Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Društvo

31.08.2021 u 23:42

Novi načini dezinfekcije u novoj školskoj godini

Odluka Kriznog štaba o relaksiranim merama koje će pratiti povratak đaka u školske klupe nije obradovala samo učenike i roditelje već i nastavnike i direktore škola. Ipak, iz opreza zbog pandemije koja ponovo buja u Srbiji direktori naglašavaju da će zadržati sve ranije uvedene mere dezinfekcije, uz nadu da neće ponovo morati da dele razrede ili se vraćaju na ne baš omiljenu nastavu na daljinu. Jedino što je, bar jednom delu javnosti, nejasno jeste na osnovu čega gaje takve nade kada zaraza ponovo kreće da divlja, vakcinacija među mladima stagnira, a gotovo da nema primera škole koja je letnji raspust iskoristila da uvede i neke nove mere dezinfekcije koje će suzbiti širenje virusa. Možda sa izuzetkom Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, koja, radi sigurnosti đaka i što

Društvo

30.08.2021 u 09:03

Programe iz istorije ne pišu državni neprijatelji

Posle pisanja „Politike” o peticiji šest profesora srednjih škola, na čelu s akademikom Ljubodragom Dimićem, redovnim profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu, da se po hitnom postupku ukine reformisani program nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama, Ministarstvo prosvete i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) odgovorili su otvorenim pismom. U njemu je istaknuto da „na programima ne rade državni neprijatelji, već kolege i najbliži saradnici iz istih škola, fakulteta, naučnih instituta, koji svakako nisu manji rodoljubi od ostalih građana”. Predstavnici države naglašavaju da nastavnik, a ne udžbenik, određuje šta će se na kojem času izučavati i da ne stoji tvrdnja iz zahteva da je nastavniku bilo šta nametnuto, posebno ne da se u radu s učenicima drži

Društvo

27.08.2021 u 09:19

Profesori strahuju da će istorijsku svest đaka formirati ulica

„Nastava istorije sprovedena na ’reformisani’ način donosi opasnost da istorijsku svest mlade generacije prestane da formira škola, odnosno pedagog-istoričar, profesionalac, naučnik. Tu svest će formirati: ulica, štampa, politika, interesne grupe ili međunarodni faktori. Osiromašuje se najdirektnije nacionalna i kritička svest, a to je prvi korak ka dobrovoljnom sužanjstvu. Da li je to ono što želimo našoj deci?” Ovim pitanjem i upozorenjem zaključena je peticija koju je šest profesora srednjih škola, na čelu s akademikom Ljubodragom Dimićem, redovnim profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu, pre mesec i po dana uputilo Ministarstvu prosvete i premijerki Ani Brnabić. Oni traže da se hitno ukine reformisani program nastave istorije uspostavljen u gimnazijama i

Društvo

25.08.2021 u 09:38

Školujemo inženjere koji pomeraju naučne granice

Milica Petrović, Nikola Jovanović i Novak Joksimović čine tim studenata četvrte godine Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je nedavno osvojio drugo mesto u finalu međunarodnog takmičenja akademaca ICEC (International Civil Engineering Competition) u Ankari. U pitanju je nadmetanje akademaca građevinskih fakulteta, pod okriljem Međunarodnog udruženja studenata građevinarstva (IACES), na kom je učestvovalo 18 takmičara iz šest zemalja. Kako objašnjava Milica Petrović, koja je na produženoj četvrtoj godini smera Konstrukcije, ekipa Građevinskog fakulteta osvojila je 27 od mogućih 30 poena, a nadmetali su se u tri oblasti – u rešavanju izazova iz konstrukcija, hidrotehnike i geotehnike. Petrovićeva kaže da su prvog dana pravili laki beton sa primesama, a cilj je bio da je

Društvo

22.08.2021 u 22:16

Venčanje bez granica

Kada srpski naučnik udaje ćerku, svadba više liči na svetski kongres ispunjen mnoštvom jezika i kultura. Samo što su gosti mnogo opušteniji i veseliji od onih s naučnog skupa, dok slavljem provejava duh otmenosti, upotpunjen živahnom atmosferom i prijatnim rođačkim, prijateljskim i kolegijalnim druženjem. Tako je bar bilo na nedavnoj ceremoniji, horski propraćenog, crkvenog venčanja kod dr Vladana Čokića, naučnog savetnika sa Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. Mladenci i roditelji napravili su, kako to jedan od gostiju rekao, „događaj koji će se prepričavati” i dodao da će u sećanju na početak avgusta nositi „emotivan govor oca koji udaje ćerku”. Svadbenu proslavu otvorio je koktel kvalitetnih francuskih vina i proseka, odabranih po ukusu mladoženjinog oca iz

Društvo

19.08.2021 u 22:54

Naši studenti iz sveta pozvali kolege na druženje

Rečima Miloša Crnjanskog srpski studenti iz sveta počinju priču o sebi. „Mogao bih u Danskoj, i u Švedskoj, i u Norveškoj, da živim. Pa i na Islandu. Svuda ima dobrih ljudi. Jedan drugi glas u meni, na to, dovikuje mi da se varam. I, da sreće nema van onog mesta, gde smo proveli detinjstvo i gde smo se rodili.” One dovoljno govore da, uprkos uspesima koje nižu na stranim fakultetima, naši mladi u srcu i dalje nose rodnu grudu. Tu ljubav i svest odakle potiču neguju više od dve decenije i prenose s kolena na koleno novih akademskih generacija. I s tom namerom je, na inicijativu tadašnjih akademaca širom Evrope i Amerike, i osnovana Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) 1997. godine. Ideja im je bila da oforme mrežu naših akademaca koji žele da odu u inostranstvo na

Društvo

18.08.2021 u 17:43

Srbima sa Krfa neophodna pomoć da bi opstalo hodočašće do Vida

Turiste, navikle da ih na pokloničko putovanje ka srpskim junacima koji su sahranjeni na ostrvu Vido – desetak minuta vožnje udaljenom od Kerkire, glavnog grada Krfa – duže od decenije vozi brodić, ove godine zaprepašćuje prizor velikog gusarskog broda koji ih čeka u luci. Čitalac „Politike” Miloš Ilinčić iz Beograda, koji se nedavno vratio sa pomenutog putovanja, rekao nam je da, kao i mnogi koji su sa njim išli na hodočašće junacima iz Prvog svetskog rata, smatra da nije baš primereno na Vido putovati gusarskim brodom i da bi Srbija trebalo da reši ovaj problem. S druge strane Željko Popović, predsednik Krfskog društva srpsko-grčkog prijateljstva, ističe da je prevoz, uglavnom srpskih, hodočasnika na Vido potpuno bio ugrožen i da je prava sreća što i gusarski brod kapetana Nikolasa saobraća na

Društvo

17.08.2021 u 21:52

Većim budžetom za nauku održati UB na Šangajskoj listi

Rešenje za zaustavljanje pada Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, koji se dogodio pretprošle i ponovo ove godine, prof. dr Petar Marin, prorektor za nauku, vidi jedino u znatnom uvećanju budžeta za nauku, ali i prosvetu. Jer problem je, kaže, i u oskudnom finansiranju visokog obrazovanja, iz kojeg takođe dolaze značajni istraživački radovi. Uz uslov da to povećanje ne bude kampanjski, već kontinuirani proces. Ističe da je ovo rezultat nedopustive činjenice da naša država ne ulaže nijedan odsto od ukupnog budžeta u naučni i visokoobrazovni rad, dok razvijene zemlje za nauku odvajaju i do tri odsto od njihovih mnogo većih ukupnih budžetskih suma. Marin to slikovito ilustruje, navodeći, „da biste pratili naučne trendove, morate da trčite brže od drugih”. Problem je što oni imaju sprinterice,

Društvo

11.08.2021 u 19:43

Tome je mnogima spasao letovanje i odmor

Društvene mreže uglavnom bije negativan glas da otuđuju i udaljavaju ljude, ubijaju empatiju, realna i lična prijateljstva. Poneki srećno zaključeni brak koji spoji srodne duše putem „Fejsbuka” ume da pokaže i pozitivno lice digitalizacije. A srca korisnika pomenute internet platforme ovih dana toplinom, verom u ljude i humanim gestom zagrejao je jedan Makedonac, koji naglašava da je srpskog porekla. Tridesetjednogodišnji Tome Kundurđijev iz Đevđelije nije oklevao kada je, kao i gotovo 100.000 korisnika veoma aktivne fejsbuk grupe „Grčka info”, u mnoštvu podeljenih iskustava i vesti o požarima u omiljenim letovalištima Srba pročitao i jedan apel za pomoć. Članica grupe iz Beograda zamolila je da se neko nađe na usluzi roditeljima sa dvoje dece koji su ostali bez automobila u Grčkoj. –

Društvo

05.08.2021 u 21:00

Od 1. oktobra i Visoka škola vazduhoplovnih studija na Dorćolu

Dosadašnji rekordi za upis u jednu od najpopularnijih srednjih škola u Srbiji, Vazduhoplovnu akademiju na beogradskom Dorćolu, oboreni su ponovo ove godine. Za ulazak na najtraženiji smer za budućeg tehničara vazdušnog saobraćaja umesto ranijih 91,65 bodova, pri poslednjem upisu bila su potrebna čak 93 poena, kaže za naš list dr Goran Cvijović, direktor škole čiji koreni sežu do 22. septembra 1924. godine. Tada je prema ideji Srpskog inženjerskog društva podignuta školska zgrada u Bulevaru vojvode Bojovića u kojoj je decenijama pisana istorija srpske prosvete, industrije i vazduhoplovstva. Od 1. oktobra napraviće i novi istorijski korak u srpskom obrazovanju, jer će tada u prostorijama ove srednjoškolske ustanove početi da radi i Visoka škola strukovnih studija vazduhoplovne akademije

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dragana Jokić-Stamenković