Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Beograd

07.07.2022 u 11:38

„ARLEMM 2022” krenuo sa Cvetnog trga

Ariljska manifestacija umetničke muzike i mladih talenata ARLEMM, koja se ovog leta u Arilju održava od 16. do 31. jula, krenula je u svoju ovogodišnju kulturnu misiju sa Cvetnog trga u Beogradu. Ovde je nedavno otvorena izložba „ARLEMM umetnički karavan” kao najava predstojeće letnje manifestacije, koju će publika moći da prati uživo putem „Jetel” mreže. Podsećamo da ARLEMM već 13 godina posvećeno organizuje i mlade okuplja Udruženje za širenje i podsticaj muzičke kulture u Srbiji „Muzikus”. Na Cvetnom trgu, uz otvaranje foto-izložbe o ARLEMM-u autora Milice Đorđević i Milovana Ilića (koja je istovremeno postavljena i na savskoj promenadi „Beograda na vodi”), održan je koncert umetničke muzike. Nastupili su izvođači iz kamernog ansambla „Monk”, Dejan Krsmanović kvinteta i „Di luna

Društvo

06.07.2022 u 17:56

Imanje na Zlatiboru dar manastiru Hilandar

Čajetina. – U opštini Čajetina objavljeno je da je ova lokalna samouprava donela jednu od najznačajnih odluka u istoriji postojanja opštine: prenos 70 hektara zemljišta na Zlatiboru manastiru Hilandar. I to u cilju realizacije naučno-obrazovnih kampova, koji bi potom prerasli u obrazovnu ustanovu u okviru sistema srednjoškolskog obrazovanja Srbije. Zamisao je da se tu izgradi obrazovni objekat za smeštaj učenika i terenima za sport i rekreaciju. – Ovo je prvi put da manastiru Hilandar dobije svoj metoh (imanje) na teritoriji Zlatiborskog okruga. Svečana dodela ove donacije je u petak 8. jula, uz prisustvo igumana manastira Hilandara, arhimandrita Metodija – izjavio je predsednik Skupštine opštine Čajetina Arsen Đurić nakon skupštinske sednice na kojoj je ta odluka usvojena. Jedna od

Srbija

03.07.2022 u 19:17

Na Zlatiboru za 15.000 može i više od pet noćenja

Zlatibor – Najposećenija planina Srbije (350.000 gostiju godišnje, jedan i po milion noćenja) uspešno privlači mnogobrojne turiste. Uglavnom domaće i iz susednih država, poznatom ponudom koja je spojila prirodne blagodeti s odličnim provodom, uz nove sadržaje: „Gold gondolu”, preuređene Kraljev trg i jezero, zabavne parkove, nove hotele i apartmanske objekte visoke kategorije. A kad žega pritisne gradove, planinska „ruža vetrova” osvežava i otklanja umor. Zato veoma dobru posećenost ovde najavljuju i za ovu letnju sezonu. Pri tome, podela vaučera za subvencionisani odmor pogoduje i ovako posećenom turističkom mestu. – Kada je reč o Zlatiboru kao lideru planinskog turizma, vaučeri su doprineli da gosti manjih platežnih mogućnosti, koji nisu mogli da priušte boravak ovde, sada dođu na odmor na

Društvo

02.07.2022 u 14:24

Trubom Milan nadmudrio četu neprijatelja

Truba nam od davnina svira i u srce dira, a znala je i u bojevima srpskim dobro da posluži. Takvu zabelešku „Zlatna Karađorđeva za trubača” piše vodeći hroničar zlatiborske prošlosti Milisav R. Đenić u svojoj knjizi o dešavanjima u Velikom ratu „Godine stradanja i bola”. Jednog dana trubaču treće čete drugog bataljona Četvrtog pešadijskog puka stiže pismo od kuće. Kako je čitanje odmicalo bio je sve zabrinutiji. Svi ratnici otvorili konzerve s mesnim nareskom i ručaju, dok je njegova stajala neotvorena, a pogled mu odlutao u daljinu. – Trubaču, što ne jedeš? – Kako da jedem kad vidim da moji ukućani umiru od gladi, mese hleb od mlevene kočanjke

Društvo

01.07.2022 u 17:43

Prijepoljski ratni memorijali zarasli u trnje i korov

Prijepolje – Spomenici iz rata prepušteni su zaboravu u prijepoljskom kraju zarastaju u trnje i korov, upozoravaju ovih dana iz Udruženja boraca, potomaka i poštovalaca NOR-a 1941–1945. opštine Prijepolje. Predsednik tog udruženja Milan Lučić kaže za naš list da na ovom području postoji ukupno osam spomenika posvećenih Prijepoljskoj bici, a da su svi, osim jednog, u jadnom i zapuštenom stanju. – Spomenik „Prijepoljska bitka 4. decembar 1943” potpuno je zapušten i zarastao je u visoku travu i šiblje. Čak i ono ponešto ukrasnih sadnica više je šikara nego ukras. A taj spomenik, galerija umetničkih dela vajara Alojzija Dolinara, mogao bi biti ponos i većih gradova. Pored spomeničkog kompleksa prolazi magistrala ka Crnoj Gori, ovuda u leto prođe hiljade vozila, pa umesto da to obeležje

Društvo

29.06.2022 u 17:42

Zasjala česma podignuta 1900. u spomen bratske ljubavi

Užice – Grad na Đetinji ponosi se starom Popovića česmom, podignutom u centru varoši još 1900. između zdanja Crkve Svetog Đorđa i Gimnazije. Živa voda i sada iz nje teče i osvežava Užičane. Ovih dana poslovima na uređenju te spomen-česme vraćen joj je nekadašnji sjaj. Obavljena je konzervacija pod stručnim nadzorom restauratora Dragana Tomanovića, višeg kustosa užičkog Narodnog muzeja: uklonjeni su ružni grafiti i natpisi koji su po njoj bili ispisani, uređeno je korito česme, očišćene kamene površine... To je, ističe se ovde, jedan od poslova na uređenju nekoliko ovdašnjih spomen-česama koje je preduzelo Odeljenje za preventivnu zaštitu i održavanje spomenika Narodnog muzeja u Užicu, u cilju čuvanja našeg nasleđa. A priča o Popovića česmi, svedočanstvo o bratskoj ljubavi – mlađi

Kultura

20.06.2022 u 13:46

Od žitelja Požege pet dokumentarnih filmova

Požega – Ovo je varoš dokumentarnog filma, neretko kažu za Požegu, s ubedljivim razlozima. Ne samo što se pročula po internacionalnom kampu „Interakcija” (ovdašnji NFC „Filmart” organizuje ga već deceniju i po), letnjem okupljanju mladih filmadžija s raznih kontinenata, koji u ovom kraju prave dokumentarne filmove viđene na svetskim festivalima, nego je i mesto susreta vodećih znalaca iz te oblasti. A sada plodove ovde daje još jedan zanimljiv poduhvat „Filmarta”, nazvan „FecAkt”. U njemu su dokumentarce snimali stanovnici Požege, ljubitelji „sedme umetnosti” raznih generacija i profesija. Njihovim umećem nastalo je pet kratkih dokumentarnih filmova („Granice”, „Buđenje”, „Bajka o kralju”, „Ruka ruci” i „Iza duge”), o životnim pričama iz ovog kraja. Premijerno prikazivanje organizovano

Društvo

31.05.2022 u 16:07

Holandski kamperi ponovo u Kampu „Zlatibor”

Zlatibor. – Kamp „Zlatibor” godinama privlači zapadnoevropske kampere, s tim što je pandemija virusa korona privremeno omela njihove dolaske. Evo ih ovih dana ponovo: stigle su dve grupe kampera iz Holandije sa 20 vozila (iz kamping asocijacija NKC i ASCI). Ovde su im, uz potrebne uslove za prijatan boravak, upriličili i izlete u Sirogojno, Stopića pećinu, do Gostiljskog vodopada i u Mokru Goru. – Naš kamp je nezaobilazna stanica zapadnoevropskih kamping grupa na njihovom proputovanju kroz zemlje Balkana. Iako je prethodne dve godine pandemija onemogućila dolazak organizovanih grupa, ovog proleća čim su se stekli uslovi, saradnja sa kamping asocijacijama je nastavljena. A da uslovi u Kampu „Zlatibor” ispunjavaju visoke standarde evropskih kampera, potvrđuje to što su ovde proteklih

Magazin

30.05.2022 u 14:05

Šajkače za 21. vek

Arilje – Pod šajkačom, kapom nebeskom, nekad se kuća hranila i zemlja branila, a sada su šajkače, presvučene u moderne dezene, postale modni šik. I to one neobične „šik šajkače”, u živim bojama, koje je na izložbi u ariljskoj galeriji predstavila kostimografkinja i tkalja iz Beograda Zagorka Stojanović. Na plakatu za tu postavku piše „Muški identitet i ženski šik”. – Donela sam ovde i prikazala „šik šajkače”. Naravno, šajkača mora svakog da dirne zato što je deo nacionalnog identiteta, a za mene je, uz to, ona jedna tako dobra forma. Ništa ja tu nisam kvarila, samo sam uzela ovu formu i napravila ih od najrazličitijih materijala: sa šljokicama, motivima ćilima, u raznim bojama... Tako da treba da se svide mladima, a najvažnije je da mladi prihvate ono što je naša tradicija. „Šik šajkače”

Društvo

26.05.2022 u 16:53

Arnou Gujonu uručena „Ćirilična darovnica”

Bajina Bašta. – Na završetku četvrte „Ćirilične baštine” preksinoć u Bajinoj Bašti, četvorodnevne manifestacije u slavu ćirilice s mnoštvom programa, dodeljena je glavna nagrada „Ćirilična darovnica”. Njen dobitnik ove godine je francuski i srpski humanista Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, osnivač Humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo”. On je tu nagradu dobio „za izuzetan doprinos i naročite zasluge u očuvanju i promociji ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma”. Nakon stručne tribine o ćirilici, završnog programa na kome su govorili Arno Gujon, prof. dr Radovan Knežević i Slobodan Roksandić, „Ćiriličnu darovnicu” Gujonu uručio je Milenko Ordagić, zamenik predsednika opštine Bajina Bašta. Dobitnik je ovim povodom, uz fotografiju tog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Pejović