Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

25.05.2019 u 18:24

Ako ne uzmu subvencije mogu da odu bez pozdrava

Ruska firma za proizvodnju nameštaja „Spilit”, koja je tokom vikenda, napustila zakupljene pogone kompanije „Jumko” odnevši čak preko noći sve mašine, ne mora nikome da polaže račune zašto je to uradila. Državi oličenoj u centralnoj vlasti sigurno ne, jer ruski investitor nije došao u Vranje preko Ministarstva privrede, niti je bilo kada konkurisao za neke subvencije. Ostaje da se vidi da li su radnicima ostali dužni plate, što bi značilo da za njih nisu plaćeni porezi i doprinosi, pa po tom osnovu postoji dug. Kod njih je radilo između 250 i 300 radnika. „Spilit” već dve godine plaća zakup za oko 8.000 kvadrata u „Jumku”, a do danas nisu pokrenuli proces za prekid tog zakupa

Ekonomija

18.05.2019 u 21:00

Dinar ojačao zbog poplave deviza

Dinar je u poslednje vreme toliko ojačao da na oglasnim tablama menjačnica „bode oči” brojka od oko 117 dinara za jedan evro. Istina, radi se o onom nižem, kupovnom kursu dok viši, za prodaju deviza, ne prelazi 118 dinara. Dinar je već dugo jak, a osnažila ga je prava poplava deviza na domaćem tržištu. Od stranih direktnih investicija, turista, doznaka iz inostranstva, ulaganja stranih investitora u dugoročne dinarske državne obveznice... Narodnu banku Srbije (NBS) jačanje domaće valute očigledno ne potresa mnogo jer na naše pitanje odgovaraju da je dinar u toku prva četiri meseca ove godine nominalno ojačao prema evru za 0,2 odsto. Od kraja januara povećani su pritisci na jačanje dinara tako da je centralna banka u februaru, martu i aprilu kupila 240 miliona evra. U NBS kažu da je

Ekonomija

15.05.2019 u 22:55

Nije lako biti žirant - OD KUMA DUG U ŠVAJCARCIMA

Zakonski rok od 30 dana tokom kojih banke klijentima zaduženim za stambeni kredit indeksiran u švajcarcu treba da dostave predlog konverzije kredita u evro počeo je da teče 7. maja, a našeg čitaoca M. N. zanima da li se ponuda banaka odnosi i na njegov „slučaj”. On je bio žirant, odnosno solidarni dužnik za stambeni kredit u švajcarskoj valuti, i sada ga ganjaju i banka i izvršitelji. Ako mu je za utehu, Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima odnosi se i na nevolju koja ga je zadesila i on će imati pravo na otpis glavnice kredita od 38 odsto i novu kamatnu stopu. Kako je naš čitalac bio jemac za kredit koji nije vraćen, on praktično dolazi na mesto prvobitnog dužnika od koga banka nije uspela da naplati dug.

Ekonomija

03.05.2019 u 22:30

U proseku svaki građanin banci duguje 1.000 evra

Građani se kod banaka sve više zadužuju i trenutno vraćaju oko sedam milijardi evra. Preračunato svaki građanin je banci dužan oko hiljadu evra, čak i onaj koji se uopšte nije zadužio. S gledišta Svetske banke, odnosno njene beogradske kancelarije, problem je što su se građani keš kreditima zadužili tri i po milijarde evra što je ravno zaduženju za stambene kredite. Objašnjavaju da su gotovinski zajmovi rizičniji, jer ne idu u investicije, već u potrošnju. A kad je neko prezadužen raste verovatnoća da dug ne može da vrati. Bankari, pak, na sve veće posezanje građana za keš pozajmicama gledaju mnogo spokojnije. – Naši ljudi su mnogo manje zaduženi nego oni u susednim zemljama ili ostatku Evrope. Jer, tih sedam milijardi evra je tek petina bruto domaćeg proizvoda. Plate rastu i one su presudni

Ekonomija

28.04.2019 u 23:11

Kako da pare ne odlete iz novčanika

Poznat je osećaj sreće kada 26. u mesecu iz veš mašine izvadite opranu „crvenu”? Ako je tako, vi ili ne zarađujete dovoljno ili ne umete s parama. Ako je reč o ovom drugom, valjalo bi da se pozabavite upravljanjem ličnim finansijama. Psihološke studije pokazuju da je 70 odsto stresa prouzrokovano finansijskim brigama. Čak je i Rokfeler, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, vodio beleške o prihodima i rashodima, „kažu” njegovi memoari. Ljudi od struke, pak, smatraju da je za uspešno upravljanje ličnim budžetom u 80 odsto slučajeva zaslužna disciplina, a samo 20 odsto je znanje. Neko bi rekao da je upravljanje ličnim finansijama moguće samo kada vam rashodi ne prevazilaze prihode, međutim stručnjaci na to kažu da to nije tačno. Finansijski savetnici kažu da, ako vam otprilike trećina

Tema nedelje

21.04.2019 u 22:00

Putinov savez otvorio vrata srpskoj robi

Putinova unija, kako popularno nazivaju Evroazijsku ekonomsku uniju (EAEU), otvorila je širom vrata za srpsku robu. Senku na to, međutim, baca što je rampa ipak ostala spuštena za „Fijatove” automobile. Nade za prolaz nije ni bilo, jer su Rusi zabavljeni problemima u sopstvenoj automobilskoj industriji, tako da im dodatna konkurencija ne treba. Sporazum o slobodnoj trgovinskoj zoni sa Srbijom, prema najavama, treba da bude potpisan u oktobru, čime ćemo preko 99,5 odsto robe moći da, bez carine, plasiramo na tržište od preko 180 miliona ljudi. Uniju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Jermenija i, u odnosu na postojeće sporazume o slobodnoj trgovini s Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom, sada se slobodna trgovina proširuje na još dve zemlje.

Ekonomija

17.04.2019 u 22:55

Privreda prošle godine zaradila 500 milijardi dinara

Dobit privrede prošle godine iznosila je 499,7 milijardi dinara što je za 33,7 odsto više nego godinu dana ranije. Time je ona nastavila trend profitabilnog poslovanja, saopštila je juče Ružica Stamenković, registrator Registra finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre (APR) prilikom predstavljanja „Godišnjeg biltena finansijskih izveštaja za 2018. godinu”. Krajem prošle godine u Srbiji je poslovalo 146.675 privrednih društava, a finansijske izveštaje dostavilo je njih 105.596.

Ekonomija

09.04.2019 u 17:58

Čeka se ponuda banaka za dug u švajcarcima

Razgovori o rešavanju problema zaduženih u švajcarskim francima, koji su počeli prošle sedmice, nastavljeni su i juče, ali bez još opipljivog rešenja. Kako se saznaje, u Udruženju CHF očekuju da im banke svakog trenutka dostave predlog „leks specijalisa” u vezi sa tim problemom, iz čega je jasno da banke imaju svoju ponudu. Kako kaže Jelena Pavlović, iz ovog udruženja, oni za sada insistiraju na tome da, ukoliko neki dužnik ne bude zadovoljan „leks specijalisom”, može da nastavi da traži zaštitu prava na sudu. Podsećanja radi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je prošlog petka da će biti donet „leks specijalis” i da će najveći deo rešenja ići na teret banaka, dok će jedan deo, iako ne veliki, svakako ići na teret države. U pregovorima zainteresovanih strana, pre svega dužnika i

Ekonomija

04.04.2019 u 22:55

Sud dao mišljenje, dužnici traže rešenje bez suda

Stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) o tome kako treba da postupaju niži sudovi u slučaju sporova koji se tiču hipotekarnih stambenih zajmova indeksiranih u švajcarskim francima samo je uvertira u rešenje problema. Jer, nakon prošlonedeljnog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića protestantima ispred VKS, predstavnici Udruženja CHF očekuju da se formira radna grupa koju čine predstavnici države, Narodne banke, banaka i korisnika kredita, kako bi se ovaj problem rešio na sistemski način. Znači da se reši i bez sudova. Udruženje CHF saopštilo je da veruju da je moguće naći sistemsko rešenje za korisnike kredita, uz uslov da banke unapred pismeno garantuju da neće tužiti državu Srbiju i da država Srbija i korisnici kredita neće imati ni dinar troška zbog tog rešenja. – Verujemo da

Tema nedelje

31.03.2019 u 23:30

Graditelji Srbije

Kina je jedan od najvećih graditelja u infrastrukturi Srbije, a i jedan od najvećih kreditora. Most Zemun–Borča, ili Pupinov most, vredan 255 miliona dolara, gradila je kineska kompanija iz zajma koji su nam Kinezi odobrili. Njihove kompanije grade deo Koridora 11 deonicu Surčin–Obrenovac, a vrednost tih radova je 233,6 miliona dolara. Takođe rade i deonicu Obrenovac–Ljig, čija je vrednost radova 333,7 miliona dolara, kao i obilaznicu oko Beograda, koja košta 207 miliona evra. Na Koridoru 11 rade i deonicu Požega–Preljina, koja košta 523 miliona dolara.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović