Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

03.01.2020 u 11:40

Spontana, prirodna, prelepa i mila, beskrajno talentovana francuska i svetska glumica Žilijet Binoš (1964) svojoj kolekciji osvojenih nagrada u decembru 2019. pridodala je i „evropskog oskara” – nagradu Evropske akademije za film za „Evropsko dostignuće u svetskom filmu”. U ekskluzivnom razgovoru za „Politiku” u berlinskom hotelu Sofitel na Kudamu, Žilijet je značaj ovakvog priznanja prokomentarisala pitanjem: „Šta je to dostignuće i šta u mom slučaju ta reč znači?”. Odmah je na njega ponudila i odgovor: „To je nešto što uvek raste, sadašnjost je meni važna. Ideja o tome da smo nešto postigli, dostigli, vezanija je za prošlost...” Blagoslovena je, kaže, rediteljima i producentima sa kojima je radila i stvarala i sa kojima može da podeli taj osećaj počastvovanosti važnim evropskim

Kultura

16.12.2019 u 22:00

Virtuozno „odsvirana” bračna „etida”

Poput neke od najlepših klavirskih etida, milozvučno, po dubini i setno, teče, razvija se i završava film „Ajvar” Ane Marije Rosi. I nije ova njena „etida“ u službi tehničkog savladavanja ili uvežbavanja, u ovom slučaju filmsko-rediteljskih umeća. Rosijeva je „Ajvar, inače njen debi u formi dugog metra, „odsvirala” virtuozno, postavivši lestvicu visoko – među filmsko-umetnička dela. Ana Marija Rosi je bioskopskoj i festivalskoj publici podarila stilski visoko kultivisani film, dokazavši i pokazavši (i mladim i starijim kolegama) kako je žanr intimne (melo)drame i dalje privlačan i poželjan na velikom filmskom platnu. Naravno, ukoliko se ovom žanru pristupi bez kalkulacija, srčano, iskreno i sa umećem. Baš ovako kako nam je Rosijeva pokazala da može biti. U

Kultura

10.12.2019 u 22:00

Dragi Britanci, ne odlazite

Berlin – Kakva je bila 32. dodela „evropskih oskara” – godišnjih nagrada Evropske akademije za film? Previše britanska, anglosaksonska, rekli bi neki. Sudeći po činjenici da je čak u osam kategorija – uključujući tu i one za najbolji film i najboljeg reditelja čak i najbolju komediju (?) nagrade EFA osvojio britansko-irsko-američki film „Omiljena” Jorgosa Lantimosa – poruka iz Berlina bila je i više nego jasna: „Dragi Britanci manite bregzit, ne odlazite, ostanite s nama u našoj evropskoj filmskoj porodici!” Da je čitava ova stvar sa ovogodišnjom ceremonijom poprimila čak i tragikomične note svedoči i činjenica da se u Berlinu nisu pojavili, a nisu se nikakvom snimljenom porukom obratili ni producenti ovog filma ni sam Jorgos Lantimos ni nagrađena glumica Olivija Kolman. S britanske

Kultura

08.12.2019 u 20:00

Kao stršljen koji juri i ubada

32. EFA Berlin – Za pola veka profesionalne karijere više od sedamdeset filmova. Ovako intenzivan, energičan i dinamičan filmski život možda bi značio previše za nekog drugog, ali ne i za legendarnog nemačkog filmskog, pozorišnog i operskog reditelja, scenaristu i glumca, pesnika i pisca Vernera Hercoga Stipetića (rođen u Minhenu 1942. godine, od oca Ditriha Hercoga i majke Elizabete Stipetić), koji je sa 16 godina režirao svoj prvi film, još 1962. osnovao i sopstvenu producentsku kuću, snimio do sada više od 70 filmova i ženio tri puta. Na svečanoj ceremoniji dodele „evropskih oskara”, sinoć u Berlinu, Hercogu je uručena nagrada za životno delo od strane Evropske akademije za film, za koju on kaže da „laska, ali ga je istovremeno odvukla od losanđeleskog montažnog stola za kojim se

Kultura

05.12.2019 u 13:20

Pomalo smešan, pomalo tužan film pastelnih boja

U zdanju Jugoslovenske kinoteke večeras u 19.30 biće prikazana restaurirana i digitalizovana kopija filma „Nešto između” Srđana Karanovića. Posle „Mirisa poljskog cveća” i „Petrijinog venca” ovo je već treći Karanovićev film otrgnut od mogućnosti nagrizanja zuba vremena zahvaljujući projektu „Vip Kinoteka”. Ova Karanovićeva melodrama snimljena je 1982. godine u produkciji „Centar filma”, kao priča o Amerikanki, novinarki, koja je stigla u Beograd i na toj razmeđi između Istoka i Zapada se upustila u ono što se zove ljubavni trougao. Još su živa sećanja na beogradsku premijeru tog filma za koji su scenario pisali Srđan Karanović, Miroslav Marinović i Endru Horton, a uloge tumačili Karis Hofman (njena tada prva uloga), Dragan Nikolić, Predrag Miki Manojlović (kao i Renata Ulmanski, Sonja

Kultura

04.12.2019 u 22:00

Polanski, Almodovar, Belokio za „evropskog oskara”

Berlin će i ove godine biti domaćin svečane ceremonije dodele „evropskih oskara”, godišnjih nagrada Evropske akademije za film čije je stalno sedište, još od osnivanja 1988. godine, u ovom gradu. I ovog puta Berlin se potrudio da sve bude organizovano na zavidnom nivou, i radno i veoma svečano, a u takvoj atmosferi već u subotu 7. decembra francuskoj glumici Žilijet Binoš biće uručena 32. EFA za izuzetan evropski doprinos svetskom filmu, a nemačkom autoru Verneru Hercogu „evropski oskar” za životno delo. U subotu će i svetska filmska javnost (direktan prenos u 45 zemlje sveta) znati i ko su dobitnici ovogodišnjih evropskih nagrada: za najbolji film, režiju, scenario, glumca i glumicu, za najbolju evropsku komediju, otkriće godine, najbolji dokumentarni i najbolji kratki film, kao i za

Kultura

30.11.2019 u 16:44

Balada o maminom sinu

25. FAF Raduje odluka tročlanog žirija 25. Festivala autorskog filma, u sastavu: Hana Jušić (Hrvatska), Ognjen Glavonić (Srbija) i Arijel Švajcer (Francuska), da se festivalski Gran pri „Aleksandar Saša Petrović” dodeli scenaristi, reditelju i montažeru Marku Đorđeviću za izvrstan film „Moj jutarnji smeh” kragujevačko-beogradske proizvodnje. U svom gotovo ličnom osvrtu na odrastanje i porodicu, inspirisan stvarnim događajima i iskustvima, ovaj kragujevački autor (diplomirao na beogradskom FDU), gledalištu nudi priču čija je glavna okosnica odnos majke i sina. Njihova povratna vezanost i nesposobnost da jedno drugo puste u neizvesnosti slobode. Kroz ovu svoju filmsku baladu o maminom sinu Đorđević, mudro dozirano, reflektuje i na mnogo toga iz naše svakodnevice životno nesnađenih i u

Kultura

28.11.2019 u 22:00

U zagrljajima rastanaka

U glavnom takmičarskom programu 25. Festivala autorskog filma u Beogradu, srpsku premijeru je posle nastupa na festivalu u Sao Paulu (Brazil) imao i dugometražni igrani prvenac „Asimetrija” scenaristkinje i rediteljke Maše Nešković. Film je rađen u koprodukciji sa Slovenijom i Italijom i nastajao je tokom nekoliko godina svih ono dobro poznatih producentskih i autorskih muka. Rezultat toga je i više nego zadovoljavajući. Pred gledaocima je moderan, urbani film. Sa sinematsko-stilske strane gledano, kao da ne potiče sa ovog našeg (srpskog, regionalnog, balkanskog) kinematografskog podneblja. Na trenutke, po atmosferi, podseća na neka od najnovijih latinoameričkih dela. Po stalnom kretanju i unošenju kamere u lica protagonista asocira i na filmove rumunskog novog talasa. Drugim rečima,

Kultura

27.11.2019 u 22:00

Sama u muškom svetu

Kairo – Jedna od pet odabranih i nagrađenih „Arapskih zvezda sutrašnjice” na 41. Kairo film festivalu je i 29-godišnja marokanska glumica Nisrin Eradi, koja je proletos u kanskom programu „Izvestan pogled” osvojila srca i publike i kritike glavnom ulogom u debitantskom filmu „Adam” Marjam Tuzani, zvaničnim marokanskim kandidatom za 92. Oskara u kategoriji najbolji strani film. Susret sa skromnom i tihom Nisrin u kairskom hotelu „Semiramis interkontinental”, sa pogledom na Nil, protekao je u opuštenom razgovoru na neke od važnih, a u arapskom svetu, i u svetu uopšte, zanemarivanih, najčešće prećutkivanih tema – među kojima je i mesto samohranih majki u društvu. Film „Adam” veoma hrabro i otvoreno govori upravo o tome. O mladoj, neudatoj devojci Samiji, koja po saznanju da je trudna beži

Kultura

25.11.2019 u 22:00

Očaj je moj glavni trik

41. KAIRO Kairo – Uz ovacije je još na početku 41. Kairo film festivala, u Operi, ispraćena svečana dodela „Zlatne piramide” za životno delo američko-britanskom animatoru, scenaristi, reditelju, glumcu i producentu Teriju Gilijamu (1940, Minesota, SAD), jednom od šest legendarnih tvoraca „Letećeg cirkusa: Monti Pajton” i autora snolikih i futurističkih filmova: „Vreme bandita”, „Brazil”, „Avanture barona Minhauzena”, „Fišer King”, „Dvanaest majmuna”, „Paranoja u Las Vegasu” i „Čovek koji je ubio Don Kihota”. Da se tokom godina Gilijam nije promenio (i dalje su tu njegove „havajske” košulje i duga kosa vezana u rep), da je još i onaj stari buntovnik i kreativac koji često kaže da se „američki san odavno pretvorio u noćnu moru”, „komedijant”, umetnik uvek veran samom sebi, potvrdilo se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić