Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

19.01.2016 u 22:00

Vrednost založene imovine 61 milijardu evra

Vrednost pokretne imovine koja je trenutno u Srbiji založena iznosi 61,6 milijardi evra, pokazuju podaci Registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima koji se vodi u Agenciji za privredne registre. Ukoliko računamo da se svake godine na nivou države stvori nova vrednost od 33-34 milijarde evra koliko iznosi naš BDP dolazi se do zaključka da je vrednost pokretnih stvari datih kao obezbeđenje kredita ili raznih kupovina gotovo ravna onome što se stvori za dve godine. Samo u prošloj godini založnim pravima obezbeđena su potraživanja vredna čak 12,2 milijarde evra.

Ekonomija

06.01.2016 u 22:05

Visoka kazna nije povećala naplatu poreza

Poreskoj nedisciplini u Srbiji nije lako stati na put. Ne pomažu ni drakonske kazne. Da preterano visoka kazna nije najbolje rešenje za povećanje državnih prihoda, država je priznala upravo ovih dana izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Po tim izmenama građani, koji od ove godine ne plate porez na vreme, rizikuju da budu kažnjeni s najmanje 5.000 dinara. Donedavno minimalna kazna za taj finansijski prekršaj iznosila je 50.000 dinara. Maksimalno predviđena kazna za firme iznosi 100.000 dinara, navode u Ministarstvu finansija. Muka je, međutim, što poreznici i dalje insistiraju na kažnjavanju umesto nečem drugom, što bi moglo imati mnogo veći efekat za poresku (ne)disciplinu u Srbiji. Stručnjaci su, inače, već poodavno upozoravali da je građanima lakše

Ekonomija

06.01.2016 u 09:05

Banke sve teže prodaju pare

Naše banke muči jedan čudnovat problem. Imaju viškove para, ali, tvrde, nemaju kome da ih kroz kredite prodaju. Naruku im ne ide čak ni osetan pad kamata po kojima dolaze do para za pozajmljivanje. One, istina, ne samo zbog sve niže referentne kamatne stope NBS, polako pojevtinjuju svoju ponudu, ali ne toliko da bi cena zaduživanja bila po evropskim merilima

Ekonomija

31.12.2015 u 10:05

Javna preduzeća najveći izazov za sledeću godinu

Smanjenjem plata i penzija urađen je lakši deo fiskalne konsolidacije, opšte je mišljenje, dok je teži, a to je sređivanje javnih preduzeća, bar prema najavama, ostavljen za naredne dve godine. Sada, međutim, od resornog ministra Sertića stižu vesti da će se ovaj sektor reformisati mnogo duže. Od tri do pet godina. Šta će nam Međunarodni monetarni fond reći na ovo probijanje rokova? Stručnjaci upozoravaju da su javna preduzeća nagazna mina fiskalne konsolidacije i da će, ukoliko reforma izostane, to poništiti dosadašnje dobre reformske rezultate. Ministar privrede Željko Sertić najavio je strogu kontrolu njihovog poslovanja od 2016, kao i uvođenje korporativnog upravljanja po ugledu na privatan sektor. Njihovo poslovanje regulisaće i zakon o javnim preduzećima, koji će se od danas

Ekonomija

26.12.2015 u 22:00

Od MMF-a domaći zadaci za narednu godinu

Sa adrese Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ovih dana je, kao čestitka za Novu godinu, stigao pregršt zahteva. Neko bi rekao negativnih vesti. Struja mora da poskupi u maju, a u četiri velika državna preduzeća mora da se smanji broj zaposlenih. Plan je da se tokom sledeće godine broj radnih mesta u EPS–u smanji za hiljadu ljudi, a u„Železnicama” bi trebalo da bude manje 2.800 zaposlenih. U „Putevima Srbije” i „Srbijagasu” tačan broj viška zaposlenih nije naveden, a on će nesumnjivo biti određen planom finansijskog restrukturiranja za obe firme. Svi ovi „domaći zadaci” za 2016. godinu praktično su rezultat treće revizije aranžmana iz predostrožnosti s MMF-om koji je Srbija prošla u decembru, nakon što je njihova delegacija u novembru dve sedmice kontrolisala šta je od zadataka iz prethodnih

Ekonomija

26.12.2015 u 09:05

Nema investicija, pa nema ni kredita

Krediti privredi i stanovništvu već godinama stoje u mestu. Na godišnjem nivou zajmovi se smanje ili povećaju za po procenat, što ne utiče na opšti utisak po kome kod nas nema privrednog rasta zato što nema investicija. Podrazumeva se – onih iz kredita. Zbog toga se neretko prst upire u banke za koje važi da mnogo više vole da, zbog sigurnosti, plasiraju novac u državne dužničke papire i u repo operacije centralne banke kojima ona povlači višak neplasiranog bankarskog novca. Pre nekoliko dana i Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke (NBS), saopštila je da banke u repo operacijama drže desetine milijardi dinara. Koliko su to pozamašna sredstva ilustrovala je time što su banke prošle godine, kada je država subvencionisala kredite, plasirale privredi preko 130 milijardi dinara

Ekonomija

24.12.2015 u 09:05

Stečaj se menja, ali zarade upravnika ne

Retko koja oblast je u poslednjih nekoliko godina doživela toliko promena kao stečaj. Zakon o stečaju koji je donet 2009. godine menjan je već 2011. godine, kao 2012. i 2014. U oktobru ove godine, s obrazloženjem da su neophodne promene stečajnog sistema, kada je nagovešteno ukidanje Agencije za privatizaciju, saopšteno je da će Agencija za licenciranje stečajnih upravnika preuzeti od Agencije za privatizaciju poslove u vezi sa stečajem. Još dok se sušilo mastilo na ovom zakonskom rešenju usledila je najava novog. U proleće 2016. godine trebalo bi da počne s radom Stečajna agencija, a novina u njenom radu biće to što će sprovoditi stečajne postupke i nad preduzećima u društvenoj svojini, kao i nad onim u privatnoj koja su sada u nadležnosti privrednih sudova. Najava formiranja novog

Ekonomija

18.12.2015 u 19:57

Tabaković: Banke stabilne, ne treba im novi kapital

Bankarski sistem Srbije solventan je i stabilan, visoko kapitalizovan, što znači da bankama nije potrebna dokapitalizacija, izjavila je juče Jorgovanka Tabaković guverner Narodne banke Srbije (NBS). To pokazuju posebna dijagnostička ispitivanja koje je NBS sprovela nad 14 banaka od kraja juna do sredine oktobra, u skladu sa dogovorom u okviru programa sa Međunarodnim monetarnim fondom. Tih 14 banaka čine 88 odsto bankarskog sektora što znači da su ispitivanju podvrgnute takozvane sistemske banke što je i navedeno. – Utvrđeno je da nijedna od banaka obuhvaćena ispitivanjima nije imala pokazatelj adekvatnosti kapitala ispod 12 odsto što je propisani minimum. Potreba za dokapitalizacijom ne postoji ni kod jedne od banaka obuhvaćene ispitivanjima – rekla je Tabaković. Pokazatelj

Ekonomija

08.12.2015 u 22:00

Fiskalni savet: Teško do manjeg deficita

Minus u državnoj kasi u sledećoj godini biće teško smanjiti za 0,75 odsto, jer su glavne mere već iscrpljene u ovoj godini. Smanjivanje plata i penzija već je donelo uštedu od 1,5 odsto, a povećana naplata poreza, plus akciza na struju doneli su još jedan procenat, rekao je juče Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta ocenjujući Predlog budžeta za 2016. koji je pred poslanicima. Fiskalni savet, prema njegovim rečima, procenjuje da će se od predviđenih 0,75 odsto ostvariti samo polovina. – Glavne poluge za uštede u narednoj godini su zamrzavanje plata i penzija i smanjenje broja zaposlenih. Plate i penzije će biti malo povećane, a i racionalizacija je preambiciozno planirana, rekao je Petrović. Novac od Telekoma ne ide u budžet Novac od „Telekoma” mogao bi da se koristi na

Ekonomija

04.12.2015 u 14:32

Tabaković: Banke dobro kapitalizovane i otporne na šokove

BEOGRAD – Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da ni centralna banka ni Vlada nemaju pravo da donesu zakon o konverziji kredita vezanih za švajcarski franak, jer bi to bilo neustavno. Tabaković je, na novinarsko pitanje o radikalizaciji protesta udruženja bankarskih klijenata Efektiva zbog kredita u „švajcarcima”, podsetila da je NBS još u julu 2013. godine dala preporuke bankama za rešavanje tog problema, koje je manji deo njih i prihvatio, dodajući da je centralna banka time uradila sve što je do nje. Postupajući po tim preporukama „vraćeno je 5,13 milijardi dinara ili po osnovu neopravdanog, jednostranog podizanja kamata, ili po osnovu olakšavanja kredita u švajcarskim francima”, rekla je ona. „NBS od toga ne može više, a ne očekujem ni da Vlada

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović