Kup.	Prod.	Sred.
117	117.7	117.35
102.72	103.34	103.03
127.02	127.79	127.4

Društvo

28.02.2017 u 17:00

Srbija šesta u Evropi po starosti stanovništva

Prosečna starost stanovništva u Srbiji je skoro 43 godine, po čemu smo na šestom mestu u Evropi. Između 2002. i 2011. godine izgubili smo gotovo pola miliona stanovnika. Prema poslednjem popisu stanovništva, čak 160 lokalnih samouprava ima negativan prirodni priraštaj. Svake godine zemlju napusti oko 15.000 stanovnika, a oko 130.000 godišnje promeni mesto boravka – na interne migracije češće se odlučuju žene, starosti oko 33 godine. Strategija za podsticanje rađanja, koja je doneta 2008. godine, ostala je mrtvo slovo na papiru zbog Svetske ekonomske krize. Sve su to razlozi zbog kojih je Vlada Srbije formirala Savet za populacionu politiku, na čijem čelu je premijer Aleksandar Vučić, istakla je ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku dr Slavica Đukić

Društvo

21.02.2017 u 22:00

Državne putokaze malo ko sledi

Tokom protekle godine 1.145 osoba u Srbiji kontaktiralo je Migracioni servisni centar pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kako bi dobili informacije o mogućnostima legalnog zapošljavanja u inostranstvu. Iskustvo zaposlenih u beogradskom ogranku Migracionog servisnog centra govori da je najveće interesovanje za Nemačku, Švajcarsku i Austriju, ali sve veći broj naših ljudi posao traži i u skandinavskim i zemljama Ujedinjenih Arapskih Emirata. –U 2016. godini usluge Migracionog centra Beograd koristilo je 345 osoba – 200 muškaraca i 145 žena. Mi, na žalost, nemamo povratnu informaciju koliko je ljudi otišlo, jer radnici nemaju obavezu da nas informišu da li su se zaposlili. Tu informaciju imaju samo ambasade koje izdaju radne i iseljeničke vize – kaže Miroslav Jović, savetnik za zapošljavanje u

Teme nedelje.

18.02.2017 u 22:00

Srbija – zemlja jedinaca

U Srbiji se godišnje sklopi oko 36.000 brakova, svedoče grafikoni Republičkog zavoda za statistiku, koji pokazuju i da prosečna mlada staje na ludi kamen u 28. godini, a prosečni mladoženja sluša zvuke svadbenog marša tri godine kasnije. Ilustrativni dokaz teze da je trudnoća najčešća „kuma” na venčanju naših mladenaca jeste i podatak da prosečna žena u Srbiji postaje majka u 29. godini. Međutim, iako demografi često ističu da je za prostu reprodukciju nacije potrebno 2,14 dece po porodici, najveći broj roditelja u našoj zemlji gaji samo jedno dete

Društvo

03.02.2017 u 20:05

I deca će imati svog ombudsmana

Srbija je u prethodnom periodu predano radila na unapređenju položaja i prava dece. U poređenju sa 2001. godinom odnos dece u hraniteljskim porodicama i institucijama znatno je promenjen u korist hraniteljstva, tako da je 90 odsto dece bez roditeljskog staranja danas smešteno u hraniteljske porodice, a svega deset procenata u institucijama socijalne zaštite. U hraniteljskim porodicama trenutno je njih 7.050–5.257 dece uzrasta do 18 godina, među kojima je 443 sa smetnjama u razvoju i 881 dete romske nacionalnosti. Prema ovom pokazatelju, naša zemlja je među najboljima u Evropi. Osim toga, Srbija je i u migrantskoj krizi pokazala da poštuje evropske vrednosti i standarde kada su u pitanju deca – u prihvatnim centrima do sada je zbrinuto 6. 976 dece uzrasta do 18 godina. Ovo su podaci

Društvo

27.01.2017 u 22:00

Roditeljima bolovanje i puna plata do punoletstva teško bolesnog deteta

Petogodišnja borba Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR) za pravo na bolovanje i punu platu do detetovog punoletstva, ima izgleda da se završi pobedom. Nacrtom Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je sada na javnoj raspravi, predviđeno je da se pravo na naknadu zarade može produžiti zbog nege deteta do navršenih 18 godina i to u slučaju teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja. Kako objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja, o tom produženju odlučuje najviši stručno-medicinski organ na predlog zdravstvene ustanove u kojoj se dete leči. Po slovu sadašnjeg zakona, roditelji imaju pravo na bolovanje od samo četiri meseca. Budući da lečenje najtežih oboljenja često traje godinama, jasno je koliki je značaj

Društvo

26.01.2017 u 09:05

Lekoviti osmesi Doktora klovnova

Kilometrima daleko od školske graje, nasmejanih drugarica i popularnih igraonica, Lana je juče proslavila 11. rođendan na odeljenju za hematologiju Univerzitetske dečje bolnice u Tiršovoj ulici. Zloćudna bolest, sa kojom se prvi put izborila u svojoj četvrtoj godini, ponovo je pokucala na vrata detinjstva ove devojčice, koju su juče obišli mama, tata i sestra. Obučena u jednostavnu belu majicu koju je krasila grupna fotografija njenih drugara iz škole „Sveti Sava“, prikačena na infuziju koja život znači, Lana je sa zanimanjem posmatrala poklone koje su joj poslali drugari kada su u njenu bolničku sobu upali Doktori klovnovi – Dr Cica Mica, Dr Guza i Dr Levo Sviralo koji je klekao pred malu slavljenicu, da bi je u poverenju pitao: „Kad planiraš bekstvo odavde?“ Lana je brzo prihvatila šalu i

Društvo

25.01.2017 u 09:40

Nastavnici i roditelji đaka partneri u obrazovanju

Početkom marta biće obeleženo godinu dana od početka projekta „Partnerski za obrazovanje” koji zajedno realizuju beogradska kancelarija Unicefa i Fondacija za otvoreno društvo. Cilj projekta je unapređenje saradnje između roditelja i škole. Kao rezultat, u 54 osnovne škole u 11 gradova Srbije osnovani su školski klubovi roditelja i nastavnika, a uskoro će biti formirana i nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije. Kako u razgovoru za naš list objašnjava Tanja Azanjac Janjatović, predstavnica inicijativnog odbora „Partnerski za obrazovanje”, ideja je da ova asocijacija roditelja i nastavnika bude krovna organizacija i servis svim roditeljskim i nastavničkim organizacijama, kao i podrška Ministarstvu prosvete u realizaciji reformskih politika. „Bez snažne povezanosti

Društvo

24.01.2017 u 12:30

Domski vaspitač čija ljubav ne priznaje penziju

Gotovo svakodnevno defektolog Dušan Milović (66) odlazi u Zavod za vaspitanje dece i omladine, iako je već godinu i po dana u zasluženoj penziji. Posao koji je radio 35 godina nikada i nije doživljavao kao radnu obavezu, već kao misiju – da onima koji su skrenuli životnim stranputicama pomogne da se vrate na pravi put. Za višedecenijsku posvećenost i uspehe u radu sa maloletnim delinkventima, Dušan je ovenčan titulom „Čovek godine 2016“, koju Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dodeljuje ustanovama i izuzetnim pojedincima koji rade u sistemu socijalne zaštite. Granica krivične odgovornosti U javnosti se dosta polemiše o tome da li treba spustiti granicu krivične odgovornosti, s obzirom na to da su po našem zakonu deca krivično neodgovorna pre

Društvo

19.01.2017 u 09:30

Januarska nedelja depresije

Da li se u poslednje vreme osećate iscrljeno, tužno i melanholično? Imate li povećanu potrebu za slatkišima i dugim snom? Ukoliko je odgovor na ova pitanja potvrdan, postoji velika verovatnoća da u vašoj duši caruje zimska depresija – sezonska boljka koja napada svakog desetog Evropljanina i od koje boluje čak 40 odsto stanovnika Skandinavskog poluostrva. Cinici će reći da zimskoj depresiji u velikoj meri kumuje i činjenica da su nas novogodišnji praznici ostavili ispražnjenih džepova, ali stručnjaci za dušu objašnjavaju da je kratak dan i smanjena izloženost svetlu u najhladnijem godišnjem dobu zapravo ta koja kod osetljivijih osoba izaziva sezonski poremećaj raspoloženja. Zimska depresija se dijagnostikuje kod osoba koje su depresivne svakodnevno, najmanje dve nedelje i kod kojih se

Društvo

17.01.2017 u 18:40

Pravi sneg zatrpao virtuelne igrice

„Čuvaaaaaaaaj!“, zagalamio je mali Petar upozoravajući svoje „saborce“ crvenog nosa da se sprema za još jedan spust sankama niz zaleđenu padinu u beogradskom naselju Miljakovac. Prostor po kome se inače šetaju samo razmaženi kućni psi, nakon pada temperatura i prvih pahulja, pretvorio se u sankalište. Taoci virtuelnih svetova mobilnih telefona i tableta, zarobljenici dečjih soba i igraonica u koje ih smeštaju roditelji, nakon meseci „kućnog pritvora” konačno su se dokopali doze svežeg vazduha. Deca, koja su nekada bila zaštitni znak gradskih parkova, ređe se viđaju u prirodi od runolista na liticama Alpa. Ljuljaške za koje se nekada čekao red zvrje prazne, ali se zato se u igraonicama traži mesto više, a tržni centri prepuni su dece sive boje lica koja su poslednji put izvedena u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević