Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Kultura

16.01.2018 u 09:30

Nacionalna penzija kao svojevrstan orden

U Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka juče je održana javna rasprava o priznanjima koja naši zaslužni umetnicima dobijaju za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. Bilo je reči o iskustvima iz regiona i sveta, i dosadašnjoj srpskoj praksi dodele ovih priznanja, koja je započela 2006. kada je ministar kulture bio Vojislav Brajović, a obustavljena 2013. za vreme ministra Ivana Tasovca. Do kraja godine trebalo bi da se dođe do jasnijih kriterijuma za dodelu ovih priznanja.

Kultura

14.01.2018 u 23:24

Ljaljina škola sačuvala dragocene podatke

Istorijski arhiv „Srem” iz Sremske Mitrovice pripremio je izložbu „Ruska emigracija i njihovi potomci u Sremu i Sremskoj Mitrovici” povodom 100 godina od emigracije Rusa u Srem. Postavka će biti otvorena večeras u 18 časova u galeriji „Lazar Vozarević” u Sremskoj Mitrovici. Autori izložbe su četvoro istoričara: Nenad Ninković i Goran Vasin sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Nada Simić Lemajić iz Istorijskog arhiva „Srem” i Suzana Milovanović iz Muzeja Vojvodine.

Kultura

10.01.2018 u 14:31

Paolo Sorentino gost „Kustendorfa”

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf, 11. po redu, biće održan od 16. do 21. januara u Drvengradu, na Mokroj Gori, a specijalan gost biće proslavljeni italijanski reditelj Paolo Sorentino. Festival će otvoriti reditelj Ruben Ostlund, kanski pobednik, sa filmom „Skver”. U fokusu će, kao i do sada, biti mladi filmski stvaraoci i velikani svetskog autorskog filma. Uskoro medijska strategija Odgovarajući na pitanja novinara, Vladan Vukosavljević je rekao da je medijska strategija u završnoj fazi i da će biti gotova u narednih nekoliko nedelja. Na pitanje da li ćemo 24. maj obeležavati kao Dan Ćirila i Metodija, Vukosavljević je istakao da je Ministarstvo pokrenulo inicijativu da to bude državni praznik, budući da se slavi u svim slovenskim

Kultura

09.01.2018 u 22:00

Enklava trećeg milenijuma

Federika Troizi, fotograf iz Italije, pozvana je prošle godine da učestvuje u humanitarnom projektu u Velikoj Hoči na Kosovu i Metohiji. Poziv je stigao od italijanskog udruženja „Amici di Dečani” – „Prijatelji Dečana” koje već pet godina organizuju letnji kamp „Igra Hoča” gde njihovi gosti ožive ovo mesto i sa decom plešu, sviraju, pričaju. Nakon posete Kosovu, Federika je priredila izložbu fotografija meštana ovog sela i zapisala svoje utiske: „Upoznala sam ljude zatvorene u srpskoj enklavi na Kosovu i Metohiji. Ali šta je to enklava? Rekli su mi: Probajte da zamislite zatvor, ali na otvorenom. Nema stražara i nema zidova koji ga ograničavaju; za njima nema potrebe. Jer se podrazumevaju. To je enklava trećeg milenijuma, gde Evropa počinje da gubi smisao sopstvenog postojanja. Geto

Kultura

07.01.2018 u 22:00

Zašto su zatvarane žene u 19. veku

Nekada krasan i primeran građanin, suprug Marte Ilić, rodom iz Dubravice, odao se piću, pa u pijanstvu ne zna više šta radi. Čim bi se ispraznilo burence pobrinuo bi se da opet bude puno. Komšije su s podsmehom šaptale kako Martu muž bije „ko vola u kupusu”. Jednom, dok je njen Janko spavao, pade joj užasna misao. – Da ga ubiješ – to joj sinu kroz glavu, pa se trže i sva strese. – Ne, ne mogu – pomisli. – Al’ čim se probudi on će tebe – nešto joj šane. – Pa nek bude, bolje ja njega nego on mene, reče u sebi i diže se. Uze sekiru i zamahnu. Imala je tada 55 leta i osuđena je na 20 godina robije. S mirnom savesti i čudnom rezignacijom izdržavala je svoju kaznu.

Kultura

07.01.2018 u 18:00

O, tvrđavo, ja sam te izgradio, a ti mi uzimaš život

Beogradska tvrđava, Muzej grada i Biblioteka grada Beograda priredili su na kalemegdanskom šetalištu izložbu „Beograd carskog generala i slavnog inženjera, barona Doksata de Moreza”. Autorski tim, bibliotekar savetnik Ljubica Ćorović i viši kustos Vladimir Tomić, predstavili su publici jedan manje poznat period beogradske istorije 18. veka, dokumentovan izborom gravira iz zbirke Muzeja grada. Nikolu Doksata smatraju prvim beogradskim urbanistom. On je sagradio najstariju sačuvanu zgradu u Beogradu, u ulici Cara Dušana 10 na Dorćolu čija je gradnja trajala od 1724. do 1727. Bio je pukovnik austrijske carske vojske kada mu je kao novom šefu Uprave za

Kultura

26.12.2017 u 22:00

Nastavnici sa fesom umesto šešira

Nagradu Arhiva Srbije iz Zadužbine Đurđa Jelenića dobila je istoričarka Aleksandra Novakov za knjigu „Stubovi srpske prosvete – srpske srednje škole u Osmanskom carstvu 1878–1912”, u izdanju Zavoda za udžbenike. „Kraljevina Srbija je osnivala srpske srednje škole kako bi se srpski narod u Carstvu obrazovao, ali i sačuvao svoju pripadnost, veru i jezik. Za nastavnike su birani stručnjaci, čiji zadatak nije bio samo da učenicima prenesu znanje, već i da formiraju njihovu nacionalnu svest”, kaže dr Aleksandra Novakov, stručni saradnik Leksikografskog odeljenja Matice srpske. Pored prosvećivanja, srpske škole imale su za cilj i organizaciju četničkih akcija, otpor protiv grčke i bugarske propagande, pripremu srpskog naroda za oslobođenje od turske vlasti? Nastavnici su bili dužni i da se

Kultura

25.12.2017 u 22:00

Otkrivam postmodernizam i humor Davida Albaharija

Tradicionalnu nagradu srpskog PEN centra koja se dodeljuje stranom prevodiocu za širenje naše kulture u svetu ove godine dobila je Elen Elijas Bursać, rođena Amerikanka koja je diplomirala ruski jezik u Americi, a doktorirala u Zagrebu. Na engleski je prevela knjige srpskih pisaca i autora iz regiona: „Očevi i oci” Selenića, „Gec i Majer”, „Snežni čovek”, „Učenje ćirilice”, „Pijavice”, „Globtroter”, Davida Albaharija”, „Hologram straha” Slavenke Drakulić, „Nikog nema doma” i „Baba Jaga je snela jaje” Dubravke Ugrešić, „Sonnenschein” Daše Drndić, „Šeherezada u Sarajevu” Emire Larson, „Invazija krava” i „Josif i njegova braća” Karima Zaimovića, „Hotel Zagorje” Ivane Bodrožić… – Dodela priznanja PEN-a zaista me je dirnula. Na prevodilačkim susretima videla sam kolege koji kao i ja prevode

Kultura

24.12.2017 u 22:00

Izazovi arhitekture 21. veka

U okviru Petog međunarodnog multimedijalnog događaja „O arhitekturi”, na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, predavanje je održala Sonja Dragojlović Oliveira iz Velike Britanije, o arhitekturi 21. veka u doba klimatskih promena. Predavanje komplikovanog naziva glasilo je „Simulacija energetske realnosti. Arhitekta 21. veka usvaja ili se prilagođava post-digitalnoj arhitekturi velikih podataka”. – Drago mi je što svoja iskustva mogu da podelim sa našim studentima, i to zahvaljujući pozivu profesorke Ružice Bogdanović – kaže rođena Beograđanka Sonja Dragojlović Oliveira. Njena majka je iz Škotske, gde je naša sagovornica pohađala srednju školu. Studije je završila na Makintoš školi arhitekture u Glazgovu. Magistrirala je na Metropoliten univerzitetu u Londonu i doktorirala na

Kultura

22.12.2017 u 22:00

Izetbegovića sam zvao „čika Alija”

Čitaću svoju poeziju na Kolarcu i to je ogromni kompliment, a pomalo se i sramim zbog toga, jer je ratna kataklizma u Bosni učinila da se erupcijski pojave izuzetni pesnici prema kojima se osećam kao slabić. Kao da je ta kolektivna nesreća kompenzovala u duhu sve što je tom narodu učinjeno – kaže pesnik, scenarista („Sjećaš li se Doli Bel”, „Otac na službenom putu”, „Kuduz”) i akademik Abdulah Sidran, čije pesničko veče na Kolarcu počinje večeras u 19 časova, s direktnim prenosom na Radio Beogradu 2. Da li će publika na Kolarcu čuti i pesme „Jugonostalgija”, „Ne može se živeti u Sarajevu”, „Suze majki Srebrenice”? Do pesama koje pominjete ne držim u estetskom smislu. Na Kolarcu neću ići putem ekscesnih situacija. Većina naših nesporazuma dolazi zbog nesposobnosti uljudnoga razgovora. Ja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović