Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Društvo

15.03.2021 u 21:44

Ugostitelji i frizeri najčešće gasili firme

U Srbiji je prošle godine osnovano 20 odsto manje preduzetničkih radnji nego 2019. godine. Najviše je i osnovanih i ugašenih firmi u oblasti ugostiteljstva, veletrgovine i računarskog programiranja. Prema podacima Agencije za privredne registre, minule godine je osnovano 29.810 preduzetničkih radnji, što je za 7.350, odnosno za petinu manje nego 2019, dok je broj novoosnovanih preduzeća na gotovo istom nivou kao prethodne godine. Budući da je broj ugašenih firmi i preduzetničkih radnji i preduzeća (ako se izuzmu one koja su likvidirane po sili zakona) na nivou prethodnih godina, na kraju 2020. u Srbiji je bilo 9.879 privrednih subjekata više, nego na kraju 2019. godine. Među preduzetnicima u toku 2020. godine je 22.052 obrisano iz registra APR-a, a 5.868 je obrisano po službenoj

Ekonomija

13.03.2021 u 17:24

Opada broj zaposlenih na neodređeno

Gotovo svaki treći radnik u Srbiji je angažovan na poslovima koji su kratkoročni, nesigurni i ne garantuju dostojanstvene uslove rada, u smislu pristupa radnim, socijalnim i ekonomskim pravima. Autori publikacije „Radnici drugog reda – nestandardni rad u Srbiji” navode da je udeo radnika na neodređeno među zaposlenima u padu sa 88,5 odsto 2010. godine, preko 81,4 odsto 2014. godine, na oko 77 odsto koliko iznosi protekle tri godine. Udeo rada na određeno u ukupnoj zaposlenosti povećao se tri puta u proteklih deset godina, sa 5,9 odsto 2010. na oko 14,1 odsto 2019. godine. Istraživači skreću pažnju i na to da se rast zaposlenosti, odnosno smanjenje nezaposlenosti koje statistike beleže, gotovo u potpunosti može pripisati snažnom trendu prelaska sa ugovora na neodređeno na

Ekonomija

12.03.2021 u 21:33

Nacionalna služba još bez akcionog plana zapošljavanja

Krajem svake godine država kaže koliko je novca izdvojeno za realizaciju Nacionalnog akcionog plana kojim se utvrđuju godišnji programi i mere Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), a među njima su različite obuke za nezaposlene, prekvalifikacije, javni radovi, subvencije za samozapošljavanje... Ovog puta je ta informacija nekako izostala, o njoj se i ne priča previše, ali u NSZ-u ipak tvrde da je izrada plana za 2021. u finalnoj fazi, kao i da se mere aktivne politike zapošljavanja finansiraju ne samo iz državnog budžeta, već i iz sredstava doprinosa za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, pokrajinskog i budžeta jedinica lokalnih samouprava, iz donacija, kredita... Ipak, ovih dana stigla je i vest od ministra finansija da će u okviru trećeg paketa, vrednog oko 250

Ekonomija

04.03.2021 u 21:34

Trećina državnih službenika radi od kuće

Ako je verovati evidenciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da se, zbog aktuelne epidemiološke krize u zemlji, nedeljno na rad van službenih prostorija upućuje okvirno trećina od ukupnog broja zaposlenih državnih službenika, to onda znači da u Srbiji oko 145.000 zaposlenih u organima državne uprave radi od kuće. Reč je o službenicima koji rade u delu javnog sektora, izuzimajući državna i lokalna preduzeća i administraciju koja o tome sama donosi odluku. To im je omogućeno kroz instrukcije o organizaciji radnih procesa u organima državne uprave i vladinim službama, koje je doneo generalni sekretarijat Vlade Srbije, potvrdili su za „Politiku” u Ministarstvu državne uprave. Zahvaljujući tim instrukcijama moguće je primeniti mere zaštite od zarazne bolesti kovid 19, a jedna od

Ekonomija

02.03.2021 u 22:00

Za rad državnih službenika od kuće potrebna je izmena zakona

Dobar deo državnih i javnih službenika, osim zaposlenih u zdravstvu, nauci i obrazovanju, može da radi od kuće dok traje epidemija virusa korona. Način rada određuje svaki čelnik određene ustanove, tako da pojedini timovi rade od kuće, a drugi u kancelarijama, s mogućnošću zamene. Pravila postoje od decembra 2020, ali to ipak nisu ona koja se odnose na više od pola miliona zaposlenih u javnom sektoru Srbije koji svakog dana odlaze na posao. Ova uredba važi u susednoj Hrvatskoj, a kod nas je slična takva bila na snazi samo u toku vanrednog stanja u 2020. kada je broj obolelih od kovida 19 bio i deset puta niži nego sada. Zbog čega država ništa ne preduzima, posebno sada kada se pandemijska kriza produbljuje, pitanje je koje smo uputili Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave

Ekonomija

27.02.2021 u 21:31

U svetu aktuelan rad od kuće, u Srbiji i dalje u povoju

Vlada u Berlinu zatražila je nedavno od kompanija u Nemačkoj da omoguće zaposlenima rad od kuće gde god je to moguće. U toj zemlji EU četvrtina svih zaposlenih obavlja radne zadatke upravo iz svojih domova, a kako sada stvari stoje, broj angažovanih na taj način biće i dalje u porastu. U Mađarskoj, trećina zaposlenih sve vreme radi onlajn, a tri četvrtine anketiranih izjasnilo se da bi želeli da tako i ostane bar jedan dan u nedelji. U Francuskoj, zemlji u kojoj su nestandardni oblici rada uređeni na zavidnom nivou, otišlo se korak dalje. Tamošnja ministarka za rad Elizabet Born izjavila je pre nekoliko dana da je sada najvažnije da kompanije pojačaju onlajn rad, kako bi se izbeglo novo zaključavanje, sve u cilju borbe protiv širenja kovida 19. Rojters je preneo da Bornova baš ovih

Ekonomija

21.02.2021 u 21:39

Pandemija otkaza zbog korone

Nisko i srednje kvalifikovani, žene, samozaposleni i mladi, u grupi su radnika koji su najteže pogođeni krizom izazvanom virusom korona. To pokazuje najnovija analiza o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju Međunarodne organizacije rada (MOR) koja upozorava da je upravo zbog pandemije, ali i mera protiv nje i ograničenja država i kompanija, u svetu bez posla ostalo oko 114 miliona ljudi. U odnosu na 2019. najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima, ocenjuje MOR. Za razliku od sveta, prema zvaničnim podacima u Srbiji je lane bez posla ostalo 66.324 građanina, koliko ih se prijavilo na biro rada zbog primanja novčane

Ekonomija

17.02.2021 u 20:07

Nema svirke bez ugovora ugostitelja i muzičara

I u naredne tri godine na snazi će ostati posebni kolektivni ugovor za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu, ali od sada sa proširenim dejstvom. To znači da će ovaj dokument ubuduće važiti i za svakog ugostitelja koji u svom prostoru planira da angažuje muzičara, bez obzira na to da li je član Unije poslodavaca Srbije. Obaška što ga na to obavezuje i Zakon o radu. Gazda ugostitelj biće dužan da sa svakim izvođačem i članom muzičkog sastava sklopi ugovor o radnom angažovanju i plati ga makar minimalnom cenom rada, a ne da izvođač radi samo za bakšiš. Muzičar mora da poseduje licencu za rad, jer jedino tako može da bude angažovan, na dan, mesec, godinu. Za mesec dana rada ugovorom mu je garantovana bar minimalna zarada u iznosu od 32.200 dinara, a honorar

Ekonomija

15.02.2021 u 19:33

Još nije vreme za vraćanje u kolektive

Kada će privreda stati na noge i da li će aktuelna vakcinacija kao jedna od najvažnijih epidemioloških mera u borbi protiv kovida 19 pomoći da se poslovanje u Srbiji vrati na stanje pre pandemije, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi. Lekari poručuju da početak vakcinacije ne znači da se epidemiološke mere mogu ublažavati, jer se veoma lako mogu desiti nova zaražavanja, ne samo među onima koji nisu zaštićeni, već i među vakcinisanima. Poslodavci koji organizuju rad od kuće, a takvih je oko petina, i dalje se kolebaju da vrate svoje zaposlene u radne kolektive, jer se plaše ponovnog masovnog obolevanja, posebno zato što je broj zaraženih neprestano visok, oko 2.000. Iz vlade i Ministarstva za rad na tu temu nema posebnih predloga niti preporuka. U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da

Ekonomija

11.02.2021 u 22:00

Strani radnici grade i legalno i nelegalno

U Srbiji je u toku prošle godine izdato oko 13.000 dozvola za rad stranim državljanima, a najveći deo njih zaposlili su poslodavci u Beogradu. Inostrani radnici Ipak, na građevinskim projektima trenutno radi i oko 2.500 stranih radnika iz Turske, Severne Makedonije, Pakistana, Ukrajine i Rumunije, među kojima ima i onih koji rade na crno, otkriva Goran Rodić, potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije. Reč je uglavnom o radnicima koji su nekvalifikovani i na gradilištima obavljaju proste fizičke poslove, prenose materijale ili kopaju, a dnevnice su im niske i svode se na nekoliko evra po danu ili samo na topli obrok. – Njima se i to isplati jer u zemlji iz koje dolaze nemaju ni toliko, a poslodavcu jer ne ulaže ništa u takvog radnika. Obuči ga za dva-tri sata i to je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Brakočević