Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Društvo

09.01.2020 u 21:45

Za spas Pančićeve omorike udruženi na obe strane Drine

Tara. – Za čuvenu Pančićevu omoriku, damu među četinarima, kažu da je ponos najšumovitije naše planine Tare i okolnog Podrinja. Otkrio ju je još 1875. Josif Pančić, po kome je nazvana, ali savremeno doba ne ide u prilog toj retkoj vrsti. Ugrožena je jer klimatske promene čine svoje, pa tu svetsku retkost valja sačuvati. Stoga je započet projekat za očuvanje staništa Pančićeve omorike, prekogranični Srbije i BiH uz evropsku pomoć, i trajaće čitavu ovu godinu u šest opština na obe strane Drine. Ozbiljan poduhvat za zaštitu ovog četinara, ističu biolozi, zahteva brzu aktivnost na terenu, pa i u teže pristupačnim dubinama šuma. Potrebno je precizno uraditi mape rasprostranjenosti i raznovrsnosti omorike, obaviti analize naslednog materijala, utvrditi prilike na svakom njenom staništu u zapadnoj

Kultura

09.01.2020 u 12:22

Sećanje na umetnika čije su kamene ptice svetom letele

Zlatibor – U selu Trnavi usred zlatiborskih brda stvarao je samouki umetnik, klesar običnog kamena, koji je čistu prirodu pretvarao u umetnost. Nadaren tako da su mu dela daleko stizala, čak i u Tokiju izlagana. Njegove kamene ptice letele su preko sveta i darovane Bilu Gejtsu, biznismenu Hondi i drugim poznatim ljudima. Taj stvaralac iz Trnave Vladimir Mitrović (1953–2016) pre tri i po godine se iznenada preselio u večnost, ali ga i sada s poštovanjem pominju. Ovih dana dela sa umetničke kolonije „Trnava”, koju je on osnovao pa bezmalo četvrt veka slikare i vajare okupljao (a ona i posle Mitrovićeve smrti nastavila da živi), izložena su u galeriji Kulturnog centra na Zlatiboru. Pričaju znalci da je Vlade Mitrović okrilatio ljuti zlatiborski kamen, pokrete koje nije lako ni naslikati

Društvo

08.01.2020 u 19:00

Stari grad obnovom putuje kroz vekove

Užice. – U velikoj obnovi koja je uz državnu pomoć počela, užička srednjovekovna tvrđava Stari grad (iz 14. stoleća) putuje pravo u 18. vek. Sa dograđenom kulom na obnovljenoj citadeli i kazamatom izgledaće kao 1737. godine, po prikazima ove tvrđave iz tog doba sačuvanim u Ratnom arhivu u Beču. Pa će uz druge sadržaje (pešački most s magistrale, zanatski deo u srednjem gradu) od nekad zapuštenog mesta postati vredna atrakcija Užica. Mada simbol grada na Đetinji, dugo je ova tvrđava (sa tri celine: gornjim, srednjim i donjim gradom) čekala obnovu, još početkom osamdesetih kada su obavljeni arheološki i manji konzervatorski radovi. Onda je pre tri godine, kako za naš list kaže pomoćnik užičkog gradonačelnika Nemanja Nešić, koji je angažovan na poduhvatu, gradsko rukovodstvo pokrenulo

Politika

21.12.2019 u 18:02

Stamatović: Ustupke da učine i vlast i opozicija

Čajetina – Pomirljivo treba da pristupe i vlast i opozicija, da se uz ustupke obe strane smiri politička situacija – od nasilnih političkih dešavanja narod i država Srbija ne mogu imati dobro. Moj stav je da izdvojimo lokalne od parlamentarnih izbora, kaže za naš list Milan Stamatović, predsednik stranke Zdrava Srbija (ZS) i dugogodišnji predsednik uspešne zlatiborske opštine Čajetina. U žižu javnosti on je, na svoju krsnu slavu Svetog Nikolu, dospeo zbog medijskih napisa da se sa Aleksandrom Šapićem dogovorio o zajedničkom nastupu na parlamentarnim izborima. Ali Milan Stamatović demantuje takve tvrdnje pojedinih medija. „Zdrava Srbija će izaći na lokalne izbore, a o našem učešću na parlamentarnim odlučićemo onda kad oni budu raspisani. Ni sa kim, pa ni sa strankom Aleksandra

Kultura

15.12.2019 u 18:28

Dela kolonije iz Prilipca prvi put u Požegi

Požega – Pri crkvi u Prilipcu, zadužbini kneza Lazara, sagrađenoj 15 godina pre Kosovskog boja, već četvrt veka živi umetnička kolonija. Tridesetak slika i skulptura (od ukupno preko 700), što je samo delić baštine nastale tokom dugog trajanja kolonije, prvi put je sada izloženo u Gradskoj galeriji Požege, opštine kojoj pripada selo Prilipac. Autor postavke je protojerej Milan Popović, koji je na parohiji u Prilipcu još od 1988. godine. On je osnivač kolonije koja se održava uvek na Malu Gospojinu, neumoran u okupljanju stvaralaca (slikara, vajara, fotografa). U tome ima svesrdnu podršku seljana, opštine Požega, firmi ovog kraja, pojedinaca. Svojim predanim radom prota je uspeo i da obnovi crkvu, izgradi lep i funkcionalan konak, obnovi zapuštena zdanja stare škole i okolnih zgrada, a

Društvo

14.12.2019 u 13:18

Oficir Nedeljko poginuo od metka svog vojnika

Ta sudbina snašla je Nedeljka Todorovića (1889–1922.), rodom iz sela Subjela kod Kosjerića. Iz familije koja je uvek znala šta znači i koliko vredi otadžbina. Njegovu životnu priču (kao i niz drugih biografija) sadrži nova knjiga autora Milijana Despotovića „Subjel – škola, uglednici i akademci”, koja će uskoro izaći iz štampe. Tu odavno osnovanu subjelsku osnovnu školu, čiji se letopis upravo objavljuje, završio je i Nedeljko Todorović, treće od sedmoro dece u roditelja Manojla i Simune. Vojnu akademiju učio je u Beogradu (pri toj akademiji, kao građansko lice, radio je i Nedeljkov brat Sreten). Bio je uspešan u učenju i izvršavanju obaveza, posvećen vojnom pozivu, pa je postao aktivni oficir u elitnoj jedinici Kraljeve garde. Tokom Velikog rata mnoga iskušenja našla su se pred

Društvo

10.12.2019 u 20:33

Nemac Kol u špijunskoj aferi

Užice – Dolazio je Nemac u više navrata u našu zemlju kao predstavnik jedne bavarske firme, a kad je poslednji put bio u Subotici ovde su mu stavili lisice na ruke i kasnije mu sudili kao nekadašnjem obaveštajcu. Osuđen je na 11 godina zatvora, u Sremskoj Mitrovici je izdržavao kaznu, pa je amnestijom pre njenog isteka oslobođen. O takvoj poratnoj sudbini Nemca Hansa Kola, ili Ivana Kolića kakvo mu je bilo ratno obaveštajno ime, govori knjiga „Major Kol/građanin Kolić'” koja je nedavno objavljena u Užicu u času kad su obelodanjeni snimci ovovremenih špijuna

Društvo

07.12.2019 u 17:50

Zemljodelac Novko nije se vratio svojoj Julki i nejači

Sećanja na našu slavnu prošlost svojim radom posvećeno čuva kosjerićko Opštinsko udruženje potomaka ratnika 1804–1920. „Ljubomir Marić”. Ono izdaje i „Naš trag”, list za čuvanje i negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. U osmom broju tog časopisa, upravo predstavljenog u Kosjeriću, uz ostale je i priča „Ako se ne vratim”. O ratnom stradalniku Novku Marinkoviću, zemljodelcu iz kosjerićkog sela Godljeva. Novko je bio običan narodni čovek, sin jedinac i uzdanica svojih roditelja, čuvar imena i odžaka. Odan muž Julke i brižan otac petoro dece: Olge, Milorada, Miodraga, Stamenka i Milice. Ratna sreća ga nije htela. Poginuo je u punoj životnoj snazi u Velikom ratu, u svojoj 36. godini. Braneći pred okupatorom otadžbinu, nejač, kuću, njivu... Na sudbinu hranitelja i branitelja

Ekonomija

06.12.2019 u 20:00

Trasa auto-puta zaobišla selo proroka

Užice – Došlo je vreme da se i kroz užički kraj projektuju prvi kilometri auto-puta, u najavljenom pravcu Požega–Kotroman, koji preko Užica treba da spoji Beograd sa Sarajevom. Kuda će tačno voditi, kroz koje selo i preko čijeg imanja, mnogi se upravo pitaju. Povedeni saznanjem da je u užičkoj gradskoj kući ovih dana predstavljen deo trase budućeg auto-puta Beograd–Sarajevo, koji prolazi preko teritorije Užica. Tu su projektanti Saobraćajnog instituta CIP gradske čelnike upoznali s predlogom kuda treba da prođe ta trasa. – Razgovarali smo i o potrebama Užica. Na primer, petlja u Zlakusi treba da bude u funkciji razvoja Sevojničkog polja, gde ćemo tada imati mogućnost da podižemo industrijska postrojenja – izjavio je gradonačelnik Užica Tihomir Petković, dodajući da je Republika Srbija s

Kultura

05.12.2019 u 20:00

Sećanje na pisca koga pamte i Rusija i Amerika

Užice – „Genije nije pun mržnje prema masi, nego prema osrednjosti. Oskudnost mišljenja rađa legione istomišljenika. Želja da naređuješ u oblasti koja ti je nepoznata jeste tiranija”... Ove i druge misli briljantnog pisca Sergeja Dovlatova (1941–1990), vidno istaknute, dočekuju posetioce izložbe posvećene njemu, otvorene u holu užičke Narodne biblioteke. Tu su, uz crtice iz biografije književnika (za koga Brodski kaže da je jedini ruski pisac čija će se dela čitati svuda u svetu), izloženi i predmeti poput davnašnje pisaće mašine i uramljenih fotografija, deo njegove prepiske, fragmenti poslednjeg romana „Filijala” koji je slika umorne ruske emigracije u Americi... Tako je poznati svetski stvaralac stigao pred Užičane, zaslugom Čitalačkog kluba Užičke gimnazije, Užičke književne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Pejović