Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

06.07.2018 u 22:00

Građanima stižu dividende

„Telekom” će 17. jula građanima, vlasnicima besplatnih akcija, podeliti dividendu od 267,53 dinara. Toliko na njihove račune treba da bude uplaćeno za ukupno 31 akciju koliko je svaki punoletni građanin dobio. Dividenda po akciji je, inače, 8,63 dinara. Podsećanja radi, prošle godine dobili su 362,7 dinara u proseku. Akcionarima nacionalnog telekomunikacionog operatera će, iz dobiti od 14,5 milijardi dinara na ime dividende, biti raspodeljeno 8,1 milijarda dinara. Bruto iznos po akciji je 10,15 dinara u odnosu na prošlogodišnjih 13,77 dinara po akciji. Neto iznos po akciji je 8,63 dinara u odnosu na lanjskih 11,7 dinara. Inače, kao dan dividende utvrđen je 1. jun.

Ekonomija

09.06.2018 u 22:00

Maline u grlu

Branislavu Nedimoviću, ministru poljoprivrede, maline bi mogle da zastanu u grlu zato što nezadovoljni proizvođači uveliko traže njegovu smenu. Sam Nedimović već je izjavio da se oseća kao „ministar za maline” jer godinu i po dana pregovara s proizvođačima. Interesantno je da on, uprkos ministarskom poslu, ali i godinama, igra kao centarfor FK Sloge u mačvanskom selu Zasavici. Nastupao je i kao prvotimac za sremskomitrovički Radnički, koji je u Srpskoj ligi. Fudbalski stručnjaci kažu da je kao dečak bio izuzetno nadaren za fudbal.

Ekonomija

02.06.2018 u 22:00

Mladi penzioneri mogu da otplaćuju kredit i na 20 godina

Pošto su se penzioneri pokazali kao najpouzdaniji dužnici sve više banaka za njih ima specijalne pakete. I ne samo to. Banke su im produžile rokove otplate gotovinskih kredita, pa u nekima najstariji mogu da otplaćuju rate i do 80. godine. Ukoliko su iz kategorije mlađi penzioner od, na primer, 55 godina, mogu da dobiju zajam na čak 20 godina otplate. Dodatno, banke su odlučile da same plate trošak osiguranja, jer ovi zajmovi po pravilu moraju da budu osigurani za slučaj smrti. Istini za volju krediti za seniore imaju nešto višu kamatu, koja ide i do 14 odsto godišnje baš zbog osiguranja, a zavisno od visine penzije mogu da se zaduže do 1,5 miliona dinara. Najstariji, zavisno od banke u kojoj imaju račun, mogu da dobiju i kreditnu karticu, a neretko se u tom slučaju traže i dodatna

Ekonomija

29.05.2018 u 22:00

Banke se oslobodile loših kredita

Kada je pre tri i po godine Srbija započela program sa Međunarodnim monetarnim fondom problem nije bio samo minus u državnoj kasi, već i stabilnost finansijskog sektora. Udeo problematičnih zajmova (NPL) u 2014. godini iznosio je više od petine svih bankarskih plasmana, tačno 22,2 odsto. Trenutno je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima (na kraju marta 2018) palo na 9,2 odsto. Narodna banka (NBS) je već saopštila da je to najniži nivo NPL-a od 2008. godine i da su oni praktično pali na pretkrizni nivo. U prošloj godini nivo problematičnih kredita smanjen je za 140,8 milijardi dinara što je oko 1,2 milijarde evra. To što su za toliki iznos smanjeni problematični zajmovi ne znači da su se građani i privreda za toliko para i razdužili bankama. Naprotiv, banke su iz svojih

Ekonomija

17.05.2018 u 22:00

Guvernerka NBS: Inflacija trenutno 1,1 odsto

Inflacija u Srbiji je niska, trenutno iznosi 1,1 odsto međugodišnje, i nakon većeg usporavanja nego što je očekivano tokom prva četiri meseca 2018. godine očekujemo da će blago krenuti uzlaznom putanjom. Predviđamo da će u ovoj godini biti bliže donjoj granici, koja iznosi 1,5 odsto. Približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja od tri odsto očekujemo u drugoj polovini 2019. godine, izjavila je juče Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS) na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji dodajući da su na veće usporavanje inflacije uticale i niže uvozne cene od očekivanih, kao i niski troškovi u proizvodnji hrane. Guvernerka je rekla da se pozitivni ekonomski trendovi nastavljaju, a da se oni očekuju i u ostatku godine.

Ekonomija

12.05.2018 u 22:00

Banke neće švajcarske franke, a njihova štednja raste

U našim bankama u pogledu štednje švajcarskog franka dešava se svojevrsna alhemija. Banke ne primaju švajcarce na štednju, bar ne novu štednju, a položeni depoziti u valuti države sa Alpa – rastu. Bar tako pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). Naime, ukupna devizna štednja u švajcarskim francima kod banaka na kraju aprila 2018. godine iznosila je 400,1 milion švajcarskih franaka (preračunato u evre – 333,8 miliona evra) i bila je veća 246,2 miliona franaka (odnosno 160 odsto) u odnosu na kraj aprila 2008. godine što je period pre 10 godina. Takođe, štednja položena kod domaćih banaka u švajcarskim francima raste iz godine u godinu, pa je u 2017. godini ona povećana 32,1 milion franaka (8,9 odsto), dok je u prva četiri meseca 2018. povećana 8,4 miliona franaka (2,2 odsto).

Ekonomija

11.05.2018 u 22:00

Gotovina odlazi u istoriju

Keš odlazi u istoriju, jer će gotovog novca biti sve manje u upotrebi. Zamenjuje ga elektronsko plaćanje bilo na kompjuteru, bilo putem mobilnih telefona. Navike potrošača ubrzano se menjaju i za nove generacije koje popularno zovu milenijumci to je nešto sasvim normalno. U Srbiji se u tome daleko odmaklo, a s ovogodišnjim uvođenjem instant plaćanja, koje podrazumeva da neko nešto plati i da za nekoliko sekundi primalac dobije novac, u potpunosti ćemo uhvatiti korak sa najrazvijenijim zemljama. Na to nas, uostalom, obavezuju i propisi EU.

Ekonomija

04.05.2018 u 22:00

Kamate prepolovljene, rate produžene

Gotovinski i refinansirajući krediti mogu da se uzmu po kamati od šest i sedam odstoKad se samo setim da sam prvi kredit, koji sam uzela 2004. godine, otplatila po kamati od 12 odsto godišnje. I to u evrima. A sada su kamate ispod deset odsto godišnje. I to u dinarima. Onda mi je rata „skakala” zbog kursa svakog meseca, a kod sadašnjeg kredita nije se promenila od prošle godine kad sam ga uzela. Neće se menjati ni sledeće tri godine. Nego, provociraju me ova stalna sniženja kamata pa razmišljam da postojeći zajam refinansiram. Produžim otplatu i dobijem dodatni keš. Ovako nam je nedavno jedna čitateljka predstavila svoju kreditnu istoriju kada nas je pozvala da pita da li znamo u kojoj banci je za gotovinske i refinansirajuće zajmove kamata najniža. Kroz njenu istoriju zaduživanja podsetila nas

Ekonomija

02.05.2018 u 22:00

Banke za 15 minuta provere dužnika

Dok država pokušava da birokratiju uvede u 21. vek, banke su uveliko perjanica digitalizacije. Neke se već oglašavaju da za samo 15 minuta klijentima odobravaju gotovinske kredite, kao i dozvoljeni minus. To znači da za tako kratko vreme uspevaju da „skeniraju” dužnika, tačnije, da provere njegov dužnički status u Kreditnom birou. Da li je brzina provere u ovoj bazi moguća zbog ograničenosti podataka ili ne, moglo bi se diskutovati. Činjenica je da se banke gotovo uopšte ne zalažu da se Kreditni biro, koji postoji pri Udruženju banaka, upotpuni i podacima o tome da li građani imaju neplaćene račune za komunalije, struju, poreze...

Ekonomija

26.04.2018 u 22:00

Auto-put Niš–Merdare je za EU veoma važan

Važno je da se Srbija i Kosovo povežu jer će u praksi zajedno da se razvijaju, bez obzira na nacionalna razmimoilaženja. Auto-put Niš–Merdare je za Evropsku uniju veoma važan projekat. Ovu ocenu je u razgovoru za „Politiku” izneo Verner Hojer, novi predsednik Evropske investicione banke (EIB), koji je u posetu Srbiji došao zajedno sa Donaldom Tuskom, predsednikom Evropskog saveta. Pomenuti auto-put bio je jedna od tema razgovora sa srpskim zvaničnicima, a ovom prilikom potpisan je ugovor sa Agencijom za kontrolu leta SCG u vrednosti od 45 miliona evra, a odnosi se na poboljšanje radarskih sistema koji su propisani evropskom regulativom. Projekat obuhvata izgradnju novog tornja, kao i proširenje kapaciteta agencije.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović