Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Beograd

27.07.2016 u 20:04

Za rušenje najmanje 8.000 nelegalnih objekata

Oko 8.000 nelegalnih objekata dozvolile su beogradske opštine da nikne na njihovoj teritoriji od novembra prošle godine, kada je resorno ministarstvo, oslanjajući se na nove propise o ozakonjenju, na sva usta pretilo da će svaki kvadrat bez dozvole biti sravnjen sa zemljom. Dokaz za toliki broj „podivljalih” građevina je satelitski snimak sačinjen pre osam meseci, a do tog podatka moglo se doći još jednom empirijskom metodom – osvrni se oko sebe. Jer, širom grada mesecima se naočigled svih zidaju višespratnice bez papiroloških temelja, nadograđuju bez dozvola stanovi, podižu spratovi koji nisu predviđeni građevinskom dozvolom… To potvrđuju i čitaoci „Politike” koji pišu o problemima koje imaju sa „divljim” investitorima u Vojvode Prijezde, Sazonovoj, Natoševićevoj… Takvi graditelji zasad prolaze

Beograd

23.07.2016 u 10:10

Zidaju treći sprat da bi srušili drugi

Prvi test koji će pokazati da grad i ministarstvo ne odstupaju od rešenosti da se obračunaju sa svim nelegalnim graditeljima koji su objekte bez dozvole zidali posle 26. novembra prošle godine moglo bi da bude i zdanje u Natoševićevoj 22. Njegov investitor „Marina tech” nije podigao samo sprat više od dozvoljenog, nego se drznuo i, tvrde komšije, nastavio da gradi i pošto je građevinska inspekcija opštine Rakovica 30. juna zapečatila gradilište i naložila mu da poruši višak kvadrata. Za to je imao rok od sedam dana koji je istekao 15. jula. Sprat ne samo da nije uklonio, već je radnike na gradilište poslao 8. jula posle podne i prošlog vikenda, tvrdi Sima Mraović, jedan od stanara iz Natoševićeve ulice koji se protive svakom kvadratu koji nije predviđen dozvolom. – Nastavili su da rade,

Beograd

20.07.2016 u 22:05

Fontana na Slaviji na jesen, obnova saobraćajnica tek na proleće

Svi oni koji su strahovali da će se od septembra na Slaviji suočavati sa dodatnim gužvama zbog obnove trga i Bulevara oslobođenja do Autokomande mogu da odahnu do proleća sledeće godine kada je novi rok za rekonstrukciju tih saobraćajnica. Jer, tender za izbor izvođača radova koji je završen prošlog meseca nije uspeo, odnosno ponude dve kompanije „MBA – Ratko Mitrović niskogradnja” i konzorcijum italijanskog „Italiana Costruzioni” i domaćih preduzeća „Milenijum tim” i AD „Novi pazar put” ocenjene su kao neispravne. To je potvrdio Goran Vesić, gradski menadžer, i najavio da će novi tender biti raspisan najverovatnije u avgustu. – Odluku komisije da su obe ponude neispravne prosledili smo Evropskoj banci za obnovu i razvoj koja finansira obnovu i kada dobijemo

Beograd

18.07.2016 u 21:10

Za 0,6 hektara na Autokomandi najmanje 6,8 miliona evra

Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, ima razlog da otvori šampanjac. Oglašavanjem prodaje 0,6 hektara na Autokomandi, placa koji mu je najveći suparnik na tržištu nekretnina Petar Matić ispred nosa uzeo pre osam godina, a potom gradu vratio 2010. Miškoviću je Direkcija za građevinsko zemljište pružila šansu da konačno suvereno zagospodari najatraktivnijim voždovačkim zemljištem između autoputa, Bulevara oslobođenja i trase unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Hoće li se Miškovićeva kompanija takmičiti znaće se 16. avgusta kada je zakazano otvaranje ponuda. Da bi se domogao i preostale parcele od 6.421 kvadratnog metra (0,6 hektara), jedan od najbogatijih Srba koji već poseduje pet hektara na Autokomandi moraće da se „isprsi” i plati najmanje 837.624.201 dinar (6,8 miliona evra), odnosno

Beograd

09.07.2016 u 18:00

Kulturni centar na Terazijskoj terasi

Pozivajući arhitektu Branislava Redžića i njegov biro ARCVS da osmisle idejno rešenje za preuređenje Terazijske terase, grad je poslao dve poruke: da ne odustaje od rekonstrukcije parka na tom potezu koja se pokazala veoma zahtevnom, i da će taj posao, vredan oko tri miliona evra, biti finansiran iz prestoničke kase. U martu prošle godine gradski urbanista Milutin Folić najavio je, kao deo strategije uređenja Beograda, obnovu terase, jednog od najdragocenijih gradskih javnih prostora, sa kojeg još, barem do izgradnje „Beograda na vodi”, puca pogled na sremsku ravnicu. Kako je Folić obavestio javnost, gradski čelnici su odlučili da aktiviraju Redžićevo rešenje, doduše prilično modifikovano u odnosu na ono od pre devet godina. Tada je Redžićev tim podelio prvu nagradu na konkursu

