Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Ekonomija

01.05.2021 u 09:12

Investicije svetla tačka rebalansa

Malo je pitanja oko kojih među ekonomistima i onih koji kreiraju ekonomsku politiku postoji tako visok stepen saglasnosti kao što je to slučaj u pogledu značaja investicija za privredni rast. Koliko god da je struka u poslednjih godinu dana izrekla rezervi oko toga što država puno troši i zadužuje se za pakete pomoći privredi i stanovništvu, jer to po njima može da ugrozi ekonomsku stabilnost, toliko su pohvalili najavljena ulaganja u kapitalne investicije i zaštitu životne sredine. Čak je i kritični Fiskalni savet, što mu je uostalom i posao da kritikuje, pohvalio povećanje stavke za investicije u aktuelnom rebalansu. Zahvaljujući tome biće moguće dostići privredni rast od šest odsto koliko je država i predvidela, ocenio je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta (FS). Time se najzad

Ekonomija

27.04.2021 u 21:22

MMF bez zamerki na veće trošenje države

Korona je promenila mnogo toga, pa i odnos Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) prema zemljama s kojima ima aranžmane. Upadljivo je da, prilikom upravo završenih razgovora tokom kojih je dogovoren novi aranžmanu sa Srbijom, ova međunarodna finansijska institucija nije bila kritična prema kreatorima ekonomske politike. A nije da nije bilo razloga za to. Pre svega zbog aktuelnog rebalansa koji je više nego duplirao iznos fiskalnog deficita u odnosu na originalni budžet za ovu godinu koji je s njima dogovoren još prošle jeseni. Ni na obimni paket mera nisu izrečene kritike, jer „makroekonomske politike treba da podržavaju oporavak sve dok on u potpunosti ne bude ostvaren”, saopštila je ova međunarodna finansijska institucija s kojom ćemo od leta imati aranžman savetodavnog karaktera koji

Ekonomija

21.04.2021 u 22:06

Javna preduzeća 2019. napravila gubitke od 155 miliona evra

Ako se neko pita zašto su javna preduzeća stalna i nikad završena tema aranžmana sa Međunarodnim monetarni fondom (MMF), pa i novog najavljenog za leto, dovoljno je da pogleda rezultate njihovog poslovanja. U 2019. Godini, što je poslednji podatak, 22 javna preduzeća (JP22) napravila su gubitak od 155,7 miliona evra, jer im je dobit bila 105,1 miliona evra, a gubitak 260,8 miliona evra. Da li zbog pandemije tek ovi podaci kao da su prošli ispod radara javnosti. Istini za volju, Fiskalni savet je u ovo doba prošle godine upozorio na gubitke EPS-a od 49,2 miliona evra, ali su gotovo nezapaženo prošli gubici „Puteva Srbije“ od čak 143,3 miliona evra što ih i čini najvećim gubitašem javnih preduzeća. O rezultatima poslovanja republičkih infrastrukturnih preduzeća opsežno istraživanje

Ekonomija

11.04.2021 u 20:00

Povoljni zajmovi za uštedu energije

Najava povoljnih zajmova za energetsku efikasnost, odnosno za zamenu prozora i izolaciju obradovala je našeg čitaoca koji bi na taj način da smanji račune za grejanje na gas kuće u Vojvodini. Prozore za sada ne bi menjao, već bi radio izolaciju za šta planira da potroši 200.000 dinara. Kako kaže za njegove godine i primanja nije veća investicija. Za zajam koji bi otplaćivao šest godina, po kamati od pet odsto, rata bi mu bila oko 3.200 dinara mesečno što smatra prihvatljivim. Stambeni objekti u Srbiji su energetski neefikasni i dobar deo utrošene energije „iscuri” kroz loše prozore. Za „popravku” dobijamo pomoć od međunarodnih finansijskih institucija i zahvaljujući tome zamena prozora i vrata i izolacija kuća postaje isplativija u kraćem roku. Uprava za energetsku efikasnost imaće ove

Ekonomija

03.04.2021 u 21:25

Korona srezala profit banaka za trećinu

Bankarski sektor Srbije poslovao je u godini korone sa profitom, ali ni izbliza onolikim kao prethodnih godina. Banke su 2020, pre oporezivanja, zaradile 46,1 milijardu dinara što je oko 390 miliona evra. Godinu dana ranije profit im je bio 67,7 milijardi dinara, takođe pre oporezivanja, što je iznosilo oko 573 miliona evra. Preračunato, profit im se sunovratio za čak 32 odsto. Podsećanja radi, u 2018. godini banke su zaradile oko 600 miliona evra i to posle oporezivanja. Na spisku banaka koje su poslovale sa profitom nema nikakvih iznenađenja. Inteza je zadržala lidersku poziciju sa zaradom od 9,5 milijardi dinara koja joj je smanjena za 23,1 odsto u odnosu na godinu ranije. Na drugom mestu je Unikredit sa zaradom od 5,3 milijarde dinara i padom profita od 35,52 odsto. Na trećem su

Ekonomija

01.04.2021 u 21:04

Zarade rasle i u prošloj godini, uprkos koroni

Pandemija virusa u 2020. godini nije naškodila zaradama u Srbiji, odnosno nije uticala na to da one budu niže. Štaviše, one su povećane za čitavih 9,4 odsto u odnosu na 2019. i iznosile su 60.073 dinara u proseku što je oko 511 evra. Rast zarada zaposlenih u javnom sektoru bio je sasvim izvestan, jer je njima država povećala plate za 10,6 odsto. Međutim, rast plata bio je snažan i kod drugih zaposlenih, onih van javnog sektora i iznosio je 9,1 odsto. Rasle su plate i kod preduzetnika za 10,5 odsto. Šta je razlog rastu zarada od bezmalo deset odsto kada je privreda, figurativno rečeno, posrtala pod teretom epidemije što je dovelo i do privrednog pada od jedan odsto? Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da je najveći deo rasta posledica prenetog nivoa

Ekonomija

28.03.2021 u 12:42

Mali akcionari nepoželjni u srpskim kompanijama

Mali akcionari nepoželjni su u srpskim kompanijama i bankama. Njih više nema u AIK banci, „Sojaproteinu”, Veterinarskom zavodu, „Galenici”, zavisnim preduzećima „Energoprojekt holdinga”, „Imleku”, „Bambiju”, Čačanskoj banci, „Valjaonici bakra”, „Jafi”, „Umki”, „Avala Adi” i brojnim drugim firmama... Poslednji slučaj koji to potvrđuje je Komercijalna banka. Sadašnji vlasnik, Nova Ljubljanska banka (NLB), koja je u vlasništvu investicionog fonda, želi da gazduje sa svih 100 odsto akcija. To je jasno iz nedavno objavljene ponude za preuzimanje papira od malih akcionara u čijem je posedu 16,77 odsto kapitala. Kada 9. aprila bude okončan rok za deponovanje akcija znaće se koji procenat vlasništva su pridodali onom kupljenom od države od 83,23 odsto. Većinski vlasnici ne postaju stopostotni

Ekonomija

26.03.2021 u 22:00

Programeri po zaradama u vrhu – piloti skinuti s trona

Prosečna plata u Srbiji 2020. iznosila je oko 60.000 dinara ili 511 evra, a od proseka, naravno, ima odstupanja i naviše i naniže. Prošle godine lideri po primanjima bili su programeri sa prosečnom zaradom od 158.493 dinara. Ne samo da su bili vodeći po visini, već verovatno i po rastu zarada za godinu dana od čitavih 24,3 odsto. Programeri su lane s trona skinuli pilote koji su 2019. zarađivali više od njih. Zaposleni u vazdušnom saobraćaju 2020. u proseku su zaradili 154.413 dinara što je čak 12,3 odsto manje nego u 2019. godini pa je sasvim izvesno da je za pad zarada kriv manji obim posla zbog epidemije virusa korona. U vrhu lestvice po platama je i proizvodnja duvanskih proizvoda gde je prosek 127.222 dinara. U prerađivačkoj industriji, kojoj pripada i duvanska, prosek primanja je

Ekonomija

24.03.2021 u 21:22

Najveće plate u Beogradu, najmanje u Bojniku

Prosečna neto plata u Srbiji u 2020, kad se posmatra svih dvanaest meseci, iznosila je 60.073 dinara (ili, preračunato, 511 evr)a i bila je za 9,4 odsto veća nego 2019. godine.. I tada su najviše plate bile Beograđana, ali ovog puta najmanje plate nisu bile žitelja Svrljiga, već Bojnika. Zaposleni u prestonici su, u proseku, zarađivali 74.311 dinara, a žitelji Bojnika 41.818 dinara, pokazuju podaci zvanične statistike. U pogledu visine zarada Beograđana poredak je nepromenjen u odnosu na ranije godine. Najviši prosek zarada imali su žitelji Vračara – 97.917 dinara, zatim stanovnici Novog Beograda, koji su kući nosili 94.858 dinara, slede oni sa Starog grada s platom od 93.549 dinara. Na četvrtom mestu po visini zarade u Srbiji su stanovnici Savskog venca, s prosečnom platom od 86.637

Ekonomija

17.03.2021 u 22:00

Snažnim merama Srbija je ublažila uticaj krize na ekonomiju

Podržaćemo Srbiju u oporavku od kovid krize. Obezbedićemo sredstva kako bi se nastavilo kreditiranje malih i srednjih preduzeća u evrima, a sve više i u dinarima. Takođe, finansiraćemo investicije domaćih i stranih kompanija iz privatnog sektora koje doprinose stvaranju novih radnih mesta, donose u Srbiju novu, zelenu tehnologiju i podstiču korišćenje domaćih istraživačkih i inženjerskih talenata. To će biti projekti poput ulaganja u obnovljive izvore energije, uvođenje gradskog prevoza na električni pogon, obnavljanje javnih i stambenih zgrada kako bi se poboljšala energetska efikasnost, uvođenje pametnih strujomera, dalja modernizacija infrastrukture i funkcionisanja železničkog i putnog saobraćaja, kaže u intervjuu za naš list Odil Reno Baso, nova predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović