Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Beograd

12.10.2020 u 18:15

Snaga i svetlost novog muzeja Nikole Tesle

Ideja o obnovi kompleksa na Dorćolu u koji bi se preselio Muzej Nikole Tesle iz Krunske ulice potekla 2015. od arhitekte Andreja Mišića Ako se Muzej Nikole Tesle naposletku nađe u Termoelektrani „Snaga i svetlost” na Dorćolu, biće to ostvarenje vizije koju je prvi imao arhitekta Andrej Mišić. On je predvideo da u kompleksu od 70.000 kvadratnih metara bude institut Muzej Nikola Tesla kao istraživački centar sa izložbenim, edukativnim prostorima, parkom sa šetalištem i biciklističkim stazama. Svoje ideje pretočio je u magistarski rad koji je 2015. godine odbranio na italijanskom Univerzitetu Politekniko di Milano. Iste godine njegov projekat predstavljen je u Muzeju Nikole Tesle gradskim vlastima, a 2017. tadašnja Vlada Srbije formirala je radnu grupu za realizaciju Teslinog muzeja na Dorćolu.

Beograd

10.10.2020 u 23:28

Ponovo se traži direktor Hipodroma

Grad je juče raspisao konkurs za izbor direktora JP „Hipodrom Beograd” na čijem čelu je već tri godine ali u statusu v. d. direktora Veljko Rosić. On će, kako je juče kao iz topa rekao za naš list, konkurisati na tu poziciju, a ako dobije posao to javno preduzeće vodiće u naredne četiri godine. Rosić ili neko drugi biće sedmi direktor u poslednjih 12 godina koliko „Hipodrom” posluje kao gradsko preduzeće. – Za mene je ova pozicija izazov – naglašava Rosić koji je u rukovodeću fotelju došao sa mesta predsednika Nadzornog odbora tog gradskog preduzeća. Novi mandat započeo je oktobra 2018. kada je tadašnji direktor Risto Kostov podneo ostavku svega pet dana pošto ga je Skupština grada izabrala za prvog čoveka najstarijeg sportskog kompleksa u prestonici. Kostov se povukao iz ličnih

Beograd

08.10.2020 u 09:08

Završen Park Raše Popova

– Je li ovo gej park, naglas je komentarisao prolaznik u Ulici 27. marta dok je posmatrao majstore kako nanose sloj živopisnih boja na beton u budućem Parku Raše Popova, pisca i zvezde dečje emisije „Fore i fazoni”. – Šta god da je, baš je lepo, uzvratila je žena koja bila sa njim u društvu. I drugi brojni prolaznici i ljudi koji su na autobuskoj stanici čekali prevoz zastajkivali su i zagledali u šta se to pretvara novi javni gradski prostor između Knez Danilove i 27. marta. Za tri meseca biće godina dana kako je započeto njegovo preuređenje koje nikako da se završi, a neprestano pomeranje rokova pratilo je i ovaj gradski projekat koji po svojoj složenosti ne može da se meri sa velikim infrastrukturnim zahvatima poput obnove saobraćajnica od Ruzveltove do Zoo-vrta. Marko Stojčić,

Beograd

06.10.2020 u 18:00

„Depo” čuva šine i spomen-ploču

Usvajanjem plana detaljne regulacije (PDR) za vračarski blok između Bulevara kralja Aleksandra, Sinđelićeve, Niške i Sredačke ulice otklonjena je još jedna prepreka za gradnju stambeno-poslovnog kompleksa na mestu bivšeg tržnog centra „Depo” u Bulevaru kralja Aleksandra 142, koji je pre šest godina izgoreo u požaru. Izgradnja stanova i lokala na 1,18 hektara prvobitno najavljena za 2018. godinu, kako nezvanično saznajemo, mogla bi da startuje krajem ove ili početkom sledeće godine. Investitor i inicijator PDR-a koji obuhvata 1,18 hektara, kompanija „BKA divelopment”, ni posle tri godine otkako je od grada za 4,15 miliona evra kupila 43 ara – 4.316 kvadratnih metara placa, ne otkriva detalje u vezi sa projektom koji će podići na sadašnjem zgarištu osim da će tu prestižnu lokaciju oblikovati

Beograd

03.10.2020 u 21:00

Hoće li Tesla u „Snagu i svetlost”

Sudbina Muzeja Nikole Tesle u rukama je Vlade Srbije – ona treba da stavi tačku na to gde će i kada zaostavština slavnog naučnika biti preseljena. Grad joj je i zvanično uputio inicijativu da zgrada termoelektrane „Snaga i svetlost” na Dorćolu bude novi dom Teslinog muzeja, kaže Goran Vesić, zamenik gradonačelnika. Ona je usledila posle iznenadne prošlonedeljne najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice postati muzej srednjovekovne Srbije. Zdanje u Savskom amfiteatru ispred kojeg se postavlja džinovski spomenik Stefanu Nemanji bilo je viđeno i kao nova adresa Tesline zaostavštine, ali višegodišnje licitiranje lokacijama za novo sedište tog muzeja nije dobilo epilog. – Grad bi voleo da na Dorćolu bude Muzej Nikole Tesle. Zgradu smo

Beograd

01.10.2020 u 16:00

Hoće li grad dodatno obarati cenu Sava centru

Posle prošlonedeljne neuspešne prodaje Sava centra, zamenik gradonačelnika Goran Vesić kazao je juče da će ove nedelje biti odlučeno da li će grad iskoristiti zakonsku mogućnost i cenu za prodaju Sava centra spustiti za još 20 odsto. Prošlog petka kongresni centar grad je, po drugi put, prodavao za 21,9 miliona evra, što je bilo sniženje za 20 odsto u odnosnu na prvi oglas kada je za Sava centar tražio 27,4 miliona evra, ali mu do sada nije polazilo za rukom da ga otuđi. Ako bi ponovo snizio cenu i oglasio prodaju, to bi bilo poslednji put da smanjuje vrednost zdanja u novobeogradskom Bloku 19. – Mi smo ograničeni zakonom koji kaže da u odnosu na prvobitno procenjenu vrednost imamo pravo, ukoliko se niko ne javi na tender dva puta, da spustimo cenu za 20 odsto. Mi smo jednom to uradili, nije

Beograd

30.09.2020 u 18:00

Projekat do marta, obnova u drugoj polovini iduće godine

Konzorcijum koji predvodi „Energoprojekt – urbanizam i arhitektura” dobio je posao projektovanja Trga Nikole Pašića, a u tome će mu pomoći i firma „Portart”, arhitekata Zorice Savičić i Zorana Dmitrovića koji su autori pobedničkog rešenja za obnovu tri trga iz 2015. godine. Uključivanje idejnih tvoraca uređenja tog javnog prostora u projektovanje dobra je vest i pre izuzetak nego pravilo – da autori koji pobede na arhitektonskom javnom takmičenju budu angažovani u poslu od početka do kraja. Rešenje Savičićeve i Dmitrovića osnov je za izradu i kontrolu tehničke dokumentacije – idejnog projekta, idejnog rešenja i projekta za izvođenje. – Ovo je pravi put jer i mi učestvujemo u razradi projekta, što nije bio slučaj sa rekonstrukcijom Trga republike. Kao autori, tačno znamo zašto smo i

Beograd

07.09.2020 u 12:51

Pariguz čeka šetalište

Dobio je parking i ponton, do kraja godine će i šetalište, a onda čeka izgradnju sportskog centra. Time može da se pohvali jezero u Resniku, poznatije kao Pariguz, čije je sređivanje, posle osam godina i brojnih najava, proletos konačno počelo. Plutajući objekat – ponton, koji je sagradila kompanija „Inova”, u funkciji je od jula i zahvaljujući njemu žitelji te opštine, ali i drugi Beograđani, posebno vikendom, uživaju u rakovičkoj prirodnoj oazi. – Ponton ima površinu od 300 metara kvadratnih, garanciju od dve godine, a može da traje i duže od dve decenije ako bude dobro održavan. Taj plutajući objekat prima 300 ljudi, a ako bi na njemu bilo dvostruko više posetilaca – potonuo bi – ističe Milan Gajić iz firme „Inova”, koja je kao jedini ponuđač na tenderu dobila posao da postavi

Beograd

03.09.2020 u 14:27

Nove mermerne ploče za portu Hrama Svetog Save

Prva faza rekonstrukcije platoa podrazumeva popločavanje oko 8.000 kvadratnih metara najkvalitetnijim mermeromUklanjanjem popucalih granitnih ploča u porti Hrama Svetog Save počela je prva faza uređenja tog javnog prostora. Trebalo bi da bude okončana do kraja godine, najavio je glavni gradski urbanista Marko Stojčić. Svetosavski plato biće uređen prema projektu arhitekata akademika Branislava Mirovića i Dejana Miljkovića, a ideje koje su oni predložili za oplemenjavanje te lokacije koja se duže od veka planira, projektuje i preprojektuje, izabrala je Srpska pravoslavna crkva. – Prva faza rekonstrukcije platoa podrazumeva popločavanje oko 8.000 kvadratnih metara površine porte crkve najkvalitetnijim mermerom. U toku sledeće godine počećemo drugu fazu, koja će obuhvatiti rekonstrukciju

Beograd

29.08.2020 u 19:00

Ustavni sud usporio legalizaciju

Tek što je Sekretarijat za poslove ozakonjenja objekata prosledio oko 167.000 predmeta gradskim opštinama da bi se ubrzalo njihovo rešavanje i stavila tačka na uvođenje više od 200.000 divljih građevina u pravne tokove, usledio je hladan tuš koji će usporiti izdavanje rešenja o ozakonjenju bespravnim graditeljima. Reč je o tome da će svako od njih, ukoliko nije jedini vlasnik parcele na kojoj je sazidao objekat, za njegovo ozakonjenje morati da dobije saglasnost svih suvlasnika, odnosno sukorisnika tog zemljišta. Takva obaveza proistekla je iz odluke Ustavnog suda, koji je neustavnim proglasio član Zakona o ozakonjenju koji je, u nizu liberalizovanih mera za legalizaciju, predviđao takozvanu prećutnu saglasnost. Smatralo se, prema tom članu, da je suvlasnik građevinskog zemljišta

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Daliborka Mučibabić