Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Zdravlje

28.04.2022 u 20:17

Adenovirus mogući uzrok misteriozne bolesti jetre kod dece

Slučajevi misteriozne bolesti jetre, od koje je obolelo više od 190 najmlađih u svetu, nisu povezani, saopštili su evropski zdravstveni zvaničnici. Andrea Amon, direktorka Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti u Stokholmu, naglasila je da za sada nije utvrđeno ni da li su slučajevi obolevanja povezani sa putovanjima. Ona je navela da se bolest jetre javlja kod dece koja prethodno nisu imala zdravstvene tegobe i da su slučajevi prijavljeni širom Evrope i SAD. „U nekim slučajevima došlo je do akutnog otkazivanja jetre, što je zahtevalo transplantaciju organa”, istakla je Amonova. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je prijavljen najmanje jedan smrtni slučaj u vezi sa epidemijom, ali ne i gde je došlo do smrtnog ishoda, prenosi Tanjug. Zdravstvena agencija UN otkrila je

Zdravlje

28.04.2022 u 18:00

Kad život deteta zavisi od aparata

Moj sin Ognjen je rođen u decembru 2007. godine kao zdrava beba. I sve je bilo u najboljem redu do jula 2010. godine, kada su mu se iznenada pojavili otoci po telu. Tada mu je dijagnostifikovana autoimuna bolest, nefrotski sindrom, i od tog trenutka se naš život potpuno menja. Česti boravci u bolnici, vađenja krvi, gomila analiza, biopsije bubrega, infuzije, lekovi... Puno stresa, straha, suza... Iznova i iznova… Nažalost, Ognjen ne reaguje ni na jedan lek, a isprobali smo sve moguće lekove koji se daju kod onih koji imaju ovu dijagnozu. Neki od lekova su „išli” na recept, a neke smo morali da kupujemo jer se ne nalaze na takozvanoj pozitivnoj listi za autoimune bolesti iako se koriste u njihovom lečenju. Kako je vreme prolazilo, rezultati su bivali lošiji, a naši boravci u Klinici u

Zdravlje

26.04.2022 u 18:00

Gojaznost se rešava i smanjenjem želuca

Svedoci smo pandemije gojaznosti sa stalnim porastom procenta patološki gojaznih osoba u odrasloj, ali, nažalost, i u dečjoj populaciji. Tek od nedavno počele su da se sagledaju sve posledice koje gojaznost ima po zdravlje. Najčešća oboljenja direktno povezana sa gojaznošću su šećerna bolest, hipertenzija, problemi sa kretanjem i lokomotornim aparatom. Takođe, kod žena dolazi do problema sa redovnim ciklusima i nastankom sindroma policističnih jajnika. Vrlo često se razvijaju i ozbiljni problemi sa respiratornim sistemom, a postoji i hronično opterećenje na rad srca. Nekada ljudi sa većim viškom kilograma moraju da se podvrgnu i hirurškoj intervenciji. Dr Ognjan Skrobić (Foto: lična arhiva) Docent dr Ognjan Skrobić, sa Prve hirurške – Klinike za digestivnu

Zdravlje

25.04.2022 u 16:15

Brus Vilis se odrekao glume zbog afazije

Zaljubljenici u filmske uloge glumca Brusa Vilisa možda više nikada neće videti ovu zvezdu na velikom platnu zbog bolesti koja ga je iznenada pogodila. Šezdesetsedmogodišnjem glumcu dijagnostikovana je bolest pod nazivom afazija, koja predstavlja poremećaj ili gubitak govora usled oštećenja mozga. Njegova porodica je saopštila da Vilis napušta glumačku karijeru zbog toga što oboljenje utiče na njegove kognitivne sposobnosti. Međutim, i dalje nije sasvim jasno od koje vrste afazije boluje zvezda akcionih filmova, kao ni da li je bolest nastala kao posledica neke povrede, demencije ili moždanog udara. Vest o bolesti Brusa Vilisa proširila se svetom u roku od nekoliko sati, mada većini ljudi i dalje nije jasno o kakvom oboljenju je zapravo reč. Dr Aleksandra Pavlović (Foto: lična

Društvo

22.04.2022 u 19:09

Mala zvona u odbranu lekarske profesije

„Mala zvona o srpskoj medicini i zdravstvu” naziv je knjige profesora dr Dragana Delića, infektologa, koja je juče predstavljena na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Knjiga je nastajala decenijama i sačinjavaju je tekstovi koje je njen autor počeo da objavljuje još kao student medicine sedamdesetih godina prošlog veka, da bi to nastavio da čini kao društveno angažovani intelektualac i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. U poglavljima pod naslovima „Vernik”, „Otpadnik” i „Umiritelj”, prati se ne samo sazrevanje pisca i lekara, već se zajedno sa njim proživljava i smena epoha koja se u mnogim važnim društvenim pitanjima odrazila na građane Srbije. Knjiga predstavlja zbirku tekstova dr Delića o medicini, lekarima i društvu koje je objavljivao u „Politici” i drugim listovima. Posebnu pažnju u knjizi

Zdravlje

21.04.2022 u 21:57

Vakcinacija je najbolja prevencija

I pored toga što je imunizacija smanjila obolevanje od raznih zaraznih bolesti koje mogu da se spreče vakcinom, moderna civilizacija se danas susreće s problemom održivosti sprovođenja imunizacije. U nedelji u kojoj se obeležava „Evropska nedelja imunizacije” Forum pacijenata Srbije i Respiratorni edukativni Centar, pokrenuli su kampanju „Ko rano rani” posvećenu vakcinaciji, kao najboljem vidu prevencije mnogih oboljenja. Kako je objašnjeno, respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. Godišnje se registruje oko 10 miliona slučajeva ovih infekcija, a uobičajeni uzroci su bakterija pneumokok, virus gripa i SARS-CoV-2. Od različitih akutnih respiratornih infekcija, odrasle osobe prosečno obole tri do pet puta godišnje, a deca još češće. –

Zdravlje

21.04.2022 u 18:00

Dijaliza je za svakog pacijenta nužno zlo

Rođena sam sa urođenom urološkom anomalijom obostrani refluks (VUR) koja mi je sanirana u drugoj godini života. Ono što nisam znala jeste da je to ostavilo posledice na bubrežnu funkciju. Naime, već tada mi bubrezi nisu radili punim kapacitetom. Ali sam živela normalno sve do 2014. godine kada su usled recidiva bolesti bubrezi počeli da otkazuju. Nisam odmah znala šta mi se dešava. Polako sam počela sve više da otičem, osećala sam se malaksalo, zamarala se pri hodu, imala mučnine. Kako je moje opšte stanje postajalo sve gore jednog petka, već uplašena za svoje zdravlje, samoinicijativno sam otišla u Urgentni centar Kliničkog centra Srbije. Nakon dobijenih rezultata krvi, lekar koji me je tada primio objasnio mi je kako odmah moram da krenem sa dijalizom. Bila sam u šoku. Nisam ni znala

Zdravlje

19.04.2022 u 18:00

Zbog sindroma karpalnog tunela boli ruka

Sindrom karpalnog tunela jedna je od čestih dijagnoza zbog koje pacijenti završavaju i kod neurohirurga ukoliko se problem zapusti. Reč je o bolovima i trnjenju koji specifično zahvataju spoljašnju polovinu dlana, palac, kažiprst, srednji prst i spoljašnju polovinu domalog prsta. Karpalni tunel je prostor između tetiva kroz koji prolazi živac nervus medijanus, pa kada dođe do upale ili uvećanja tetiva u ručnom zglobu – pritiska se nerv i javljaju se bolovi. Simptomi se specifično pojačavaju prilikom fizičke aktivnosti i spavanja. Vremenom dolazi do razvoja slabosti mišića šake, tako da osobi ispadaju predmeti iz ruku, povređuju se, narušavaju se njena radna sposobnost i kvalitet života uopšte. Pritom, veoma često tegobe nisu ograničene samo na jednu ruku, već se problemi javljaju na obe

Društvo

15.04.2022 u 19:10

Neophodno uvođenje skrininga na rano otkrivanje raka pluća

Udruženje pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima” zajedno sa lekarima Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije sprovelo je veliko istraživanje o kvalitetu života i lečenja pacijenata s rakom pluća, koji primaju savremene terapije. Istraživanje, sprovedeno tokom marta i aprila, omogućilo je prvi put jasne i egzaktne podatke o najznačajnijim benefitima po život pacijenata, ali i ostale informacije, koje ukazuju šta se još može poboljšati u procedurama lečenja i dijagnostici najčešćeg i najsmrtonosnijeg karcinoma. Na pitanje šta biste promenili i unapredili kada je dijagnostika i lečenje pacijenata koji su suspektni na rak pluća u pitanju, 75 odsto obolelih od ove bolesti ističe da na prvom mestu država treba što pre da organizuje skrining na rano

Društvo

14.04.2022 u 19:02

Virus korona i dalje traži slabu tačku svake osobe

Situacija s kovidom 19 u Srbiji je stabilnija, ali nema mesta za opuštanje jer virus i dalje cirkuliše i beležimo svakodnevno četvorocifren broj obolelih, upozorila je juče epidemiolog dr Vesna Mioljević. Ona je naglasila da u ovoj godini možemo da očekujemo početak kraja pandemije, manji broj zaraženih, hospitalizovanih i preminulih zahvaljujući novim terapijama koje su na raspolaganju građanima naše zemlje. Samo pravovremeno prepoznavanje simptoma i testiranje, javljanje u kovid ambulantu ili svom lekaru radi postavljanja dijagnoze, kao i donošenje najprikladnije odluke o adekvatnom lečenju mogu omogućiti bolje ishode, sprečiti progresiju bolesti u tešku formu i time smanjiti broj hospitalizovanih, kao i pritisak na zdravstveni sistem. Pri lečenju je posebno važno držati se uputstava i smernica

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Danijela Davidov-Kesar