Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.53	103.15	102.84
126.73	127.49	127.11

Društvo

18.02.2019 u 17:33

Tate idu na porodiljsko odsustvo ako baš moraju

Iako su 132 oca u Beogradu tokom prethodne godine ostvarila pravo na „porodiljsko” odsustvo, što predstavlja povećanje za gotovo sto odsto u odnosu na 2017. godinu, kada je svega 79 novopečenih tata iskoristilo ovu zakonsku mogućnost, stručnjaci s pravom koriste metaforu o „kapi u čaši vode”. Jer, ako se ima na umu da se u prestonici godišnje rodi oko 20.000 beba, to u statističkom prevodu znači da je tek svaki dvestoti otac odlučio da hrani, uspavljuje i presvlači bebu dok je mama na poslu. Podsećanja radi, naš zakon o radu očevima dozvoljava mogućnost da koriste odsustvo radi nege deteta tek kada dete navrši tri meseca

Društvo

14.02.2019 u 21:11

Ljubav na drugi i treći pogled

Zabrinuti zbog emotivnog statusa svoje kćerke, lepe i uspešne četrdesetogodišnje lekarke koja nakon okončanja duge veze godinama živi sama, njeni roditelji obratili su se najstarijoj agenciji za bračno posredovanje „Fortuna” sa molbom da im proslede biografije uspešnih, bogatih i obrazovanih „mladoženja” kako bi mogli da izaberu idealnog zeta. Slične želje imao je i šezdesetogodišnji neženja koji je od savetnika ove agencije tražio da mu pronađu nevestu – ne stariju od 35 godina. Svoju bolju polovinu tražila je i uspešna tridesetogodišnja mlada dama koja je tragala za nekim ko je u životu postigao isto koliko i ona. Ukratko, da bude mlad, lep, obrazovan i bogat. Da li su ovo neki od razloga zbog kojih Srbija dočekuje Dan zaljubljenih sa statistikom da skoro dva miliona naših sugrađana

Društvo

13.02.2019 u 23:30

Polovina Srbije na „Fejsbuku”

Kada su istraživači britanske digitalne kompanije „Kastard” upitali korisnike „Fejsbuka” kako predstavljaju sebe na ovoj popularnoj socijalnoj mreži, čak 75 odsto njih izjavilo je da laže ili, kulturnije rečeno – ulepšava realnost. Manje od petine Britanaca izjavilo je da njihovi profili zaista predstavljaju njih same, a trećina korisnika ocenila je da „Fejsbuk” odslikava njihov život, ali bez dosadnih delova. Ovo istraživanje otkrilo je još jedan zanimljiv podatak – muškarci više ulepšavaju realnost. Naime, čak 43 odsto ispitanika priznalo je da na „Fejsbuku” malo „šminka” svoj život. Uprkos činjenici da je većina korisnika „Fejsbuka” svesna da njihovi prijatelji život boje lepšim bojama i da na mreži izgledaju mnogo srećniji i raspoloženiji nego u stvarnom životu, broj korisnika

Društvo

12.02.2019 u 23:30

U poslednje dve godine samo u Nemačku iselilo se oko 50.000 osoba

Iz Srbije se od 2000. godine iselilo 654.000 ljudi, što u statističkom smislu znači da smo izgubili stanovništvo Niša i Novog Sada. Podaci nemačke Savezne službe za migracije govore da je u prvoj polovini 2018. godine gotovo 19.000 radnika iz Srbije imalo dozvolu boravka u Nemačkoj, što je za 2.000 više nego u istom periodu prethodne godine. Procene govore da se u poslednje dve godine iz Srbije u Nemačku iselila više od 51.000 ljudi. Rekordan broj mladih emigrirao je 2015. godine – samo u zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) otišlo je čak 60.000 osoba.

Društvo

11.02.2019 u 22:00

Teško osvojiva muška tvrđava

Ako bi vas neko pitao za imena pet naučnica koje su zadužile čovečanstvo svojim otkrićima koga biste naveli – osim Marije Kiri i Mileve Ajnštajn? Iako su pripadnice lepšeg pola te koje u većini evropskih zemalja upisuju i završavaju fakultete, do samih akademskih vrhova stiže svega petina njih. Podaci Evropske komisije svedoče da žene čine 33 odsto evropskih istraživača, slabije su plaćene od kolega i ima ih malo na najvišim funkcijama. Na domaćem terenu situacija nije ništa bolja – od 154 članova SANU svega deset su žene, a za 133 godina postojanja ovog nacionalnog hrama nauke i umetnosti, žena nikada nije bila na njegovom čelu. Ni tu nije kraj priči o rodnoj neravnopravnosti u svetu nauke i umetnosti jer podaci govore da je za dvesta godina postojanja Beogradskog univerziteta

