Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

08.07.2022 u 20:00

Tampon zona sporednih likova

56. KARLOVE VARI Jedan od idejno najsvežijih, najenergičnijih i najboljih naslova u Glavnom takmičarskom programu 56. Karlove Vari festivala svakako je, u formi dugometražnog igranog filma, debitantsko delo „Obični”, nemačke scenaristkinje i rediteljke Sofi Linenbaum. Ta reč „obični” iz naslova odnosi se zapravo na sporedne likove u filmovima (ali i u životu), jer ono što je Linenbaumova stvorila, ispričala i prikazala jeste to kako bi izgledalo kada bismo svi mi živeli u filmu. Kroz priču o tinejdžerki Pauli – koja u školi uči kako da od sporednog lika postane glavni, ali je pre završnog ispita izdaje mehaničko srce, što će je odvesti na putovanje kroz prošlost porodice i podzemni svet odbačenih i eksploatisanih likova, među lopove i dilere, zvučnim efektima – Sofi Linenbaum nudi

Kultura

06.07.2022 u 20:00

Englesko društvo je još veoma klasno nastrojeno

56. KARLOVE VARI Karlove Vari – Film „Vesper” litvansko-francuskog autorskog para Kristine Buožite i Bruna Sampera, koji se nalazi u Glavnom takmičarskom programu 56. festivala u Karlovim Varima, jedini je otkupljen za bioskopsku distribuciju (uključujući i u Srbiji, „Megakom film”) još pre svetske premijere. Jedan od razloga za to svakako je i učešće britanskog glumca velike internacionalne karijere – Edija Marsana, koji u ovom distopijskom, postapokaliptičkom filmu nalik na bajke braće Grim, igra ulogu okrutnog i odmetnutog Jonasa. U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” Marsan govori o nekim od svojih najznačajnijih uloga na velikom i malom ekranu, najavljujući i nove filmske projekte... Prvi utisak o vašem liku Jonasa u „Vesperu” jeste da će učiniti sve da preživi? Istina,

Kultura

05.07.2022 u 20:00

Ovo je vreme postistine

Karlove Vari - Film „Još jedno proleće”, novo dugometražno dokumentarno delo Mladena Kovačevića, neuobičajene žanrovske strukture, po čemu je ovaj autor nagrađivanih i visoko rangiranih filmova poput: „Unplagged”, „Zid smrti i tako to”, „4 godine u 10 minuta” i „Srećan Božić, Jivu” i inače poznat i priznat, sinoć je u Karlovim Varima imao svetsku premijeru u okviru paralelnog takmičarskog programa Proksima. Autor čiji se dokumentarci svrstavaju u neku posebnu kategoriju, jer su bliskiji filmskoj umetnosti u izvornom smislu nego li klasičnom „dokumentu”, ponovo je saradnički oslonac potražio u montažerki Jeleni Maksimović, producentkinji Ivi Plemić Divjak i Jakovu Munižabi,

Kultura

04.07.2022 u 20:00

Porodična poseta iz pakla

Karlove Vari – Uzavrelo je bilo u dvorani baroknog Gradskog pozorišta u Karlovim Varima pre i posle svetske premijere hrvatsko-srpskog filma „Stric”, autorskog dvojca Andrije Mardešića i Davida Kapaca. Ovaj debitantski igrani film ima dva jaka aduta pristigla sa srpske koproducentske strane: Predraga Mikija Manojlovića u glavnoj ulozi i Miloša Jaćimovića, direktora fotografije („Tilva Roš”, „Varvari”, „Oaza”...), čija je kamera važan činilac u gradnji sveukupne psihološko-trilerske atmosfere. A ta atmosfera je takva da gledaoca konstantno podilazi jeza i kroz telo mu struji osećaj lično stvorenog unutrašnjeg horora. Miki Manojlović je maestralno odigrao svoju najmračniju filmsku ulogu. Ulogu tog prokletog strica koji, prema zamisli Mardešića i Kapaca, svake godine pred Badnje veče

Kultura

04.07.2022 u 10:56

Nostalgična renesansa

Da, bilo je to te 1986. godine ogromno i uzbudljivo filmsko iznenađenje pristiglo iz Holivuda kao nešto do tada neviđeno na velikom platnu. Kakve avionske vratolomije u nebeskim visinama, kakva muzika, nova glumačka zvezda, herojstvo i pilotski mačoizam, kako dobro smišljeno upakovana ljubavna priča! A sve to samo uz upotrebu takozvanog trik snimanja, bez kompjuterski generisanih slika, jer to tada nije ni postojalo. Prisećam se, eto, filma „Top gan”, sada već preminulog Tonija Skota, koji je pre 36 godina u jednom dahu osvojio svet i postao planetarni hit. Naravno, posle te prve uzbudljive opčinjenosti onim viđenim u Skotovom filmu – u zvezdane visine lansirao je glumca Toma Kruza, potvrdio glumačke kvalitete Vala Klimera, Eda Harisa i u muška srca na duže uselio glumačku pojavu Keli

Kultura

01.07.2022 u 18:00

Počinje takmičenje za „Kristalni globus”

Karlove Vari – Uvek atraktivnim scenskim igrokazom, vatrometom i koncertom simfonijskog orkestra večeras će uz veliko slavlje biti otvoren 56. Karlove Vari filmski festival, na kojem posle duže vremenske pauze – a posle prošlogodišnjeg petostrukog trijumfa „Strahinje Banovića” Stefana Arsenijevića i zapaženih nastupa filmova Tee Lukač, Ivana Bakrača i Ivana Ikića – opet ima srpskih filmova. U novoustanovljenom takmičarskom programu „Proksima” (u prevodu s latinskog u značenju sledeći), koji je zamenio tradicionalni i dugi niz decenija izuzetno važan program Istočno od Zapada, svetsku premijeru imaće uzbudljivi dokumentaristički triler „Još jedno proleće” Mladena Kovačevića, tematski vezan za epidemiju velikih boginja u Jugoslaviji 1972. godine, na koju se iz vizure današnje svetske pandemije

Kultura

21.06.2022 u 13:53

Diskretni šarm glumačke veličine

Brzinom munje je proteklog vikenda planetu obišla vest da je u svom domu u južnoj Francuskoj u svojoj 91. godini preminuo vrhunski francuski i evropski glumac Žan-Luj Trentinjan. I društvene mreže su preplavljene emotikonima iskrenih suza za glumačkom legendom uvek diskretnog, ali neodoljivog šarma s kojim je osvajao generacije filmskih gledalaca širom sveta i pripadao onom korpusu umetnika vrhunske i duge karijere koji će živeti večno i koji su imali „rašta se roditi”. Kada se pomene Žan-Luj (Gzavije) Trentinjan (1930–2022) prizivaju se odmah u sećanja i biseri francuskog novog talasa i film „Jedan čovek i jedna žena” Kloda Leluša, snimljen s Anuk Eme i Trentinjanom još 1966. godine. Osvojene su tada i kanska „Zlatna palma” i još četrdeset i dve međunarodne filmske nagrade, uključujući čak i

Kultura

17.06.2022 u 10:19

Toplina porodične sobe u azilu

Niko tako nežno, bar ne da pamtim, nije na velikom filmskom platnu ujutro budio članove svoje porodice kao što to stalno radi Mahtab – mlada majka i supruga u filmu „Prvi sneg” („Any Day Now”) Hamija Ramezana. Tihim i milozvučnim glasom, poljupcima u kosu i ruke što izviruju ispod prekrivača i radosnim podsećanjem da ih sve čeka još jedan lep i sunčan dan. I porodica ustaje srećna i nasmejana, orna da sa osmehom obavi svoje jutarnje rituale. Mahtab će svo troje sa istom takvom nežnoću postrojiti da ih pregleda i namesti pred njihov svakodnevni odlazak kroz gvozdena ulazna vrata te jedne jedine skromne, ali sa toplinom i ukusom nameštene sobe u kojoj u porodičnoj harmoniji žive. Otac Bahman, majka Mahtab, sin Ramin i ćerkica Donija Mehdipur. Gotovo pa prava filmska porodična bajka, da

Kultura

13.06.2022 u 20:00

Vjazma kao simbol i sudbina

„Ćutite puške, tiše, tiše, pustite ovu malu da spava. Devojčica je ova sama, nikoga nema, nikoga više... ... A kakvo ćemo joj ime dati? Ko zna kakvo je želela majka... ...Vetar fijuče, sneg solujava, ljudi već jedva noge drže, prenesi dalje, koračaj brže. Prenesi dalje: Vjazma je pala! Radost se razlila po koloni, sva srca nadom zaigrala: Vjazma je slobodna, Vjazma je pala! Neka se Vjazma zove mala...“Tako je i bilo. Baš kao u baladi „Zvezdana bajka o Vjazmi” slavne pesnikinje Mire Alečković, čiji su delovi u uvodu ove priče. To siroto poluživo dete od nekih godinu i osam meseci, pronašli su partizani u jednoj pećini na planini Kamešnici (na granici između Hrvatske i BiH) posle pokolja meštana, preuzeli brigu o njoj i dali joj ime po Vjazmi – ruskom gradu, strateški važnom za

Kultura

12.06.2022 u 12:10

Mnogo volim Egipat, ali je ta moja ljubav neuzvraćena

Švedsko-egipatski filmski scenarista i reditelj Tarik Saleh podario je glavnom takmičarskom programu 75. Kanskog festivala najuzbudljiviji i najdinamičniji film – „Dečko iz raja” i za njega osvojio „Zlatnu palmu” za najbolji scenario. Reč je o energičnom špijunsko-političko-akcionom filmu radnje smeštene unutar Al-Azara, mitskog univerziteta u Kairu, epicentra sunitskog islama, gde su i prošlost i budućnost u konstantnoj interakciji. Otvorila su se pred gledaocima ta, za javnost, zabranjena vrata. Za Salehovo pripovedanje o frakcijama unutar islama koje različito deluju u velikom muslimanskom svetu, o značaju izbora velikog imama, o „Muslimanskoj braći” koji umalo nisu izazvali građanski rat u Egiptu, o sprezi univerziteta i visoke politike kroz delovanje egipatske tajne policije koja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić