Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

30.10.2016 u 08:05

I neplaćeni računi biće u Kreditnom birou

Da bi se još bolje rangirala na listi Svetske banke o lakoći poslovanja (Duing biznis) od Srbije se, između ostalog, traži da postojeći Kreditni biro ubuduće raspolaže sa još više podataka o dugovanjima građana, poput onih za neplaćeni račun za mobilni telefon, dug prema internet provajderima i za komunalne usluge. Motiv za ovako nešto je to što su druge zemlje koje su to uradile napredovale na listi. Trenutno Kreditni biro raspolaže uglavnom podacima o dugovanjima prema bankama po osnovu kredita, kartica, dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, obaveze po osnovu lizinga, kao i obaveze po osnovu aktiviranih jemstava. Rečju, obavezama koje postoje prema finansijskim institucijama – bankama, lizing kompanijama, državnim fondovima i agencijama koje se bave kreditiranjem. Ideja da

Ekonomija

29.10.2016 u 22:05

Nikad jeftiniji stambeni krediti

Kamate na stambene kredite u evrima za naše prilike su na istorijski niskom nivou i većina banaka zajmove odobrava po kamati nižoj od tri odsto godišnje. Čak i one banke koje još imaju kamatu od preko tri odsto za naredni period najavljuju sniženje. Euribor, što je referentna kamata za bankare, u slučaju ovog plasiranja novca je negativna, minus 0,2 odsto, tako da kada neka banka iskaže nominalnu kamatnu stopu od 3,3 odsto plus šestomesečni euribor, ona je zapravo trenutno tri odsto. Da li je zbog toga sada pravo vreme da se uzme zajam za krov nad glavom pogotovo ukoliko se uzme u obzir da su i nekretnine pojevtinile? Možda i jeste, jer u Intezi, koja je najveća banka, kažu da su od početka godine odobrili 50 odsto više stambenih kredita nego prošle godine u istom periodu što nam je

Ekonomija

25.10.2016 u 18:17

Srbija skočila 12 mesta po uslovima poslovanja

U ovogodišnjem izveštaju Svetske banke o lakoći poslovanja (Duing biznis), Srbija je svrstana među prvih deset zemalja u svetu koje su u ovoj oblasti ostvarile najveći napredak i sada se nalazi na 47. mestu. U odnosu na prošlu godinu to je napredak za 12 mesta i to zahvaljujući reformama u tri oblasti kao što su: izdavanje građevinskih dozvola, započinjanju biznisa i registraciji imovine. Ovako su Srbiju rangirali domaći i strani privrednici, jer je njihova ocena merodavna za ovaj izveštaj. Tomas Lubek, regionalni menadžer IFC-a za zapadni Balkan (Međunarodna finansijska korporacija koja je deo grupacije Svetske banke) za „Politiku” kaže da je Srbija ostvarila veliki napredak i da zbog toga zaslužuje čestitke. – Veliki je posao urađen prošle godine. Najveći napredak je ostvaren u

Ekonomija

20.10.2016 u 22:00

„Dunav osiguranje” na dijagnostičkom ispitivanju

Prilikom aktuelne posete Međunarodni monetarni fond (MMF) nastaviće da insistira da se „očiste” svi rizici po finansijski sistem koji dolaze iz preduzeća koja su u vlasništvu države. Na tapetu šeste revizije aranžmana iz predostrožnosti ponovo će biti „Srbijagas”, ali i neka nova „lica” poput „Dunav osiguranja”. Naime, kako stoji u saopštenju MMF nakon četvrte i pete revizije aranžmana u septembru dogovoreno je da se u slučaju kompanije „Dunav osiguranje” sprovede nezavisno dijagnostičko ispitivanje koje bi trebalo da bude gotovo do kraja novembra ove godine. U pomenutom dokumentu još uvek se ne insistira na privatizaciji ove državne osiguravajuće kuće. Fond će nesumnjivo interesovati i dokle se stiglo s konsolidacijom banke „Poštanska štedionica” jer je u avgustu dogovoreno da ubuduće

Ekonomija

20.10.2016 u 09:00

Dočekali smo MMF da nam da zeleno svetlo za plate i penzije

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), na čelu sa Džejmsom Rufom, šefom misije za Srbiju stiže danas u Beograd, radi razgovora o šestoj reviziji stendbaj aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom. Tokom razgovora, koji će trajati sve do 1. novembra, na stolu će biti brojne teme, a svakako glavna je budžet za 2017. godinu. Posle toga sledi odluka, ili možda bolje rečeno njihova dozvola za povećanje plata u javnom sektoru i penzija u narednoj godini, što je za nešto više od dva miliona što zaposlenih što penzionera, svakako najbitnije. Zvaničnici pred MMF izlaze s dobrim rezultatima. Ukratko, evidentan je privredni rast, a minus u državnoj kasi najmanji je u skorijoj istoriji i manji je i od onoga što je dogovoreno za ovu godinu s ovom međunarodnom finansijskom

Ekonomija

20.10.2016 u 08:40

Uzmi ili ostavi menicu banci da je poništi

Kada je otplatio svoj pozamašni gotovinski kredit R. P. je iz banke otišao kući s potvrdom da zajam više nema i s menicama koje je dao kao sredstvo obezbeđenja. Ovaj potez banke kojim mu je vratila sredstva obezbeđenja na koje je on bio potpuno i zaboravio, jer mu je teret otplate teško pao, posebno mu se dopao. Ne samo kao papirno svedočenje da više nije dužan, već i zato što nije morao da se pita da li ovo sredstvo obezbeđenja, koje se potpisuje i pri odobravanju kreditnih kartica i dozvoljenog minusa, može da bude zloupotrebljeno.

Ekonomija

17.10.2016 u 20:46

Kredit od milijardu dolara za podršku budžetu

Vlada Srbije zadužila se za milijardu dolara kod Fonda za razvoj Abu Dabija, a novac je namenjen uglavnom kao podrška budžetu. Ugovor o kreditu potpisan je pre dve sedmice, tačnije 4. oktobra ove godine, a u ime vlade potpisao ga je prvi potpredsednik i ministar inostranih poslova Ivica Dačić. Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu koji Srbija uzima od Ujedinjenih Arapskih Emirata dostavljen je Skupštini Srbije i biće na dnevnom redu sednice koja je zakazana za 25. oktobar. Kamata na zajam je 2,25 odsto godišnje, period dospeća zajma je deset godina, s tim što će početi da se otplaćuje tek nakon pet godina nakon čega je period otplate takođe pet godina. Tim ugovorom je predviđeno da Vlada Srbije od Fonda za razvoj Abu Dabija uzme pozajmicu u vrednosti 3,367 milijardi dirhama,

Ekonomija

17.10.2016 u 08:39

Agencije će kad-tad zakucati na vrata dužnika

Nenaplative kredite građana banke po sadašnjim propisima ne mogu da prodaju specijalizovanim agencijama, međutim čini se da dužnici neće doveka biti zaštićeni. Narodna banka (NBS) razmišlja o promeni regulative, potvrđeno nam je u toj instituciji. – Razmatramo mogućnost da osim bankama omogućimo i drugim finansijskim organizacijama da otkupljuju kredite – potraživanja od fizičkih lica. Formirali smo radnu grupu sa zadatkom izrade predloga regulatornog okvira za nedepozitne finansijske institucije, po ugledu na okvir kojim se uređuje poslovanje ovakvih institucija u Evropskoj uniji.

Ekonomija

15.10.2016 u 10:05

Kamate na štednju sve niže

Kamate na štednju ni ove godine neće obradovati štediše u predstojećoj nedelji štednje. Iz godine u godinu „interes” je sve niži, a podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da su u avgustu banke u proseku plaćale 0,6 odsto na depozite stanovništva u stranoj valuti i 3,1 odsto na dinarske depozite stanovništva na sva oročenja. Banke sve više liče samo na sigurna mesta gde se drži novac, nego kod kojih se ide da bi se zaradilo. Mi po tome nismo izuzetak, kamate padaju i u svetu što je posledica ekspanzivne monetarne politike vodećih centralnih banaka u uslovima globalno niske inflacije i niskog ekonomskog rasta.

Ekonomija

23.09.2016 u 22:05

Dinarski stambeni krediti s kamatom manjom od pet odsto

Banke su počele da nude stambene kredite u dinarima s kamatom nižom od pet odsto godišnje koliko je do pre nekoliko godina praktično iznosila kamata na kredite indeksirane u evrima. Za sada samo jedna banka ima u ponudi ovako nisku kamatu od 4,9 odsto, iako sve one imaju obavezu da ponude kredite za krov nad glavom u domaćoj valuti. U većini banaka kamata je osam, devet odsto godišnje. Kamata na dinarski stambeni zajam u ovom slučaju, međutim, nije fiksna da bi se moglo očekivati da će za ceo period otplate ostati ista, već je reč o promenljivoj kamati koja zavisi od belibora, referentne kamatne stope za dinarska sredstva ponuđene od strane banaka na srpskom međubankarskom tržištu. Na kraju avgusta ona je iznosila 3,77 odsto. U nekim turbulentnijim vremenima, s većom inflacijom, belibor

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović