Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

01.10.2022 u 09:03

Čija li je mustra bečka

Izložba vrlo domišljatog naslova „Čija je mustra bečka?”, otvorena u Galeriji Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” u Čačku, jeste putujuća postavka Austrijskog kulturnog foruma

Društvo

20.07.2022 u 15:48

Sudbina ugljenokopa u čačanskom kraju

Čačak – S vremena na vreme u javnosti osvane vest da su i velike evropske države, zatečene nedostatkom energije, spremne da obnove rad zatvorenih termoelektrana na ugalj. Može li se u ovakvom nedobu dogoditi da se i brojni ugljenokopi iz prošlosti u čačanskom kraju ponovo otvore? Zapadnomoravski basen lignita i mrkog uglja ubraja se u red najvećih nalazišta u Srbiji jer obuhvata površinu od oko 1.000 kvadratnih kilometara u dolini Zapadne Morave između Čačka i Kraljeva. Kopanje je počelo još u drugoj polovini 19. veka (rudnik u Tavniku) i trajalo do šezdesetih godina prošlog, kada je većina rudokopa prestala da radi. Jedini aktivni kop bio je „Bajovac”, iz kojeg je gorivo izvlačeno do pred kraj prošlog veka. „Ovaj ugalj je dobrih svojstava s veoma malim prisustvom sumpora i pepela. U

Kultura

23.06.2022 u 17:40

Srbin u oku osvajača

Čačak – Mada ratnu istoriju pišu pobednici, uvek je mudro zaviriti i među zapise nastale na drugoj strani fronta. Tako je ovih dana svetlost ugledala velika zbirka fotografija Hineka Doležala „Slike sa balkanskog ratišta”, načinjenih na ovim prostorima u godinama Prvog svetskog rata. Dakle, ni stotinu leta nije neprolazno vreme za ovakvu knjigu: izdavač je Međuopštinski istorijski arhiv Čačak (MIA), štampanje je omogućilo Ministarstvo kulture Republike Srbije, a autor snimaka je, kakva retkost, oficir osvajačke, Srbiji neprijateljske, vojske. Tvorac fotografija (1880–1938) vojničku karijeru završio je kao štabni kapetan, a tom stazom pošao iz zanatlijske porodice rodnog Uherskog Broda. Rat je za njega počeo u zimu 1914. u Bosni, nastavio se sledeće godine zapadnom ivicom Šumadije i

Društvo

18.06.2022 u 12:57

Srpski ratnik Avgust Jenko.

Čačak – Uprkos tradicionalnim simpatijama prema Srbima i divljenju prema srpskim pobedama u balkanskim ratovima, avgusta 1914. većina Slovenki i Slovenaca doživljavala je Srbe kao glavne krivce za rat. S druge strane, od 1908. u slovenskim zemljama Austrougarske monarhije može se pratiti iznenađujuće oduševljenje slovenačkih đaka i studenata idejom o udruživanju Južnih Slovena u zajedničku državu. O tome svedoči i delatnost slovenskog i projugoslovenskog pokreta „Preporod”, na čije je čelo stao đak Avgust Jenko (Ljubljana 1894 – Cer 1914). Po izbijanju Prvog svetskog rata, Jenko je zajedno sa Vladisavom Fabjančičem napustio Beč i otuda su svako svojim putem krenuli ka Beogradu. Fabjančič preko Budimpešte i šestog dana prispeo je u prestonicu srpske kraljevine dok je Jenko, putujući

Ekonomija

18.06.2022 u 09:23

Najbolju srpsku šljivovicu prepekla Jovana Bojović

Čačak – U Institutu za voćarstvo u Čačku preksinoć je do kasno uveče trajala potraga za najboljom srpskom prepečenicom od šljive u prošloj godini, i vodeći stručnjaci za ovu oblast u našoj državi ocenili su da je pobedničku rakiju donela Jovana Bojović iz Čačka, inače unuka čuvenog proizvođača rakije Stanimira Minića iz Donje Trepče. Ona je za svoju prepečenicu dobila 19,03 od mogućih 20 bodova. Naučna ustanova u ovom gradu već 11 godina, neprestano od 2012, ocenjuje vrednost šljivovica koje su prethodnog leta, na regionalnim takmičenjima po raznim mestima Srbije, stekle neko od pobedničkih zvanja, pa završnica sledi u Čačku. Na ovom finalu pravo nadmetanja imalo je ukupno 79 rakija, više nego ikad, pa su se iza Jovane svrstali: na drugom mestu Zoran Novaković iz Gornje Trnave

Zdravlje

13.06.2022 u 13:41

Od 3.700 biljnih vrsta koje postoje u Srbiji, svaka četvrta ima lekovita svojstva

Čačak – Stari Sloveni su protiv groznice koristili pelen i kičicu, za isterivanje glista beli luk, radi čišćenja ricinus, kukurek i debelu tikvu, a hrast i nar za zarastanje povreda na koži. A čime boljke vidaju njihovi današnji potomci koji takođe veruju lekovitom bilju? „Nana, kamilica, hajdučka trava i kantarion su najčešće korišćene biljke u Srednjebanatskom, Šumadijskom i Zlatiborskom okrugu, kao i na prostoru Pčinje, Suve planine i Kuršumlije. To ukazuje da su ove vrste široko zastupljene i da je stanovništvo Srbije upoznato sa njihovim farmakološkim dejstvom”, navodi grupa istraživača Univerziteta u Kragujevcu. Oni su do ovih podataka došli sprovodeći, za potrebe svog rada, od oktobra do decembra prošle godine anketu koja je obuhvatila 79 ispitanika iz tri pomenuta

Društvo

12.06.2022 u 13:52

Veliki srpski špijun Peter Bruderman

Čačak – Prve ratne godine po Solunu se raščulo o Peteru Brudermanu. Kako i ne bi kad je svaka sila te 1914. imala u grčkoj luci svoju obaveštajnu službu i agente, a taj austrijski vojnik je navodno u borbi na Drini bio kontuzovan i zarobljen, ali je uprkos ranama uspeo da pobegne iz logora u Nišu. Sad je po solunskim gostionicama pripovedao da će rat trajati najviše jedan mesec jer je Srbija na kolenima. On je, eto, ranjenik nevoljnik koji proba da se zbrine u velikom pristaništu, tek dve godine ranije oslobođenom od Turaka. Priđe mu čovek i na srpskom, znajući za njegove priče, i reče da se javi austrijskom konzulatu u gradu. Ovaj ode tamo, primi ga šef obaveštajaca Hoflener, razgovaraju na nemačkom. ‒ Bečlija? I ja sam ‒ reče Hoflener. Iz koje ste jedinice? ‒ Peti puk 21.

Društvo

16.05.2022 u 13:43

Selo starije od Šumadije

Bresnica – Službom u bogomolji Sv. Marka i prigodnim slovima i igrom đaka ovdašnje Osnovne škole „Đeneral Marko Đ. Katanić”, Bresnica je obeležila osam vekova svog postojanja. Selo na sredokraći puta između Čačka i Kragujevca opstalo je 800 godina, a po imendanu je starije i od same Šumadije, kojoj pripada. ‒ Mi smo ovde da bismo, trudom na zemlji, sebe upodobili za carstvo nebesko. Istine vere iz Svetog pisma su nam ostale da bismo čitajući verovali u to što piše, a da verujući imamo život u Hristu – kazao je u svojoj nedeljnoj besedi, posle svete liturgije u hramu Sv. Marka, vladika žički Justin. Iza liturgije, blagoslovio je slavske darove, a zatim osveštao spomen-česmu u porti, podignutu kao uspomenu na sve stradale iz ove parohije u Drugom svetskom ratu. Kralj Stefan

Društvo

07.05.2022 u 11:43

Đurđevski uranak na Krfu 1916.

Čačak – Gde nas zateče praznik mladosti i čarolijskih duševnih uzbuđenja? Sećamo se Srbije: voće već obaralo i ponelo, nikla pšenica, olistali ševari. Busen nabrekao od svežine, livade prošarali ljutić i kaćunak, a u gustišu od divlje ruže i kupine zbrinuli gnezdo žutogrude potravke i slavuji – pripoveda čačanski književnik, diplomata i oficir Radoje Janković, svedok Đurđevskog uranka na Krfu 1916. I veli, zbirajući sećanja malo docnije... Blagi običaji pominjali su naš narod na Krfu na stada i berićet, na stare šume i zelene suvati. Na Krfu nemamo bezlobnih vrači i bajanja. Gruba ratna sila pokida nežne uze što nas drže uza život i prirodu. Ostala je nada u Boga i blago osećanje na nekadašnji Đurđevdan. Sećamo se: još uoči praznika istera se stoka na livade. I mladeži jekće

Društvo

02.05.2022 u 11:03

Čačanska fabrika uređaja „Sloboda aparati” na prodaji

Čačak - Svojevremeno jedan od najvećih proizvođača uređaja za domaćinstvo u SFRJ, fabrika „Sloboda aparati” iz Čačka, ponuđen je na prodaju kao pravno lice po početnoj ceni od 126,3 miliona dinara, što je polovina procenjene vrednosti. Fabrika je bankrotirala aprila 2018. rešenjem Privrednog suda u Čačku na osnovu čega će, uz odluke odbora poverilaca iz marta ove godine, biti pristupljeno prodaji javnim nadmetanjem, koju sprovodi Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao upravnik nad ovim dužnikom. Javno nadmetanje zakazano je za 25. maj ove godine u podne, u Centru za stečaj ALSU. Na prodaju će tada da bude ponuđeno ukupno 15 objekata „Aparata”, fabričkih hala i drugih poslovnih zgrada, koje su ili u mešovitoj svojini stečajnog dužnika, ili s pravom državine ili kao vanknjižno

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Gvozden Otašević