uzrasta od devet do 13 godina, dakle pre stupanja u seksualne odnose. Dr Bojana Milošević, ginekolog i koordinator Nacionalnog skrininga za rak grlića materice, navodi da je za mesec i po dana ovu vakcinu primilo 185 dece. Ona kaže da je broj zadovoljavajući i veruje da će do kraja godine ukupno biti vakcinisano hiljadu dece (vakcina se daje u dve doze, u razmaku od šest meseci). Besplatne doze HPV vakcina donirala je američka farmaceutska kompanija MSD, a pilot projekat

Prethodna Sledeća

Početna / Olivera Popović

14.06.2026 u 02:01

Mendel: Zelenski želi da skrene pažnju sa problema u Ukrajini

14.06.2026 u 01:18

Najmanje dve osobe poginule u izraelskom napadu na Kan Junis

14.06.2026 u 01:05

Antropik obustavio pristup modelima veštačke inteligencije svim stranim državljanima

14.06.2026 u 00:26

Zelenski: Ukrajina već spremna da otvori šest klastera za integraciju u EU

13.06.2026 u 23:52

Katar u 90+4. minutu šokirao Švajcarsku

13.06.2026 u 23:25

Anketa: Većina Slovenaca protiv jačanja odnosa sa Izraelom