Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Fudbal

08.01.2019 u 19:30

Vojinu Božoviću Škobi, nekadašnjem prvotimcu BSK-a, pripisuje se da je još pre mnogo godina zapazio da su pre rata fudbal igrali siromašni, a gledali bogati, a da sada fudbal igraju bogati, a gledaju siromašni. Za poređenje je mogla da mu posluži utakmica odigrana 4. septembra 1938, kojom je njegov saigrač Blagoje Moša Marjanović proslavio 15-godišnjicu igranja. Takve nije bilo ni pre toga, a ni posle, jer je sav prihod pripao slavljeniku. „Za „Mošu” ima tri novosti: proslavlja, otvara radnju i ženi se. „Moša” je, u više mahova, pokušavao da trguje. Ali nikako nije išlo. Nije imao dovoljno materijalnih sredstava. Na sve načine je pokušavao da stvori sebi krov nad glavom. Bez novaca se ne može ni maći ni u jednom poslu”, pisalo je u beogradskoj „Pravdi” 16. jula 1938, dan pošto je

Fudbal

04.01.2019 u 19:00

Zašto je Velika Srbija postala Jugoslavija

Da je Velikoj Srbiji 1945. promenjeno ime u Jugoslavija svima bi sve bilo jasno. Dabome, moralo je tako zbog komunista. Međutim, to se dogodilo 1919! I promeni imena je kumovao isti čovek – Danilo Stojanović – koji je taj klub i osnovao 1913. i dao mu prvo ime. Prošle godine se 1. decembra navršio vek od proglašenja zajedničke jugoslovenske države. Tim povodom je postavljeno pitanje o odnosu Srba i Jugoslavije (prilikom nastanka država je nazvana Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca). Kako je bilo može da se vidi i kroz pokrštavanje Velike Srbije u Jugoslaviju što su učinili sami njeni obnovitelji. „Bilo je jasno da je staro ime – „Velika Srbija” – u novim uslovima ujedinjene države postalo bespredmetno i bez svrhe i da je kao takvo moglo da bude samo od štete, te ga je

Ostali sportovi

24.12.2018 u 14:54

Od džudiste celom sportu

Oduvek se pred sportiste postavljalo pitanje šta će posle takmičarske karijere. Čak i sada, kada se u nekim sportskim granama basnoslovno zarađuje, ipak treba da se zna šta s tolikim parama. Srđan Matejić je redak primer kako može i da se služi sportu i da se živi od njega. Još kao šampion Jugoslavije u džudou otvorio je 1988. prvu privatnu teretanu u Beogradu. Nedavno je proslavio 30 godina postojanja svog „Muskulusa”, koji se u međuvremenu veoma razvio. Baš kao oni koji redovno treniraju i misle na svoje zdravlje. U džudou ni sada nema para, a pogotovo ga nije bilo u ono doba kada je Matejić u Rekordu, iz beogradskog predgrađa Rakovica, s vršnjacima stasalim pod vođstvom trenera Miomira Srećka Mrvaljevića, izrastao u šampiona. Bio je i reprezentativac, a najveći mu je uspeh treće

Rukomet

21.12.2018 u 15:00

Rastko Aničić posle posla – vrhunski sport

Jedan od najboljih strelaca (trenutno treći s 89 golova) i na pet utakmica MVP u Super rukometnoj ligi Srbije jeste Rastko Aničić iz Obilića. A (rođen 30. septembra 1993. u Beogradu) nije profesionalac. Svakog radnog dana je do 17 sati na poslu, a posle trenira. – Nisam jedini. U Obiliću je većina igrača zaposlena, a neki rade čak i prekovremeno. Zbog toga nemamo fiksne stalne termine za trening – kaže Aničić. Bez obzira na to Obilić postiže rezultate iznad očekivanja. – Prošle godine nas je jedan gol, čak manje od jednog minuta, delio od ulaska u plej-of, među četiri najbolje ekipe u ligi. Ove godine nam ide nešto slabije, borimo se za mesto u sredini tabele. Ali, s obzirom na okolnosti nije loše – ocenjuje Aničić. Rukomet je jedini sport kojim se bavio, mada mu je rođeni brat

Fudbal

09.12.2018 u 19:00

Zvezdin kormilar

Fudbalski klub Crvena zvezda ovog vikenda bira svog predsednika. Pravo da biraju imaju svi njeni članovi, a kandidat je samo jedan – Svetozar Mijailović (rođen 8. januara 1947. u Lopašu kod Užičke Požege). Na prošlim izborima je glasao gotovo simboličan broj. Bio je samo jedan kandidat, pa, kako tumači sam Mijailović, pošto je bio dovoljan i jedan glas da bude izabran predsednik, ljudi su smatrali da nema potreba da dolaze na glasanje. Sada je, po njegovom mišljenju, izjašnjavanje referendumskog tipa, jer se glasa za ili protiv. Mijailović je pre četiri godine drugi put došao na čelo Crvene zvezde. Prvi put je to bilo 1987. i u njegovo vreme su „crveno-beli” ostvarili ono o čemu su decenijama maštali – osvojili su 1991. Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup. Zvezdin kadar je

Fudbal

13.11.2018 u 18:44

Fudbal se igrao i u Prvom svetskom ratu

Navršilo se sto godina od završetka Prvog svetskog rata. U njemu se naš narod proslavio na bojnom polju i, mada to zvuči neverovatno, pokazao da su Srbi odlični i na – fudbalskom!? Poznato je da su naši đaci, da ne bi gubili dane u izbeglištvu, poslati na školovanje u savezničke zemlje. Najviše ih je bilo u Francuskoj, gde su, između ostalog igrali u fudbal. U knjizi „Fudbal u Srbiji 1896-1918” istoričar našeg sporta Srbislav Č. Todorović je nabrojao da su srpski timovi osnovani najpre na Korzici (Bastija i Ajačio u martu 1916), a zatim u Buzareji (u Alžiru, tadašnja francuska kolonija), Virivilu, Vorelu (kod Grenobla), Izesu (Pirineji), Banjor d` Bigoru (kod Izesa), Nici (glavno stecište naših maturanata), Eks an Provansu, Gajaku, Nimu, Tuluzu, Bolijeu (kad je prebačena Srpska

Fudbal

02.11.2018 u 13:09

Srbija, Grčka, Bugarska i Rumunija zajedno u trci za Mundijal 2030.

U Srbiji bi 2030. mogao da se igra svetski fudbal. Ta vest je došla iz Varne, gde je predsednik naše države Aleksandar Vučić kazao novinarima da će Srbija s Rumunijom, Bugarskom i Grčkom da se prijavi da bude domaćin svetskog prvenstva u fudbalu kroz 12 godina. Predsednik Srbije razgovarao je o tome s predsednikom bugarske vlade Bojkom Borisovom i rumunske Vjorikom Danćilom, a ideja je potekla od grčkog premijera Aleksisa Ciprasa

Sport

20.10.2018 u 15:04

Odbojkašice Srbije najbolje na planeti

Srbija je svetski prvak u ženskoj odbojci! U finalu XVIII svetskog prvenstva pobedila je u Jokohami Italiju s 3:2 (21:25, 25:14, 23:25, 25:19, 15:12) i ostvarila najveći uspeh u svojoj istoriji. I ne samo to. Naše odbojkašice su u ovom trenutku i evropske prvakinje i olimpijske vicešampionke. Samo veliki, moćni timovi nižu uspehe iz godine u godinu. Ova reprezentacija je pokazala da je jedan od najsjajnih dragulja u istoriji našeg sporta. U borbi za zlatnu medalju, za zvanje najboljeg na svetu, pobedila je Italiju. I to drugi put na šampionatu! A koliki je to podvig može da se zaključi i iz toga što Italijanke niko drugi nije mogao da savlada na ovom turniru. Samo Srbija!

Odbojka

13.10.2018 u 16:43

Ne plaše se ni Japana, ni Italije

Posle sedam uzastopnih pobeda naših odbojkašica na Svetskom prvenstvu u Japanu usledila su dva poraza i pitanje koliko one stvarno mogu. Tim pre što su najpre ostale bez Bojane Milenković, a potom je dva meča propustila i Tijana Bošković. Porazi od Japana (3:1) i Holandije (3:0) nisu imali takmičarski značaj, jer je Srbija već obezbedila sebi mesto među šest ekipa, koje će se boriti za ulazak u polufinale. Međutim, da li su ostale posledice? Trener Aleksandar Vladisavljev tim povodom kaže: – Ulazimo u novu fazu takmičenja „fajnal siks”. Na prvi pogled smo dobili dobre rivale. Na drugi pogled u grupi imamo selekciju domaćina u prvoj utakmici, koja igra izvanredno na ovom prvenstvu pred svojom publikom. Već smo odigrali jedan meč s njima i imamo još jasniju sliku šta treba i na

Odbojka

10.10.2018 u 07:40

Pobeda vodi među šest najboljih

Pobedom protiv Japana danas u Nagoji (12,20 č po našem vremenu) Srbija bi kolo pre kraja obezbedila mesto mesto među šest najboljih reprezentacija na svetu. A iz tog novog skupa, koji će igrati takođe u Nagoji, od tri ekipe u polufinale idu dve. Protiv domaćina nikada nije lako. Potogovo kad i on sam ima isti zadatak. Iz naše grupe tri ekipe idu dalje, a sva četiri tima, koja imaju šanse za to, u poslednja dva kola obračunaće se međusobno. Razume se, tog napora su pošteđene ekipe koje su u prethodnom delu šampionata već igrale jedna protiv druge. Od ishoda današnjih okršaja Japan – Srbija i Brazil – Holandija, kao i sutrašnjih Srbija – Holandija i Japan – Brazil zavisi ko od ta četiri tima otpada iz borbe za medalju. Naša reprezentacija je u najpovoljnijem položaju. Ima isti broj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ivan Cvetković