Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.72	117.37
102.73	103.35	103.04
126.86	127.63	127.24

Društvo

01.02.2021 u 21:00

Žene su brojnije i obrazovanije

Sve primedbe pripadnica lepšeg pola da u Srbiji nema dovoljno muškaraca dobile su zvaničnu „potvrdu” – najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u knjizi „Žene i muškarci u Srbiji 2020” svedoče da u našoj zemlji živi čak 180.000 žena više nego muškaraca. Međutim, uprkos činjenici da su brojnije i obrazovanije, vlasnice XX hromozoma teže se zapošljavaju, lakše otpuštaju i imaju manju platu od muškaraca. Podaci izvedeni iz publikacije RZS svedoče da je u akademskoj 2019/2020. godini visoke škole i fakultete upisalo 137.910 devojaka i 104.058 mladića – one su uglavnom dobile indeks društvenih, umetničkih i medicinskih fakulteta, dok su mladići pretežno upisali elektrotehnički, mašinski, poljoprivredni, građevinski, veterinarski i šumarski fakultet. U ovoj akademskoj

Društvo

30.01.2021 u 12:00

Žene na selu često izložene nasilju muževa

Više od polovine žena u Srbiji osetilo je na svojoj koži neki oblik nasilja tokom života, dok je u prethodnih godinu dana svaka šesta žena starija od 65 godina bila žrtva ovog nasilja, pokazalo je najnovije istraživanje Crvenog krsta Srbije i Crvenog krsta Austrije pod nazivom „Na ničijoj zemlji” – rodno zasnovano nasilje prema starijim ženama u Srbiji. Studija koja je deo projekta „Osnaživanje starijih žena: prevencija nasilja putem menjanja društvenih normi u Srbiji” rađena je na uzorku od 2006 žena, od 18 do 74 godine, takođe je upozorila da su partnerskom nasilju najviše izložene starije žene na selu, kao i one koje žive u Vojvodini, dok se najniže stope nasilja beleže u južnoj i istočnoj Srbiji. Siromaštvo povećava rizik od partnerskog nasilja a među ženama nižeg socioekonomskog

Društvo

21.01.2021 u 21:00

Istočna Evropa efikasnija u borbi protiv korone

Zbog čega su na početku izbijanja pandemije virusa korona u Evropi mediteranske zemlje, poput Španije i Italije, brojale desetine hiljada novozaraženih dnevno, dok su zemlje istočne Evrope imale relativno mali broj inficiranih i umrlih? Da li su zemlje bivšeg komunističkog bloka imale adekvatniji „odgovor” na krizu izazvanu koronom zbog restriktivnijih mera koje su uvele njihove vlade? Studija naših sociologa sa Filozofskog fakulteta i Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu objavljena u naučnom časopisu „PLOS one” pokazala je da je dobra pripremljenost zdravstvenog sistema samo jedan deo „slagalice” kovid 19, koji bi trebalo da prate i drugi kompatibilni delovi da bi zagonetka bila rešena. Oni su se u svom radu pod nazivom „Integrisani pogled na spremnost društva i početnu

Društvo

21.01.2021 u 21:21

Posebna predavanja bi spasila decu od pedofila

Slučaj mlade glumice Milene Radulović i njenih koleginica koje su optužile poznatog reditelja i učitelja glume Miroslava Miku Aleksića za seksualno nasilje otvorio je Pandorinu kutiju, a javnost svakoga dana saznaje nešto nepoznato o tome šta se dešavalo iza vrata čuvene škole glume, kroz koju je prošlo više od tri hiljade dece. Iako su generacije dece vaspitavane da ne komuniciraju s nepoznatim osobama i da opasnost vreba od neznanca koji nude bombone ispred škole, slučaj omiljenog dečjeg učitelja glume srušio je mit o tome da su seksualni predatori samo manijaci iz haustora i silovatelji iz parka i podsetio na zaključke mnogih istraživanja koja svedoče da pedofili često biraju zanimanja koja im omogućavaju da budu u kontaktu s decom. Rukovođen idejom da obrazovanje i obučavanje na

Društvo

20.01.2021 u 21:21

Pandemija je smanjila broj usvojenja za trećinu

U ovom trenutku 322 dece u Srbiji željno iščekuje dan kada će dobiti nove roditelje, a pandemija virusa korona, koja je poremetila život celog čovečanstva, u značajnoj meri je usporila i proces usvajanja. Kako u razgovoru za „Politiku” ističu službenici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tokom prethodne godine samo 87 mališana dobilo je nove roditelje – za trećinu manje nego prethodnih godina. Podaci takođe govore da je 75 mališana usvojeno u našoj zemlji, a dvanaestoro njih dobilo je inostrane pasoše i život nastavilo izvan granica Srbije, jer za ovu decu stručnjaci centra za socijalni rad nisu mogli da nađu usvojitelje u zemlji. Za jedno dete trenutno „konkurišu” dva roditeljska para – podaci resornog ministarstva govore da 659 budućih usvojitelja, koji su stekli

Društvo

19.01.2021 u 21:01

Zašto žrtve silovanja godinama ćute

Slučaj mlade glumice Milene Radulović, koja je prijavila za silovanje poznatog reditelja Miroslava Miku Aleksića, čiju je školu glume pohađala od svoje jedanaeste godine, šokirao je celu javnost i posebno uznemirio roditelje dece kojima je taj isti Aleksić bio učitelj. I dok jedan deo javnosti čestita na hrabrosti mladoj glumici, drugi se pita zbog čega je čekala devet godina da prijavi seksualno napastvovanje, zašto roditeljima ili prijateljima nije odmah rekla šta joj se dogodilo i zbog čega je nastavila da odlazi u dramski studio dovodeći sebe u situaciju da više puta postane žrtva silovanja. Suočeni sa ovakvom zaglušujućom „paljbom” pitanja, stiče se utisak da zaboravljamo da je silovanje jedan od najtežih zločina nakon koga žrtve prolaze kroz psihički teror najvećih mogućih razmera,

Društvo

13.01.2021 u 08:25

Zimska depresija caruje u januaru

Iako nam je već deset meseci život izmešten iz svih definicija normalnosti, kovid 19 nije jedini krivac za naše loše raspoloženje – kraći dani, nebo od olova i zubato sunce jesu oni koji kod osetljivih osoba izazivaju sezonski poremećaj raspoloženja, koji se kolokvijalno naziva zimska depresija. Ova sezonska boljka napada svakog desetog Evropljanina i od nje boluje čak 40 odsto stanovnika Skandinavskog poluostrva. Zimska depresija se dijagnostikuje kod osoba koje su depresivne svakodnevno, najmanje dve nedelje i kod kojih se melanholično raspoloženje ponavlja dve godine uzastopno. Tu prolaznu melanholiju sezonskog karaktera, koju će prepoznati svako od nas, psihijatar Norman Rozental označio je terminom zimska depresija, odnosno sezonski afektivni poremećaj. On u svom najpoznatijem

Društvo

12.01.2021 u 08:55

Preteško mentalno breme pandemije

Scena prva: Nakon višenedeljnog razmišljanja, mladi bračni par lekara, koji već godinama živi i radi u Nemačkoj, ipak je odlučio da Božić provede u Beogradu. Na jedan tas vage stavili su strepnju zbog mogućeg pogoršanja epidemiološke situacije i komplikacije oko povratka, a na drugi želju da vide roditelje, prijatelje i kumove koje nisu zagrlili već godinu dana. Očekivano, prevagnuo je drugi tas. Dok su pakovali kofere, začuli su „rafal” poruka koje stižu u inboks mobilnog telefona. Njihov blizak prijatelj, koji je kao anesteziolog radio u crvenoj zoni kovid bolnice i s kim su svake godine letovali, izgubio je bitku s kovidom 19. Scena druga: Miris vanilica iz komšijskog stana probija se zajedno s januarskim suncem kroz prozore jednog novobeogradskog solitera i dopire do usamljene

Društvo

11.01.2021 u 23:00

Teorije zavere o koronavirusu – od čipovanja ljudi do eliminacije starih

Ko primi rusku vakcinu „sputnjik” protiv virusa korona neće moći da uđe u Evropsku uniju – glasi najnovija teorija zavere, koja je posredstvom društvenih mreža obišla svet brzinom svetlosti. Pandemija, koja je počela pričom da je korona izmišljena dijagnoza i nastavila se teorijama zavere da je virus korona pobegao iz laboratorije i da Bil Gejts koristi virus kako bi „progurao” vakcinu s mikročipom kojim se mogu pratiti ljudi, pronalaskom vakcine dobija nove dimenzije. Osim ideje da vakcine sadrže mikročipove, zaverenici barataju i teorijom da vakcina menja naš genetski kod, da ćemo se pomoću nje zapravo zaraziti kovidom i da je ovo cepivo u službi „eliminacije” starih ljudi, jer je najavljeno da će stare osobe i štićenici gerontoloških domova prvi primiti cepivo. Istraživanje koje su u

Društvo

10.01.2021 u 21:45

U redu je ako niste u redu

Umesto u društvu prijatelja, Novu godinu smo proveli gledajući reprize novogodišnjih programa, snimljenih pre nego što je virus korona s programskih šema skinuo zabavne emisije. Umesto u krugu porodice, Božić smo proveli u tihim molitvama da svi koje volimo budu živi i zdravi. Na slavu porodičnih kumova nismo otišli, rođendane uglavnom nismo proslavljali, većina nas tokom prethodne godine nije poslala ni razglednice s mora, a srećniji i privilegovaniji su prethodnih deset meseci radili od kuće i kretali se u „Bermudskom trouglu” između kreveta, kompjutera i frižidera. Ostali su odlazili na posao sa strahom da će se zaraziti i virus preneti na svoje najmilije. Naviknuti da sreću, tugu, životne dobitke i gubitke delimo s bliskim osobama, žalosni smo što protekle godine nismo pocepali košulju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Katarina Đorđević