Beograd

29.06.2016 u 11:28

Iz opere u Bloku 18 pešačkim mostom do „Beograda na vodi”

Savska promenada na desnoj obali reke dobiće sestru bliznakinju na levoj strani Save. To šetalište između „Gazele” i Brankovog mosta biće dugačko oko kilometar. U njegovoj zaleđini, bliže „Gazeli”, naći će se veliki trg i na njemu zgrada opere, dok će na drugom kraju promenade pored Starog sajmišta biti manji trg sa zdanjem nacionalne galerije. Novi pešački most u produžetku Bulevara Zorana Đinđića na levoj obali spojiće je sa desnom stranom Save kod buduće kule „Beograd” od 168 metara, centralnog zdanja „Beograda na vodi”. Četiri kule, ne više od po 100 metara, planirane su pored „Gazele” i hotela „Hajat” po jedna, a još dve u sredini budućeg stambeno-poslovnog kompleksa u Bloku 18. Ovo su predvideli autori idejnog rešenja koje je ovenčano prvom nagradom na juče završenom anketnom

Teme nedelje.

11.06.2016 u 22:00

Zašto je svaki treći građevinski objekat nelegalan

Bespravna gradnja urbanistički je unakazila Srbiju. Ali, ako bi neko porušio sve građevine podignute bez dozvole, bio bi to urbanistički masakr. Takvih zdanja je oko 1,5 miliona. Prema procenama, to je trećina svih sagrađenih objekata u Srbiji. Nema vlade koja bi se osmelila da naredi buldožerima da krenu na toliko zgrada koje za ljude predstavljaju dom ili mesto gde zarađuju za život. Trebalo bi da udari ne samo na pojedinačne objekte, nego ponegde i da sravni sa zemljom bezmalo cela naselja, poput beogradske Kaluđerice, najvećeg divljeg naselja na Balkanu. Političare, koji bi se usudili da ih pošalju, bageri bi koštali vlasti i brže nego onaj

Beograd

08.05.2016 u 21:05

„Gradić Pejton” ponovo će biti ukras Čubure

Gde možete da skratite haljinu, pendžetirate cipele, izradite fotografije, pojedete ćevape i izdivanite sa „facama” koje obično viđate na televiziji? Pogodili ste. Na Čuburi, u „Gradiću Pejtonu”. Ušuškan ispod lipa i breza, bezmalo pet decenija opstaje, kako mu glasi zvanično ime, Zanatski centar „Vračar”, kojem se uz malo truda 36 zakupaca i pod uslovom da gradske vlasti budu dosledne svom obećanju, smeše bolji dani. Potpisivanje peticije protiv rušenja (Foto Z. Anastasijević) Decenijama tom privremenom kompleksu prete rušenjem. Ali u poslednjih 11 godina oni koji žele opstanak tog kultnog prestoničkog mesta sakupili su oko 35.000 potpisa podrške. Oni su motivisali gradske vlasti da izađu sa novim predlogom za očuvanje „Gradića Pejtona”. On je, istina, stigao u predizbornoj

Beograd

04.04.2016 u 21:57

Traži se rešenje za pukotine na kućama pored „Belgrejd plaze”

Žitelji Uralske i Lipetske ulice na Karaburmi koji tvrde da su se pukotine na njihovim kućama i u dvorištima pojavile zbog izgradnje tržnog centra „Belgrejd plaza” ne bi trebalo da ostanu na cedilu. Rabija Šihab, generalni direktor izraelske kompanije „Plaza centri Srbija”, koja gradi tržni centar, rekao je na gradilištu u Višnjičkoj 84 da će „Plaza centri” kao „društveno odgovorna kompanija gledati šta može da se uradi”. – Svesni smo problema i bavimo se ispitivanjem svakog pojedinačnog slučaja. Kod ovako velikih projekata imamo osiguranje koje pokriva takvu vrstu štete. Kontaktirali smo osiguravajuću kuću i čekamo njen odgovor. Ukoliko osiguranje ne pokrije štetu na nelegalnim objektima, gledaćemo da nađemo rešenje – potvrdio je Šihab. Ako je za utehu ugroženim meštanima tog dela Karaburme

Beograd

29.03.2016 u 23:00

Šoping mol „Beograda na vodi” pred sudom javnosti

Jedan od najvećih šoping molova na Balkanu imaće 200.000 kvadrata, gotovo kao „Ušće” i „Delta siti” zajedno i počeće da se gradi do kraja godine na desnoj obali Save u blizini mosta „Gazela”. Kako će izgledati to zdanje „Beograda na vodi” čiji dizajn potpisuje jedna od najznačajnijih svetskih kompanija za projektovanje RTKL biće poznato do kraja nedelje kada će u zgradi Gradske uprave na javnom uvidu biti izložen urbanistički projekat tržnog centra, potvrdili su juče za naš list u Sekretarijatu za urbanizam. Zasad je poznato da će domaća firma „Arhi.pro” razrađivati projekat šoping mola i da će pešačkom pasarelom biti povezan sa kulom „Beograd” od 168 metara (42 sprata), najvišom zgradom budućeg stambeno-poslovnog kompleksa. Urbanistički projekat kule stručnjaci i građani

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Daliborka Mučibabić