Društvo

07.02.2019 u 19:00

Romska deca često nevidljiva za sistem

Svako deseto dete koje se rodi u romskom naselju nije upisano u matičnu knjigu rođenih, a zbog administrativne nevidljivosti ovoj deci je otežan pristup zdravstvenim, socijalnim i obrazovnim ustanovama. Njihove majke uglavnom se porađaju kod kuće jer nemaju prijavu boravka, pa samim tim ni zdravstvenu knjižicu, a nedostatak krštenice kasnije otežava upis u školu i dobijanje svedočanstva o završenom obrazovanju. Zbog neposedovanja ličnih dokumenata, ova deca najčešće ne ostvaruju pravo na dečji dodatak i detinjstvo provode u prosjačenju i sakupljanju sekundarnih sirovina. – Procene govore da je čak 80 odsto romske dece van sistema osnovnog obrazovanja. Često napuštaju školovanje da bi zarađivala za svoju i egzistenciju svoje porodice, a zbog snažnog patrijarhalnog obrasca i kulta

Društvo

04.02.2019 u 21:00

Nedelja braka uz slogan „Vernost je prednost”

U Srbiji se od 7. do 14. februara održava „Nedelja braka” – po ugledu na Međunarodnu nedelju braka koja se već dvadeset godina proslavlja u velikom broju zemalja. Slogan ovogodišnje Nedelje braka biće „Vrednost je prednost”, a bračni savetnici Nebojša i Gordana Savić iz udruženja „Brak i porodica”, koje već nekoliko godina organizuje ovu manifestaciju, kažu da je ovaj slogan osmišljen zbog činjenice da je prevara jedan od glavnih uzroka razvoda. – Statistika govori da svaki peti bračni par u Srbiji završi u brakorazvodnoj statistici, a naše iskustvo svedoči da više od 90 odsto parova dolazi u savetovalište zbog prevare. Iako su za preljubu vezani mnogi mitovi, počev od uverenja da su muškarci neverniji pol, pa do verovanja da postoje zanimanja koja su „podesnija” za prevaru, realnost

Hronika

31.01.2019 u 23:30

Društvene mreže nisu krive za ubistva

Nasumično ubistvo dvadesetčetvorogodišnjeg studenta iz Čačka, koji je stradao samo zato što se našao na putu Neđeljka Đurovića (28), osumnjičenog da ga je nasmrt izbo nožem, nikoga nije ostavilo ravnodušnim. Iako je javnost dodatno uznemirena izjavom ubice, koji je tvrdio da je čitavu noć bio na „Tviteru” i „Fejsbuku” i shvatio da nekoga mora da ubije jer je nezadovoljan svojim životom, stručnjaci za dušu objašnjavaju da niko ne ubija samo zato što vreme provodi na društvenim mrežama. – Veoma je teško i nezahvalno, a iznad svega neprofesionalno, komentarisati slučaj ubistva bez detaljnog psihijatrijskog veštačenja.

Tema nedelje

28.01.2019 u 08:00

Salata od reči

Jutjuberi, blogeri, gejmeri i influeseri odraslima su uglavnom nevidljivi. Oni „žive” u pametnim telefonima tinejdžera, „hrane” se njihovim lajkovima i komentarima i prave im „društvo” dok se roditelji zanimaju nekim važnim životnim stvarima. „Fejsbukom” i „Tviterom”, na primer. „Savremena deca i tinejdžeri su digitalni urođenici – prvi koji su rođeni u potpuno kompjuterizovanom svetu i kojima je virtuelni svet od jednake važnosti kao i fizička realnost u kojoj žive”, objašnjava za „Politiku” psihoterapeut dr Zoran Ilić. „Oni su 24 časa dnevno ulogovani na „Jutjub” i socijalne mreže i njihova pažnja je tek osam sekundi duža od pažnje zlatne ribice, zbog čega im je potreban jak i brz stimulus, a to je slika ili video-objava na „Fejsbuku”, „Instagramu” ili „vajberu”. Njihova sreća

Društvo

27.01.2019 u 22:00

Portiri traženiji od lekara

Diploma srednje škole najtraženija je na tržištu rada, svedoči ujedinjena analiza Nacionalne službe za zapošljavanje i sajta „Infostud”. Statistički posmatrano, veća je šansa da posao pronađe kuvar, frizer ili magacioner, nego lekar, farmaceut ili pravnik. Naime, zvanične brojke Nacionalne službe za zapošljavanje govore da su tokom prethodne godine poslodavci tražili 7.046 prodavaca i samo 310 doktora medicine, 7.046 čistača i svega 314 pravnika, 2.472 portira i tek 490 ekonomista... Iako zvuči paradoksalno, najmanju šansu da pronađu posao imali su – doktori nauka. Naime, u protekloj godini poslodavci u Srbiji su preko biroa za zapošljavanje tražili samo devet doktora ekonomskih nauka, šest doktora pravnih nauka, tri doktora društveno-humanističkih nauka, dva doktora psihologije i dva

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević