Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

17.09.2021 u 16:29

Ideja s kraja prošlog veka na čijoj realizaciji se radilo punih 12 godina svoj epilog dobila je ove nedelje – područje Mure, Drave i Dunava Unesko je proglasio rezervatom biosfere. Tako je „evropski Amazon” postao i prvi rezervat koji se prostire kroz pet zemalja – Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju. Jedinstveno stanište brojnih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, u brojkama izgleda ovako: prostire se na skoro milion hektara zemlje, obuhvata 700 kilometara rečnog toka i prostor na kojem živi oko 900.000 stanovnika koji su svoj način život vekovima prilagođavali reci. – Ovo područje je zelena linija života i ne samo prirodno već i kulturno blago. Tu se ljudi, recimo, tradicionalno bave poljoprivredom. Uneskovo proglašenje je najlepši kraj višegodišnjeg rada kako bismo očuvali

Društvo

14.09.2021 u 09:33

Kineski propisi pogodili nastavnike engleskog jezika u Srbiji

Najnoviji pokušaj kineskih vlasti da ublaže pritisak na roditelje i učenike u vrlo konkurentnom obrazovnom sistemu pogodio je predavače engleskog jezika u Srbiji. Zbog regulative „Dvostrukog smanjenja”, čiji je cilj da se deca rasterete vannastavnih aktivnosti a roditelji finansijskih izdataka, oko 20.000 nastavnika iz naše zemlje koji su kinesku decu podučavali preko interneta ostaje bez zarade. Kako kineska unutrašnja politika pogađa profesore engleskog u Srbiji? Nova regulativa u oblasti obrazovanja obavezala je privatne škole da se registruju kao neprofitne organizacije, onemogućila zapošljavanje stranaca, ograničila vreme za držanje onlajn časova, a od državnih škola povećala očekivanja. Traži se da organizuju više vannastavnih aktivnosti kako bi se smanjila potreba za privatnim

Društvo

09.09.2021 u 18:58

Korona u klupama - u Srbiji 379 odeljenja na onlajn nastavi

Avgustovski entuzijazam zvaničnika da će školska godina početi normalno splasnuo je i pre nego što su učenici seli u klupe. A rezultati za prvih sedam dana nove školske godine pokazuju da je među zaraženima sve više đaka. Naime, prema podacima Ministarstva prosvete, nastavu na daljinu prate đaci u 379 odeljenja i jedna grupa od ukupno 38.187 odeljenja iz 1.666 škola. I to možda nije konačan broj, jer je, naglašavaju, podatke dostavilo 94 odsto obrazovnih ustanova. Ukupan broj zaraženih učenika i nastavnika, što su podaci na osnovu kojih se, između ostalog, svake nedelje procenjuje kako će izgledati nastava naredne sedmice u resornom ministarstvu, kako je rečeno za „Politiku”, nemaju, odnosno dobijaju samo pojedinačne podatke. Koliko sutra, takođe, trebalo bi da bude objavljeno kako će se

Društvo

16.08.2021 u 22:04

„Mali Pariz”, a nepravda velika

Presuda Upravnog suda i pravosnažno rešenje Agencije za restituciju bili su dovoljni da se naslednicima restoran „Mali Pariz” vrati samo pravno, ali ne i formalno. Stari zakupci, kojima je ugovor o zakupu istekao još u maju, obratili su se Višem sudu, tvrdeći da je trećina lokala u centru Beograda njihova jer su uložili novac u adaptaciju objekta. I dok nelegalni zakupci pravnim začkoljicama održavaju rad restorana, vlasnici lokala imaju samo troškove jer moraju redovno da plaćaju dažbine. – Od Državnog pravobranilaštva, preko Pravobranilaštva opštine Savski venac do katastra nepokretnosti RGZ-a, svi su usporili proces vraćanja restorana „Mali Pariz”. To je omogućilo zakupcu, firmi „Enerdži kop”, da ostane u restoranu mnogo duže od zakonom predviđenog roka. Vraćanje imovine sa kompletnom i

Društvo

05.08.2021 u 20:00

Vakcina spasava i živote i – školsku godinu

Kako će izgledati nova školska godina, zavisi od toga koliko će se dece starije od 12 godina vakcinisati protiv novog virusa korona. Epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je da je za sada jedino izvesno da će školska godina početi regularno, ali kako će se nastaviti, zavisi od stepena imunizacije. Iako je Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) u junu odobrila vakcinu kompanije „Fajzer” i za decu uzrasta od 12 do 15 godina, procenat vakcinisanih u ovoj populaciji je najniži. – Vakcinisano je tek negde između 16 i 18 odsto. U našoj ustanovi dnevno zabeležimo par slučajeva vakcinacije dece starije od 12 godina. Najčešće je razlog što treba da putuju, da ne bi radili PCR test na granici. Ali razlog ne treba da bude putovanje, već da sačuvaju zdravlje – i svoje i svojih

Društvo

02.08.2021 u 22:00

U Šimanovcima pokraj kuća i vrtića – biće cinkara

Umorni od gradske gužve Aleksandra i Aleksandar M. ovog proleća spakovali su stvari i iz stana u centru Beograda došli u Šimanovce. Kuća u mirnoj ulici, lepo dvorište, u dvorištu pas – idealno mesto za odgajanje deteta. Ali, uz toplu dobrodošlicu meštana dočekao ih je i hladan tuš – vest da se nedaleko od njihove kuće gradi cinkara. I to na mestu gde je nekada planirana izgradnja sportsko-rekreativnog centra, na oko 300 metera od vodoizvorišta i na samo nekoliko koraka od prvih kuća. – Iz tog vodoizvorišta se selo snabdeva vodom, u blizini je pijaca, kao i vrtić za oko 300 dece, čiju je izgradnju nedavno ozvaničila pokrajinska vlada. U takvom okruženju firma „Gradina cink” planira postrojenje za toplo cinkovanje metala. Budući da sam mašinski inženjer, dobro znam šta to znači – u

Društvo

17.07.2021 u 11:53

Slučaj „Smrdljivac” ugušio poverenje građana Bačke Palanke

Palanke prošli proteklih šest meseci zahtevajući da se zabrani seča šuma. Zimus, uprkos temperaturnom minusu, od sekire su branili Polojsku šumu, a nedavno su se okupljali kako bi sačuvali potes od takozvanog Smrdljivca do palanačke Floride. – Kada je skupština opštine usvojila narodnu inicijativu, koju je potpisalo oko 5.000 sugrađana, i tako zaštitila Park prirode „Tikvara” i priobalje Dunava, pored zabrane seče, predviđeno je i da se formira radna grupa koja će sagledati postojeće stanje i na osnovu te analize planirati proces gazdovanja i obnavljanja šume. Na sednicama radne grupe imali smo obećanje da seče više neće biti. Ali je volja

Društvo

15.07.2021 u 21:00

Deponije – tempirane ekološke bombe

Smetlišta u Požarevcu, Kovinu, Smederevu, Kragujevcu, Staroj Pazovi… goreli su poslednjih mesec dana. Nesanitarne opštinske deponije jedan su od najvećih ekoloških problema u Srbiji. Prema podacima Agencija za zaštitu životne sredine, javna komunalna preduzeća u 111 opština odlažu oko 70 odsto smeća na 137 nesanitarnih deponija. Za veliki broj njih Strategija o upravljanju otpadom predvidela je zatvaranje. Ali kako još ne postoji izgrađen sistem regionalnih centara, lokalne deponije ostaju jedino rešenje. Mnoge su starije više od 50 godine – deponija u Vršcu koristi se od 1945, a 11 godina kasnije otvorena je u Bačkoj Palanci. Višedecenijska upotreba dovela je do popunjenosti kapaciteta, a veliki problem je i nepostojanje sistema za odvođenje deponijskog gasa – tek je desetak deponija koje

Društvo

05.07.2021 u 18:53

Sporo pošumljavanje i brza seča ugrožavaju pluća Srbije

Gotovo 100 miliona dinara pokrajinska vlast dodelila je ove nedelje učesnicima na konkursu za pošumljavanje novih površina, a iz budžeta za šume u iste svrhe izdvojeno je još 50 miliona dinara. Toliko novca potrošiće se i za popravljanje oštećenih šuma. – Na taj način će 150 hektara degradiranih šuma biti potpuno obnovljeno – kazao je pokrajinski sekretar za šumarstvo Ivan Božić. Da li je to dovoljno? Ni blizu. Ova autonomna pokrajina po tom pitanju najsiromašnija je regija u čitavoj Evropi jer pod šumama je nešto manje od sedam procenata ukupne površine, a čak 14 opština nema nijedan odsto šumovite teritorije. Zacrtani cilj je 14 procenata Vojvodine pod šumom, odnosno još oko 150.000 hektara zemljišta. Međutim, trenutni intenzitet pošumljavanja toliko je mali da bi nam za

Društvo

28.06.2021 u 08:00

I centar za socijalni rad može dati ime detetu

Za ono što većina beba dobije prvih dana života, dečaku iz Doljevca bilo je potrebno 13 godina: da dobije lično ime, jedinstveni matični broj građana, izvod iz knjige rođenih, pravo na zdravstvenu zaštitu... Da ga upišu u matičnu knjigu rođenih prvo su propustili roditelji, a kasnije grešku nisu ispravljale ni nadležne institucije. Sve dok se s trinaestogodišnjakom bez identiteta nisu sreli zaposleni u nevladinoj organizaciji „Praksis”, koja se bavi zaštitom ljudskih prava, i dok se u slučaj nije umešao zaštitnik građana. – Kako na rođenju nije upisan u matičnu knjigu, dečak je sve vreme bio lišen osnovnih ljudskih prava, nije imao pravo na zdravstvenu zaštitu, nije mogao da dobije dečji dodatak, čak ni da se upiše u osnovnu školu koja je po zakonu obavezna. On je jednostavno za sistem

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Višnja Aranđelović